IZABRANA DELA I ČLANCI

 

IZABRANA DELA I ČLANCI
 

 
O PASTIRU I PASTIRSTVU
 
PRVA ISKUŠENJA
 
Prva iskušenja
 
Svaki čovek, stupajući na poprište nove delatnosti, samo ako je navikao da pazi na svoja osećanja i raspoloženja, trudi se da u mislima obuhvati sav put koji mu predstoji i da nađe najbolju stazu na ovom putu. Naravno, isto čini i pastir početnik. Nije svejedno na čemu će se sad zadržati njegove misli i osećanja. Istina, mladićki planovi kao da su i postojali samo radi toga da bi se rasejali kao dim s prvim dolaskom u dodir sa stvarnošću, ali ako se pažljivije zagledamo u dalji život različitih poslenika videćemo da njihova situacija, maštanja i stremljenja, samo ako su bila iskrena i duboka, čak i ako se ne ostvaruju u potpunosti, ostavljaju više ili manje dubok trag u duši i delatnosti svojih nosilaca. Čak i ako čovek veoma malo dobrog i nesebičnog ispuni u svom životu, ni ovo malo ne bi bilo učinjeno da nije bilo svetih maštanja u mladosti.
Kad je u pitanju pastir, ove težnje se u samom svom začetku bore s različitim iskušenjima. – Kao što je velikom Pastirenačalniku pre Njegovog stupanja na propoved đavo u pustinji nudio različita grehovna sredstava za ispunjenje Njegovog prosvetiteljskog dela, tako će i ovde đavo potkopavati uzvišene planove i uznemiravati misao pastira najrazličitijim sablaznima i iskušenjima.
Kao prvo, iskušava se onaj sveštenik koji polazeći od gorde misli o svom obrazovanju smatra da je jedini zadatak njegove delatnosti da podiže narod do sebe kroz predavanje apstraktnih istina katehizisa i ako umesto da menja njihova ljudska srca tako da ona od zlih postaju dobra, sebi za cilj postavlja samo učenje dogmi na pamet. Ovo neće moći da ostvari u seoskoj parohiji, već će se samo sekirati zbog neukosti i slabog razumevanja svojih parohijana, može da ih omrzne i da počne da ih prezire kao pagane, misleći da se sve hrišćanstvo sastoji u znanju bogoslovskih formula.
Kao drugo, sveštenik je u zabludi kad sebi stavlja u zadatak da se sa svima „složi“. A ova zabluda se kod nas može zapaziti izuzetno često. Sveštenik dolazi u parohiju i pre svega gleda da se obavesti s kim treba da uspostavi dobre odnose… Naravno, ne treba da se svađa, ipak čovekougađanje zaista biva osnovni princip svetovnog, građanskog života, a nipošto ne crkvenog. Istina, ono se sada može zapaziti i u Katoličkoj crkvi, ali je to znak njenog bezblagodatnog stanja i raspadanja. Papa se, u zavisnosti od zahteva okolnosti, priklanja čas jednoj čas na drugoj političkoj strani. Ako je monarhija jaka, on smatra da samodržavlje potiče od Boga – ako pobeđuje republika, hvali republičko uređenje. Piše enciklike na istok o prestupnosti o latiniziranju unijatskog bogosluženja, a u Galiciji ga pojačano latinizira.
Dostojanstvo istinske Crkve i istinskog crkvenog poslenika se i sastoji u tome da se govori poput ap.Pavla: kad bih ugađao ljudima, ne bih bio Hristov sluga (Gal. 1, 10). Biblijska istorija nam stalno pokazuje suprotstavljanje tananog laskanja i čovekougađanja zemaljskih vladara s neustrašivom istinom Božjih služitelja i Božjeg naroda. Navuhodonosor, Artakserks, Olofern, Filopatr (v. 3 Mak.), Feliks i Fest, lažljivi prorok Sedekija i sveštenik Pshor s jedne strane, a s druge – Danilo, Mardohej, Jeremija, Amos i Judit i ceo jevrejski narod, napokon i apostoli i sam Spasitelj, Koji je rekao: Kako vi možete vjerovati kada primate slavu jedan od drugoga, a slavu koja je od jedinoga Boga ne tražite? (Jn. 5, 44) – evo dostojnih razobličitelja pastira koji svoje crkveno delo želi da sagradi na čovekougađanju.
Treće iskušenje pastira čini težnja da ostavlja utisak na pastvu svojom ličnošću. Još dok se nije ustalio u svojoj parohiji mladi sveštenik se prepušta gordeljivim maštanjima o svom budućem uticaju na narod, o utisku koji će ostavljati njegov glas, njegovi pokreti, njegovi govori. Ovo raspoloženje je u najvećoj meri štetno i zaslužuje osudu. Naravno, ono brzo prelazi u stvarnost i dolazi do krajnosti. Tako se ponekad pod njegovim uticajem čak i celo bogosluženje usmerava ka tome da se ostvari efekat. Ovome služi sentimentalni glas, nepotrebno podizanje ruku, suvišne metanije i t.sl. U ovo, tj. u uticaj na ljude ne istinom Reči Božije i iskrenom molitvom, već očaravanjem sopstvenom ličnošću takođe treba svrstati i pastirsku praksu papista, koji potpuno guše um i savest svoje pastve i navikavaju je na slepo povinovanje umesto moralnog usavršavanja. Ovakve metode su tim pre varljive, što ih u prvo vreme prati prividan uspeh, a suprotno obavljanje pastirskog dela – nevolje, o čemu Sveto Pismo mnogo govori. Tako je Gospod Isus Hristos govorio da je došao u ime Oca i Njega nisu prihvatili, a prihvatiće onoga ko dođe u svoje ime. Nije slučajno da mnogi smatraju da se ovo odnosi na Muhameda, koji u svom učenju laska čulnosti i dr. strastima Azijata, i koji je na taj način stekao milione sledbenika.
Slični primeri se mogu sresti u javnom životu i u oblasti književnosti. Malobrojni pisci se obraćaju direktno ljudskoj savesti, već se nasuprot tome, trude ili da je uguše, ili da uplaše ili prevare čovekov razum u svim slučajevima kad nemaju ubedljive argumente. Ovako postupaju pisci teroristi i mnogi najpopularniji filosofi; grof Tolstoj koristi ruganje i grdnju tamo gde su potrebni posebno jaki dokazi, na primer, u iskrenom uverenju da Simvol Vere navodno protivreči Propovedi na gori.
Apostol Pavle s gorčinom govori o tome kako su mu strane veštačke metode da izazove poštovanje hvalom i kako je ovaj način drugima polazio za rukom. Ili grijeh učinih što ponizih sebe da se vi uzvisite?.. Jer podnosite ako vas neko porobljuje, ako vas neko ždere, ako vam oduzima, ako se nadima, ako vas po obrazu bije. Na sramotu govorim, kao da mi postadosmo nemoćni. No na šta se ko osmjeljuje, po bezumlju govorim, i ja se osmjeljujem (2 Kor. 11, 7, 20-21) jer šta je to u čemu ste manji od ostalih crkava, osim što vam ja sam ne dosadih? Oprostite mi ovu nepravdu. Evo gotov sam po treći put da vam dođem, i neću vam dosaditi; jer ne tražim vaše nego vas. Jer nisu djeca dužna teći imanje roditeljima nego roditelji djeci. A ja ću vrlo rado trošiti i istrošiću se potpuno za duše vaše, iako vas ja odviše ljubim, a vi me manje ljubite (2 Kor. 12, 13-15). Sv.Grigorije Bogoslov u oproštajnoj reči upućenoj svojoj pastvi moli za oproštaj ljude koje je napasao što se nije hvalio pred njima, što se nije trudio da se takmiči s velmožama u raskoši, što se nije nadimao u kočijama, primoravajući narod da se razbeži, kao pred strašnom zveri. Zato je pastva ostala hladna prema njemu, dajući prednost ljudima efekta. „Oni ne traže jereje, već retore, ne graditelje duša, već čuvare imovine“ (Beseda 42). Međutim, uspeh licemera i čovekougodnika nije dugovečan. Ova istina se otkriva u knjizi Sudija, u istoriji Avimeleha, koji je nagovorio stanovnike Sihema da mu pomognu da ubije 70 braće i da se zacari nad gradovima Judeje. Njegova vladavina je bila srećna tri godine, ali se posle toga, po Jotamovom predskazanju, zao duh mržnje isprečio između njega i stanovnika, oni su se pobunili i Avimeleh je bio sramno ubijen. Zborište nečastivih je, kaže Pismo, kao pregršt kudelje, a njihov kraj je plamen ognjeni.
Vlast i uticaj, koji nisu utemeljeni na principima istine i ljubavi, već na prevari, kasnije rađaju mržnju umesto poverenja. Tako se u državnu i crkvenu administraciju u životu parohije useljava mržnja među službenicima istih ustanova i pored stalnih razgovora o jedinstvu i prijateljstvu; razlog tome je gorda želja da se srca privlače svojom ličnošću. Sam psihički razvoj čoveka koji svoj uticaj stvara putem čovekougađanja se izopačuje, zato što on drugog čoveka ne ocenjuje po vrlinama koje ovaj ima, već po tome kako ga shvata sam ocenjivač. Čovek postaje težak: zahtevan, tašt i uvek nemiran; nasuprot tome, onaj ko ide putem istine i samopožrtvovanja punog ljubavi uvek postupa svesno.
Kad je Gospod išao na stradanja i kad su Ga učenici zadržavali On je rekao: Nije li dvanaest časova u danu? Ko danju ide ne spotiče se, jer vidi svjetlost ovoga svijeta (Jn. 11, 9); čovek koji ide putem svetlosti, putem istine, neće pogrešiti. Apostol Petar osuđuje put laskanja i nasilja zapovedajući pastirima da napasaju stado ne gospodareći nad nasleđem Božjim, već pružajući primer stadu. Ispravno započeto delo pastirstva, slobodno od pomoći lukavstva i podmuklosti, dobija za svog pomoćnika Promislitelja. U tom smislu je rečeno: Tako je Carstvo Božije kao čovjek kad baci sjeme u zemlju; i spava i ustaje noću i danju; i sjeme niče i raste, da on i ne zna. Jer zemlja sama od sebe donese najprije travu, potom klas, pa onda ispuni pšenicu u klasu (Mk. 4, 26-28). Prorok Ilija je pobegao od svog naroda misleći da su ga svi napustili i žalio se Gospodu na gaženje Njegove istine, ali je dobio od Boga utehu da još 7000 ljudi nije preklonilo kolena pred Vaalom. Apostol Pavle o pravilnom putu pastirskog uticaja kaže sledeće: Jer naša propovijed nije od zablude, niti od nečistote, ni u lukavstvu. Već kao što nas je Bog provjerio da smo sposobni da vam se povjeri jevanđelje, tako govorimo, a ne kao oni koji ugađaju ljudima, nego Bogu Koji ispituje srca naša. Jer, kao što znate, nikada ne nastupasmo radi laskanja, niti zbog pohlepe – Bog je svjedok; ne tražeći slave od ljudi, ni od vas, ni od drugih. Mogli smo vam biti na teretu kao Hristovi apostoli; međutim, bijasmo blagi među vama kao dojilja kada neguje svoju djecu. Tako smo čeznuli za vama, da smo gotovi bili dati vam ne samo jevanđelje Božije nego i duše naše, zato što nam bijaste omiljeli (1 Sol. 2, 3-8). Naravno ovakav put propovedi pastirstva ne može proći bez žalošćenja pastira, ali to ne treba da bude predmet straha, ono je neophodno da bi se dostiglo ispravljanje. Tako apostol kaže: Jer ako vas ja žalostim, ko je taj koji mene veseli, ako ne onaj koga ja žalostim (2 Kor. 2, 2). Jer ako vas i ožalostih poslanicom, ne kajem se, ako se i kajah; jer vidim da ona poslanica, ako i za malo, ožalosti vas. Sada se radujem, ne što se ožalostiste, nego što se ožalostiste na pokajanje; jer se ožalostiste po Bogu, da ni učemu ne budete oštećeni od nas. Jer žalost koja je po Bogu donosi pokajanje za spasenje, za koje se ne kaje; a žalost ovoga svijeta donosi smrt (2 Kor., 7, 8-10). Pastir ne napasa pastvu za sebe, već za Hrista. Naravno, njegova ljubav bi želela uzajamnost, ali pastir treba da voli duhovnom ljubavlju: što više bude voleo svoju pastvu, tim manje će tražiti brzu uzajamnost. Ako ne nalazi uzajamnost, on tuguje samo zbog okorelosti pastve, ali ne zbog sebe. Laskanje i proslavljanje od strane pastve će ga čak opteretiti; zato su neki hrišćani i episkopi bežali u pustinju od ove slave. U Filipama je služavka proslavljala apostola Pavla, ali joj je on zabranio da to čini. Isus Hristos, kad su se ljudi divili Njegovim čudima, „ne povjeravaše Sebe njima“ (Jn. 2, 24), i tamo gde se nije nadao da će istina biti shvaćena zabranjivao je isceljenima da propovedaju o Njegovim čudima.
Još jedno iskušenje se pojavljuje kad mladi pastir planira za sebe spoljašnji, strogo određen program delovanja i kad mašta da ga ostvari. Ovakav program može biti koristan za političkog poslenika, ali ne sme postojati u pastirskoj delatnosti. Različite spoljašnje aktivnosti – društva trezvenosti, dušebrižništva, izgradnja hramova i škola – jesu dobre aktivnosti, ali ona ne smeju biti glavni predmeti koji u potpunosti obuzimaju njegove brige, kao što se to često dešava kad slične aktivnosti primoravaju pastira da zaboravi na glavni predmet svog služenja, – a glavni predmet: bogosluženje i napasanje duša – čine ga grozničavim delatnikom, ali ga istovremeno lišavaju sveštenog straha i pažljivog sastradavanja i ljubavi prema bližnjima. Pastiru se ne zabranjuje da ima svetle nade i da na ovaj ili onaj način pripremi uslove za započinjanje velikog dela, ali one ne smeju svecelo da ga obuzmu i da ga odvlače od svakodnevnog duhovnog delanja, jer će pri njihovom ispravnom, mirnom obavljanju same od sebe početi da se pokazuju najnasušnije potrebe date parohije, možda drugačije od onih o kojima je sveštenik voleo da mašta dok se nije upoznao sa svojom pastvom. Tako, na primer, ako njegova služba i propoved privlače mase naroda u hram, misao o njegovom širenju društvo će prihvatiti sa sveopštim saosećanjem, a misao će se ostvarivati bez napetosti i gužve.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *