IZABRANA DELA I ČLANCI

 

IZABRANA DELA I ČLANCI
 

 
DISERTACIJA „PSIHOLOŠKE ČINJENICE U KORIST SLOBODE VOLJE I MORALNE ODGOVORNOSTI“[1]
 
UVOD
SVRSISHODNOST FILOSOFSKIH RADOVA
 
Ovaj rad nema za cilj da prikaže precizno i potpuno učenje o slobodi, ili govoreći tačnije, da iscrpi oblast mogućih dokaza u njenu korist, da čvrsto odredi njeno mesto i granice, da ukaže na njen značaj kako u duševnom životu pojedinog čoveka, tako i u životu kosmosa, uopšte, i ljudskih društava pojedinačno. Nismo se prihvatali ni istorijsko-literaturnog zadatka, kao što je to običaj u većini savremenih filosofskih radova, gde se iz analize predmeta koji se proučava autori trude da izvedu principe i za obaveznu formulaciju problema, i za njegovo zakonito razrešavanje. Naš rad je mnogo skromniji: on se sastoji u tome da se pažnji čitaoca ponudi nekoliko takvih strana ljudske svesti i duševnog života iz kojih sledi da ljudska volja iz same sebe crpi inicijativu za svoja stremljenja i da je u izvesnom smislu njihov konačni uzrok. Mislimo da bi, kad bismo uspeli da dovedemo slobodu u neraskidivu vezu s nekoliko, premda potpuno nepovezanih, ali nesumnjivih činjenica svesnog života, istraživanje imalo svoju vrednost, čak i u slučaju ako bi dobijeni princip slobode ostao potpuno nepomiren s drugim principima, koji su mu suprotstavljeni; ne samo to, kad samo učenje o slobodi ne bi dostiglo još potpunu određenost i jasnost, već kad bi ostalo kao prikriveno mutnim staklom kroz koje se vide samo pojedine mrlje, koje svedoče o tome da iza njega postoji predmet, i to da se samo po nekim stranama približava gledaocu, interesovanje za ovakvo istraživanje ne bi bilo samo čisto naučno, u kojem se cene sve pojedine činjenice znanja, čak i bez njihovog dovođenja u sistem, već i opšte pošto bi se ipak ispostavilo da je realnost slobode pravilno izvedena iz postulata svesti nesumnjiva, a njeno pomirenje ili dovođenje u vezu s drugim, isto toliko nesumnjivim istinama, izazvalo bi problem njihovog usaglašavanja, a uopšte ne dilemu izbora između njih, slično kao što novootkrivena pojava iz oblasti prirodnih nauka ostaje njihov nesumnjivi udeo, čak i ako se naizgled ispostavi da se ne može usaglasiti s bilo kojim poznatim zakonom – kao što su na primer, pojave hipnoze.
Obično se ovakvi zahtevi ne postavljaju kad su u pitanju filosofski radovi. U filosofiji se od samog njenog nastanka ispoljilo stremljenje ljudskog duha ka pronalaženju istine, koja bi zadovoljila sve zahteve misli i života i čak bi davala principe za moralnu delatnost, jednom rečju, koja bi istovremeno ispunila zadatke nauke i religije. Zato se i danas, posle tolikih neuspeha da se brzo pronađe punota istine, od filosofskog rada očekuje mnogo više nego od prirodno-naučnog istraživanja, očekuje se čvrsta izgradnja čitavog sistema, a svaku protivrečnost na koju se u njemu naiđe ili nesaglasnost sa stvarnošću, ljudi su skloni da prikazuju kao otkrivanje apsolutne neodrživosti celog rada, i zato u smislu filosofskih sistema, međusobno protivrečnih, oni vide dokaz za apsolutnu besciljnost filosofiranja uopšte, poredeći ga s bavljenjem alhemijom ili magijom. I zaista, ako se svaki filosofski rad ceni samo onoliko koliko se računa da će dati konačno i potpuno, ili apsolutno razvijanje svog zadataka, to nas primorava da samo požalimo autora; ali zar ne očekuje slična do potpune istovetnosti sudbina i prirodnog naučnika, kad bi on, umesto da se ograniči otkrivanjem i podvođenjem pod najbliži zakon neke pojave, na primer, iz oblasti gljivica vrenja u leku, počeo da smatra da njegov rad ima makar neki rezultat samo u slučaju kad bi mu pošlo za rukom da pronađe mesto i značaj otkrivene pojave u sveopštem svetskom mehanizmu, da navede vreme pojave opisanog procesa vrenja u kosmogonijskom razvoju organskih sila itd.?
Dakle, prividna jalovost filosofskih istraživanja nije toliko uslovljena objektivnim osnovama koliko subjektivnim, tj. neumerenim zahtevima znalaca. Ako se pak na filosofiju gleda s tačke gledišta dva gore navedena interesovanja, odnosno ako se vidi čvrst naučni dobitak kako u svakom pojedinačnom, ali pravilno osnovanom zaključku iz oblasti objektivnog bitija s jedne strane, a tako i u otkrivanju zakona naše subjektivne svesti s druge, niz metafizika, gnoseologija i etika koje se međusobno bore, neće nam izgledati kao vojska velikana koji se ubijaju, koji su izrasli iz zubova mitskog bića, već će nas pre podsetiti na olimpijska književna takmičenja gde je borba mnogih za prvenstvo, koje dobija samo jedan darovala čovečanstvu mnogo dragocenih kulturnih dobara. S ove tačke gledišta neće se samo veliki sistemi Dekarta i Spinoze ceniti zbog svojih pozitivnih rezultata umesto da budu samo objekat negativne kritike, neće samo Kant zadržati naziv Kopernika u filosofiji, pošto je značajan broj rezultata njegovih istraživanja ostao nepokolebljiv za činjenice znanja, već će i svako filosofsko istraživanje mislilaca, neobdarenih genijalnim sposobnostima imati u delu objašnjavanja filosofskih istina isto toliko važan značaj, kao što u prirodnim naukama imaju specijalistički radovi drugorazrednih naučnika.
Istina, filosofska istraživanja se ipak razlikuju od prirodno-naučnih istraživanja po tome što njihovi zaključci stoje u međusobnoj, i u odnosu na glavni princip istraživanja u tako tesnoj, čak i neraskidivoj vezi, da nam se čini preteškim da zamislimo odvajanje istinskih, realnih istina od onog uslovnog značenja koje su dobile u izvesnom sistemu: obično izlazi tako da se sve one drže navodno samo u njoj i samo njom. Međutim, iz ove činjenice sledi samo to da ocena filosofskih radova zahteva veću pažnju, koju uostalom, u potpunosti i zaslužuje zbog izuzetne važnosti predmeta u poređenju s istinama fizike, koje se osim njihovog tehničkog značaja sve zajedno jedva mogu uporediti po svojoj vrednosti s bilo kojim čvrsto ustanovljenim zaključkom antropologije ili metafizike.
Uostalom, najbliže upoznavanje s učenjem bilo kog mislioca brzo će naučiti čitaoca da razlikuje, kako životni princip njegovog sistema i jasno navedene realne gnoseološke i psihološke podatke s jedne strane, tako i s druge strane – ona rasuđivanja i dokaze koji imaju samo službeni značaj i navode se samo za utvrđivanje veze između realnosti ili čak sprovođenje principa u sve oblasti koje mu pripadaju radi spoljašnje potpunosti istraživanja. Mi smo se u svom radu potrudili da olakšamo ovakvo razlikovanje bitnog od drugostepenog time što prilikom razmatranja svake nove glave navodimo i stepen naše uverenosti u ono čemu pristupamo.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *