IZABRANA DELA I ČLANCI

 

IZABRANA DELA I ČLANCI
 

 
O PASTIRU I PASTIRSTVU
 
PRIPREMA ZA PASTIRSKO PRIZVANJE[1]
 
Stvarnost koja je u suprotnosti s ovim obavezama, i obaveze koje iz ovoga proističu
 
Upravo ovu stalnost u ispunjenju prve zapovesti dekaloga i treba da stvara u sebi kandidat za sveštenika. Ali, avaj, često uz iskrenu religioznost on ne samo da ne ostaje veran makar principijelnom davanju prednosti vere i pobožnosti u odnosu na sve ostalo – već se s posebnom brižljivošću stara da što lepše dotera prema sebi onaj duhovni mundir, onaj moralni lik koji vlada u datom društvu. On će se rado slagati s govorima o nadmoći nauke u smislu pisanja različitih kompilativnih monografija – u odnosu na apostolsko služenje i čak će se s poniženom zahvalnošću radovati ako se sveštenstvu prizna pravo na postojanje među poslednjim udelima u životu, ako se poravna makar sa službom u konzistoriji ili u privrednoj upravi u kojoj služe „obrazovani“ ljudi. Nedavno je još u jednom prestoničkom časopisu neki gorki apologeta sveštenstva preklinjao čitaoce da ovo služenje izjednače s ostalim intelektualnim profesijama!!! Postoji knjižica sveštenika Gromačevskog o zadacima seoskog klira, koja je napisana s iste tačke gledišta. Uostalom, ovde se osim razumskog intelektualizma govori o svetskoj kulturi, koju su naši bogoslovi iz srednjih i viših škola takođe rado spremni da prihvate, uključujući i to da joj daju prednost u odnosu na svoje ne samo religiozne, već ponekad i naučne zadatke – čim dospeju u odgovarajuću sredinu. Nedavno je objavljena priča u nekom ilustrovanom časopisu o studentu bogoslovije koji je dospeo na čas kod vulgarne i razvratne gospođe, ali se sa sveštenim strahom klanja njenim neusiljenim svetskim manirima i koji je prezirao sebe i svoju nauku pred njom.
Da li je posle toga čudno što naši pastiri, upisavši se u vojno nadleštvo, često postaju skoro oficiri po istom rđavom kalupu, oni koji služe u ženskim školskim ustanovama po manirima i pogledima postaju slični tipu razrednih nastavnica, a veroučitelji na višim školama često pokušavaju da u navodno neospornoj materijalističkoj kosmologiji Darvina nađu makar malo slobodnog prostora kako bi u nju uključili makar dve-tri i to pritom izvrnute istine hrišćanske vere. Naravno, uzrok ovih tužnih izdaja svog prizvanja i svoje dužnosti od strane pastira nije sumnja razuma, već neodlučnost da se čovek s istinom u ustima suprotstavi i društvu i vremenu, odnosno svetu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *