IZABRANA DELA I ČLANCI

 

IZABRANA DELA I ČLANCI
 

 
O PASTIRU I PASTIRSTVU
 
PRIPREMA ZA PASTIRSKO PRIZVANJE[1]
 
Obaveze budućih pastira koje iz toga proističu
 
Zbog ovakvih žalosnih kolebanja jedan od zadataka mladića koji se sprema za sveštenstvo treba da bude usvajanje raspoloženja ispovedništva. Mi ne zahtevamo da kandidat za sveštenika uvek nastupa kao razobličitelj i da zapodeva sporove u slučaju kad se govori o razlici između učenja Svetog Pisma i crkveniog učenja (uz skriveni zaključak o lažnosti crkvenog), kad se ljudi bespogovorno oduševljavaju genijalnošću filosofa-ateiste, kad govore o humanosti i nadmoći kulture, o tome da je i bez vere u Boga moguće imati sve hrišćanske vrline (što je već besmislica); sa svesnim, ali prećutnim slaganjem o nepotrebnosti i neistinitosti hrišćanstva. Sve što zahtevamo od kandidata za sveštenika jeste da se ne slaže, da se ne sliva, da se ne objedinjuje s takvim govorima, s vladajućim raspoloženjem društva u ovom trenutku. Naravno, dobro će učiniti ako bude urazumljivao zabludele koliko može, ako izrazi svoje neslaganje; ali neće imati izvinjenja za isto to ako kao što može da se desi, stane pravo ispod bačene zastave nemara ili poluneverja, ako zaboravivši na cilj svog života makar na jedan čas pređe u tabor neprijateljski u odnosu na Jevanđelje. Ovde ne govorimo o samom grehu odstupništva, o tome da će ga se Hristos jednom postideti pred Anđelima, ne govorimo o sablažnjivanju drugih i o „vodeničnom kamenu“ koji će biti okačen o njegov vrat: samo ga podsećamo da ne kaleći svoju dušu u stalnoj i celovitoj odanosti religiji, neće napraviti od sebe onaj nerazrušivi bedem, onu stenu koja razbija morske talase, kakav pastir treba da bude u naše maloverno vreme kako bi mirjanin koji traži oslonac, koji tone u sumnjama, makar u nekom video veru, a potpuni negator – makar u nekom video svoju sramotu.
Propovednik-pastir, po otačkim tumačenjima, treba da smatra da se na njega svecelo odnose reči koje su kazane proroku: Ti dakle opaši se i ustani i govori im sve što ću ti zapovjediti; ne boj ih se, da te ne bih satro pred njima. Jer evo Ja te postavljam danas kao tvrd grad i kao stup gvozden i kao zidove mjedene svoj ovoj zemlji, crevima Judinijem i knezovima njegovijem i sveštenicima njegovijem i narodu zemaljskom. Oni će udariti na te, ali te neće nadvladati, jer sam Ja s tobom, veli Gospod, da te izbavljam (Jer. 1, 17-19). Vrlo je lako pribegavati Bogu ponekad: teško je nikada Mu ne pribegavati, ali teško da je mnogo lakše uvek Ga ispovedati nepokolebljivo i u svemu usred ustalasanog maloverja i prezira. Samo nepokolebljivost koja je stvorena vežbanjem u kušačkim društvima malovernika može da održi pastira na visini njegovog položaja, što ne daje samo teoretska ubeđenost. Sama ubeđenost je slabija od njenog zaraznog odsustva u gomili oko nas. Setimo se predivnog opisa ove nesvesne zaraznosti lažju iz okoline kod Jeremije: Ugledaćete u Vavilonu bogove srebrne, zlatne i drvene, koji se nose na leđima, koji izazivaju strah u paganima. Čuvajte se da i vi ne postanete slični kao tuđinci, i da vas ne savlada strah od njih. Videći gomilu ispred i pozadi njih koja se klanja pred njima recite u umu: Tebi se treba klanjati, Vladiko! (Posl. Jer. 4-5)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *