IZABRANA DELA I ČLANCI

 

IZABRANA DELA I ČLANCI
 

 
O PASTIRU I PASTIRSTVU
 
PRIPREMA ZA PASTIRSKO PRIZVANJE[1]
 
Moralna nestabilnost društva
 
Niko neće negirati da ni iz daleka nisu sve strane života i misli našeg društva, pa čak ni naše duhovne škole, proniknute religioznim načelom, kao što je to bilo u prvim vekovima hrišćanstva. Danas su principi koji vladaju u životu celog društva, kao i bilo kog njegovog sloja, najraznovrsnije pojave. Čovek koji se dobrovoljno prepušta opštem toku, – a takvih je većina – menja se po dobima života, po godišnjim dobima, na kraju, po satima u toku dana. U nedelju ujutru on je hrišćanin koji se moli, u vreme posle ručka – svetski spletkaroš, uveče u pozorištu – neusiljeni poklonik umetnosti, a posle pozorišta – često grubi cinik i svetogrdnik. U nekim prirodama, celovitijim, to je samo pad, u drugima je direktno odstupništvo. Ovo odstupništvo je tananije od direktno izraženog nemara za predmete vere, ali isto tako lišava dušu unutrašnje stabilnosti koja se, kao što ćemo videti, ne daje bez prethodnog kaljenja duha u jedinstvu ispovedanja.
U drevnim svetootačkim rukovodstvima za pastire možda nećete naći slične preporuke i upozorenja; ali to vreme nije znalo za savremeno kolebanje umova. Istina, iz propovedi Zlatousta znamo za bavljenje prestoničkih umova predstavama na uštrb molitava, ali ponavljamo da je to bio pad slabih srca, a ne odstupništvo. Bez obira na to, ne samo pastir, već i svaki hrišćanin iz tog doba nije se odlučivao da svesno odstupi od ispovedanja istina hrišćanske vere ili da na bilo koji način ne prizna da su hrišćanske zapovesti obavezne, nije se odlučivao da dogme smatra nešto što se samo može tolerisati i da se uopšte ne može podnositi pomen nekih vrlina, napr. smirenja. Tada se govorilo o pravilnom razumevanju istina i o ispunjenju zapovesti samim delom: a sad makar o njihovom nepokolebljivom, pobožnom i oduševljenom priznavanju. Čitava društva, posebno mešovita društva oba pola u nezvaničnim, sada već svetovnim ili prijateljskim skupovima, koja nisu negatori i skeptici po struci, direktno ili s podrazumevanjem, slažu se u negiranju ili zanemarivanju, čas same hrišćanske vere, čas njenih pojedinih istina.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *