ИЗАБРАНА ДЕЛА И ЧЛАНЦИ

 

ИЗАБРАНА ДЕЛА И ЧЛАНЦИ
 

 
О ПАСТИРУ И ПАСТИРСТВУ
 
ПРИПРЕМА ЗА ПАСТИРСКО ПРИЗВАЊЕ[1]
 
Средства за припремање за пастирство
 
Теоретска:
 
а) Читање.
А у чему треба да се састоји ово руководство? Руководство за стварање пастирског духа је двојако: 1) теоретско проучавање закона духовног живота кроз читање и посматрање и 2) активан рад на самом себи. Као прво средство за пастирско образовање пре свега служи читање Речи Божије, при којем посебну пажњу треба усредсредити на разумевање борбе између добра и зла, која се излаже у свим књигама Светог Писма. Пастир Цркве цео свој живот треба да употреби за борбу против зла и зато је за њега најпотребније да познаје законе ове борбе и средства за њен успех. Извор за све то он може наћи у Речи Божијој. Његову посебну пажњу с ове тачке гледишта завређује Јеванђеље Јована Богослова. Изузетан карактер овог Јеванђеља, као и свих Јованових дела, састоји се у томе што се у Христовим речима, које оно садржи свуда излаже борба хришћанства с духом овога света. А о унутрашњем расположењу пастира у односу на ближњег, посебно снажно се говори у другој посланици ап.Павла Коринћанима и у њеном тумачењу св.Јована Златоуста. – Осим читања Речи Божије као средство за припрему за пастирство служи читање светоотачких дела и међу њима посебно дела св.Григорија Богослова и Јована Златоуста. У њиховим делима се исто тако откривају закони борбе између добра и зла у црквено-друштвеном животу.
Што се тиче проучавања исте ове борбе у атмосфери нама савремених обичаја, као приручник за ово може послужити читање лепе књижевности, посебно руске. У њој се јако много говори о човековој моралној борби, о његовим падовима, о развоју порочних склоности, напокон, о покајању и препороду; слике овакве врсте је у наслеђе вековима насликао Достојевски.
 
б) Проучавање живота.
Међутим, сама начитаност није довољно средство за припрему за пастирство. Истина, човек који усрдно чита Библију сам по себи постаје философ и на овај или онај начин разматра све животне појаве с тачке гледишта Божанског Промисла. Али и пастир Цркве живот треба да проучава непосредно, треба да проучава његове појаве са стране њиховог унутрашњег садржаја, да гледа живот очи у очи, тамо где он престаје брижљиво да скрива свој садржај под маском пристојности или практичних брига. Зато је веома важно посећивати болеснике, бити покрај самртничког одра (Писмо о свештенству Струдзе). У овим случајевима један дан за пастира често бива кориснији од читавих деценија читања књига. Корисно је, премда и веома тешко, посматрати душевне болеснике. Уопште, рећи ћемо речима Проповедника, за пастира је корисније да “иде у дом плача него у дом весеља”.
Откривање унутрашњег садржаја живота, односно откривање религиозних осећања која испуњавају Руса, као и његова морална борба, могу се посматрати међу богомољцима у нашим религиозним центрима. У овом смислу је кандидату за свештеника корисно да живи у манастиру, да посматра живот у њему, ходочаснике итд.
Осим читања и посматрања, као једно од најбољих средстава за припрему за пастирство служе беседе с добрим пастирима и старцима, искусним у духовном животу. Међутим, сва ова посматрања за кандидата за свештенике могу бити корисна само онда кад он сву своју пажњу буде усредсређивао на унутрашње расположење људи. Без тога ће од посматрања карактера спољашњег живота имати мало користи. Познато је да лица (на пример, трговци, трговачки путници) која су пропутовала скоро целу васељену, видела велики број различитих људи и ступала у везу с њима на овај или онај начин, понекад поседују велико психолошко искуство. Али пошто њихова посматрања углавном бивају једнострано-утилитарна, испоставља се да су ти људи срцезналци само у неким појавама заједничког живота, на пр. могу да погоде ко је шкрт човек, ко је широке руке и т.сл.
 
в) Проповедање речи Божије.
У коју врсту вежбања – теоретско спознајно или унутрашње треба сврстати вежбање у проповедању? И једно и друго. Оно се може назвати средством унутрашње припреме зато што је проповедање борба човека са самим собом, са својим самољубљем, стидљивошћу и т.сл. С друге стране, проповед је тесно повезана с теоретским објашњавањем себи самом и разумевањем истина вере. “Пошто сам сматрао себе незналицом,” каже отприлике бл.Августин, задржао бих реч. “Али како Реч Божија кад је унутра, бива релативно мало делатна, а кад се преноси другима, расте и за онога ко учи као пет хлебова кад су апостоли почели да их деле народу, и ја се одлучујем да поделим с тобом мрвице својих размишљања.” – У савременом животу, кад малобројност пастира од свакога захтева велики дар учитељства од првог дана њиховог свештенослужења ова вежба у проповедању је нужнија него икад пре.

Comments are closed.