IZABRANA DELA I ČLANCI

 

IZABRANA DELA I ČLANCI
 

 
O PASTIRU I PASTIRSTVU
 
PRIPREMA ZA PASTIRSKO PRIZVANJE[1]
 
Sredstva za pripremanje za pastirstvo
 
Teoretska:
 
a) Čitanje.
A u čemu treba da se sastoji ovo rukovodstvo? Rukovodstvo za stvaranje pastirskog duha je dvojako: 1) teoretsko proučavanje zakona duhovnog života kroz čitanje i posmatranje i 2) aktivan rad na samom sebi. Kao prvo sredstvo za pastirsko obrazovanje pre svega služi čitanje Reči Božije, pri kojem posebnu pažnju treba usredsrediti na razumevanje borbe između dobra i zla, koja se izlaže u svim knjigama Svetog Pisma. Pastir Crkve ceo svoj život treba da upotrebi za borbu protiv zla i zato je za njega najpotrebnije da poznaje zakone ove borbe i sredstva za njen uspeh. Izvor za sve to on može naći u Reči Božijoj. Njegovu posebnu pažnju s ove tačke gledišta zavređuje Jevanđelje Jovana Bogoslova. Izuzetan karakter ovog Jevanđelja, kao i svih Jovanovih dela, sastoji se u tome što se u Hristovim rečima, koje ono sadrži svuda izlaže borba hrišćanstva s duhom ovoga sveta. A o unutrašnjem raspoloženju pastira u odnosu na bližnjeg, posebno snažno se govori u drugoj poslanici ap.Pavla Korinćanima i u njenom tumačenju sv.Jovana Zlatousta. – Osim čitanja Reči Božije kao sredstvo za pripremu za pastirstvo služi čitanje svetootačkih dela i među njima posebno dela sv.Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatousta. U njihovim delima se isto tako otkrivaju zakoni borbe između dobra i zla u crkveno-društvenom životu.
Što se tiče proučavanja iste ove borbe u atmosferi nama savremenih običaja, kao priručnik za ovo može poslužiti čitanje lepe književnosti, posebno ruske. U njoj se jako mnogo govori o čovekovoj moralnoj borbi, o njegovim padovima, o razvoju poročnih sklonosti, napokon, o pokajanju i preporodu; slike ovakve vrste je u nasleđe vekovima naslikao Dostojevski.
 
b) Proučavanje života.
Međutim, sama načitanost nije dovoljno sredstvo za pripremu za pastirstvo. Istina, čovek koji usrdno čita Bibliju sam po sebi postaje filosof i na ovaj ili onaj način razmatra sve životne pojave s tačke gledišta Božanskog Promisla. Ali i pastir Crkve život treba da proučava neposredno, treba da proučava njegove pojave sa strane njihovog unutrašnjeg sadržaja, da gleda život oči u oči, tamo gde on prestaje brižljivo da skriva svoj sadržaj pod maskom pristojnosti ili praktičnih briga. Zato je veoma važno posećivati bolesnike, biti pokraj samrtničkog odra (Pismo o sveštenstvu Strudze). U ovim slučajevima jedan dan za pastira često biva korisniji od čitavih decenija čitanja knjiga. Korisno je, premda i veoma teško, posmatrati duševne bolesnike. Uopšte, reći ćemo rečima Propovednika, za pastira je korisnije da „ide u dom plača nego u dom veselja“.
Otkrivanje unutrašnjeg sadržaja života, odnosno otkrivanje religioznih osećanja koja ispunjavaju Rusa, kao i njegova moralna borba, mogu se posmatrati među bogomoljcima u našim religioznim centrima. U ovom smislu je kandidatu za sveštenika korisno da živi u manastiru, da posmatra život u njemu, hodočasnike itd.
Osim čitanja i posmatranja, kao jedno od najboljih sredstava za pripremu za pastirstvo služe besede s dobrim pastirima i starcima, iskusnim u duhovnom životu. Međutim, sva ova posmatranja za kandidata za sveštenike mogu biti korisna samo onda kad on svu svoju pažnju bude usredsređivao na unutrašnje raspoloženje ljudi. Bez toga će od posmatranja karaktera spoljašnjeg života imati malo koristi. Poznato je da lica (na primer, trgovci, trgovački putnici) koja su proputovala skoro celu vaseljenu, videla veliki broj različitih ljudi i stupala u vezu s njima na ovaj ili onaj način, ponekad poseduju veliko psihološko iskustvo. Ali pošto njihova posmatranja uglavnom bivaju jednostrano-utilitarna, ispostavlja se da su ti ljudi srceznalci samo u nekim pojavama zajedničkog života, na pr. mogu da pogode ko je škrt čovek, ko je široke ruke i t.sl.
 
v) Propovedanje reči Božije.
U koju vrstu vežbanja – teoretsko spoznajno ili unutrašnje treba svrstati vežbanje u propovedanju? I jedno i drugo. Ono se može nazvati sredstvom unutrašnje pripreme zato što je propovedanje borba čoveka sa samim sobom, sa svojim samoljubljem, stidljivošću i t.sl. S druge strane, propoved je tesno povezana s teoretskim objašnjavanjem sebi samom i razumevanjem istina vere. „Pošto sam smatrao sebe neznalicom,“ kaže otprilike bl.Avgustin, zadržao bih reč. „Ali kako Reč Božija kad je unutra, biva relativno malo delatna, a kad se prenosi drugima, raste i za onoga ko uči kao pet hlebova kad su apostoli počeli da ih dele narodu, i ja se odlučujem da podelim s tobom mrvice svojih razmišljanja.“ – U savremenom životu, kad malobrojnost pastira od svakoga zahteva veliki dar učiteljstva od prvog dana njihovog sveštenosluženja ova vežba u propovedanju je nužnija nego ikad pre.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *