IZABRANA DELA I ČLANCI

 

IZABRANA DELA I ČLANCI
 

 
DISERTACIJA „PSIHOLOŠKE ČINJENICE U KORIST SLOBODE VOLJE I MORALNE ODGOVORNOSTI“[1]
 
ODREDBE, IZVUČENE IZ DISERTACIJE „PSIHOLOŠKE ČINJENICE U KORIST SLOBODE VOLJE I MORALNE ODGOVORNOSTI“
 
1. To što je ideja o našoj slobodi svojstvena opšteljudskoj svesti svedoči o realnosti slobode.
2. Sloboda je u našoj svesti na najtesniji način povezana s predstavom o svom subjektu.
3. Zbog zavisnosti svih naših spoznajnih procesa od ove predstave sumnja u objektivno značenje svedočenja samosvesti mora dovesti do apsolutne skepse.
4. Kritika Kanta, koja je podvrgla sumnji realnost činjenica samospoznaje, ne može biti usmerena protiv njih, pošto se ne razmatraju u oblasti teoretskog, već praktičnog razuma.
5. U osnovi duševnih pojava nalaze se želje volje.
6. Nije tačno ono učenje koje želi da odluke volje izvodi iz spoznajne delatnosti.
7. Činjenicama opšteljudske svesti ne odgovara ni drugo učenje koje smatra da duševni život predstavlja nesvesni razvoj urođenog karaktera.
8. Sloboda se sastoji u izboru između osnovnih prirodnih želja volje.
9. Moralni život sa svojim glavnim kategorijama pretpostavlja slobodu ljudske volje i neobjašnjiv je s determinističke tačke gledišta.
10. Sloboda volje u čoveku ne isključuje značaj prethodnog života čoveka za njegovu kasniju delatnost.
11. Pojam slobode je toliko duboko ukorenjen u ljudsku svest da ga čovek čak i nehotice prenosi na nesvesnu prirodu.
12. Spoznaja je proces objektiviranja podataka naše lične samosvesti, i ubeđenje u njenu pouzdanost dosledno vodi ka teizmu.
13. Spoznaja je povezana s praktičnim postulatima, i u njenoj osnovi, kao i u osnovi teizma nalazi se vera.
14. Smatrati da su u osnovi svetskog života slobodne ličnosti ne znači rušiti monizam, jer se on obnavlja kroz slobodno moralno sjedinjenje individua.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *