ИЗАБРАНА ДЕЛА И ЧЛАНЦИ

 

ИЗАБРАНА ДЕЛА И ЧЛАНЦИ
 

 
О ПАСТИРУ И ПАСТИРСТВУ
 
ОСНОВНА НАЧЕЛА ПРАВОСЛАВНОГ ПАСТИРСТВА
 
У чему се састоји несавладивост пастирског утицаја
 
Али, ова сила пастирске ревности није сила која све потчињава, истина, она нужно врши своје дејство, али је то дејство различито. Дакле, још је о младенцу Исусу Симеон Богопримац рекао: Гле, Овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу (Лк. 2, 34) и Сам Спаситељ о неверујућима на једном месту каже да ријеч коју Ја говорих, она ће му судити у посљедњи дан (Јн. 12, 48). И на другим местима Јеванђеља (в. Јн. 3, 20; 9, 39; 15, 22) открива се иста мисао; њу су наводили и свети апостоли Петар (в. 1, Петр. 2, 6-9) и Павле који је за проповеднике Јеванђеља рекао: јер смо ми Христов миомир Богу међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају: једнима мирис смрти за смрт, а другима мирис живота за живот (2 Кор. 2, 15-16).
Дакле, ако пастирска делатност буде поседовала пуноту свих особина истинског пастира, из овога још ни из далека не следи да ће сви на које се она буде простирала постати свети: једни се потчињавају овом утицају, а други који му се супротстављају на крају крајева долазе до потпуне озлојеђености, а такве Црква изопштава од себе. Кад се открије унутрашње расположење грешника, он сасвим дрско исповеда одсуство жеље да зна и да прихвата истину и тиме изопштава себе из Цркве. Потреба пастирског утицаја се дакле састоји у томе да свако на кога се он односи, излази из равнодушног, незаинтересованог односа према Јеванђељу, и већ почиње или да се каје или да мрзи: да се открију помисли многих срца (Лк. 2, 35). Али, на који начин утицај пастира на вољу пастве може да се сједини с учењем о слободи воље ако се он односи непосредно на вољу?

Comments are closed.