IZABRANA DELA I ČLANCI

 

IZABRANA DELA I ČLANCI
 

 
O PASTIRU I PASTIRSTVU
 
OSNOVNA NAČELA PRAVOSLAVNOG PASTIRSTVA
 
Dar sveštenstva se u srcu pastira razvija kao razapinjanje sa svojim stadom
 
Iz ovoga se otkrivaju karakteristična svojstva dara sveštenstva: pastiru se daje blagodatna, samilosna ljubav prema pastvi, koja uslovljava sposobnost da čovek oseća tugu borbe i radost zbog moralnog usavršavanja svoje pastve, sposobnost da čovek oseća bol u utrobi za njih, kao apostoli Pavle ili Jovan. Ovakvo svojstvo pastirskog duha izražava samu suštinu pastirskog služenja budući da je istovremeno i glavni predmet proučavanja u nauci pastirskog bogoslovlja.
Ali, ko će nam otvoreno i jasno potvrditi ispravnost ovakvog shvatanja? Recimo, ova teza sasvim jasno proističe iz gore navedenih sveštenih reči; međutim, njen značaj je tako velik da je poželjna doslovna potvrda. Hvala Gospodu, imamo je u Besedi svetitelja Jovana Zlatousta na Poslanicu Kološanima: „Duhovnu ljubav ne rađa bilo šta zemaljsko: ona potiče odozgo, s neba, i daje se u tajni Sveštenstva, ali usvajanje i održavanje blagodatnog dara zavise i od stremljenja ljudskog duha“. Ove reči su zaista dragocene, kako za našu nauku, tako i za dogmatsku definiciju pete tajne.[1] Ako one ostaju neprimećene u inoslavnom sholastičkom i racionalističkom bogoslovlju, to je upravo posledica nejedinstvenog shvatanja samog hrišćanskog zakona, koji se tamo shvata u vidu zbira pojedinih moralnih propisa. Drugačije su zakon hrišćanske vrline definisali oci Crkve. Kod njih je sav život hrišćanina postepeno duhovno uzrastanje u jednom celovitom i sasvim određenom raspoloženju, koje sadrži svu suštinu jevanđelskog zakona. Sa strane svog pozitivnog sadržaja ovo raspoloženje je predokus Carstva Nebeskog koji postepeno postaje sve jasniji – u opštenju s Bogom i s bližnjima u ljubavi, ili kako apostol kaže: pravednost i mir i radost u Duhu Svetome (Rim. 14, 17). Negativan sadržaj hrišćanskog podvižništva jeste tuga zbog sopstvene grehovnosti i duhovna borba s postepenom pobedom. Hrišćanin ovakvo raspoloženje oseća zbog svoje sopstvene duše; a pastir zbog sebe i zbog pastve; on u svojoj duši nosi sve ono čime moralno žive pripadnici njegove pastve, razapinje se zajedno s njima, sliva njihove duhovne potrebe sa svojima, tuguje i raduje se s njima, kao otac sa svojom decom. Kod njega kao da nestaje njegovo lično „ja“, i uvek i u svemu se zamenjuje sa „mi“. U ovome je zadatak njegove delatnosti, u tome on postaje sličan apostolu koji je rekao: Dječice moja, koju opet s mukom rađam, dokle se Hristos ne uobliči u vama! (Gal. 4, 19). Ovakvo raspoloženje je odlika oblagodaćenog pastira, koja uslovljava njegov uticaj na pastvu.
 


 
NAPOMENE:

  1. Uporedi tumačenje od istog ovog svetog otca različitih mesta: 63. beseda na Poslanicu Jevrejima, Djela apostolskih, Poslanice Efešanima i Prve Poslanice Korinćanima.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *