IZABRANA DELA I ČLANCI

 

IZABRANA DELA I ČLANCI
 

 
O PASTIRU I PASTIRSTVU
 
OSNOVNA NAČELA PRAVOSLAVNOG PASTIRSTVA
 
Pastirsko raspoloženje po savremenim predavanjima nauke
 
U čemu se onda sastoji posebnost raspoloženja i nastrojenja duha pastira? Pregledajući sadržaj pastorološke literature svih ispovesti vidimo u njoj mnogo pokušaja da se ukaže na ove posebne, unutrašnje, subjektivne osobine pastira, koje uslovljavaju njegovu mogućnost odgovarajućeg ispunjavanja pastirskih obaveza. Ipak, sva ova nabrajanja „vrlina koje treba da poseduje pastir“ i „poroka koje treba da izbegava“ ne idu dalje od običnih zahteva koji su obavezni za sve hrišćane, tako da se u principu ispostavlja da pastir mora biti ono što treba da bude i svaki pristojan hrišćanin. Ovakav nedostatak pastorološke literature istakao je profesor Pevnicki, koji je zbog toga čak odbio da definiše pastirsko raspoloženje i otvoreno je priznao da je pastir po svojim vrlinama isti kao i svi drugi hrišćani. Navedeni naučnik ističe samo izuzetnu ljubav prema Crkvi i crkvenosti i uzdržanje i blagorazumnost kao odliku pastirskog prizvanja. Suštinu služenja pastira on pre svega definiše kao spoljašnju delatnost, upravo kao preporod duša pripadnika pastve kroz obavljanje tajni. Međutim, sama ova definicija izaziva kod čitaoca pitanje, koje smo upravo postavili kao glavno u našoj nauci. Jer, zar nije istina da i ostala, u Pravoslavnoj Crkvi toliko mnogobrojna i raznovrsna sveštenodejstva sveštenik, razume se, treba da prati odgovarajućim raspoloženjem, da plače s onim koji plače, da se kaje s onim koji se kaje, jednom rečju, da postupa po rečima apostola Pavla: Ko oslabi, a da i ja ne oslabim? Ko se sablažnjava, a ja da ne gorim? (2 Kor. 11, 29)? Dakle, on treba da se razapinje sa svim svojim bližnjima, što je apsolutno nemoguće bez posebnog dara, bez naročitog unutrašnjeg obnavljanja. Ako pak, pastir nema ovo svojstvo duhovnog poistovećivanja s onima za koje se moli, nije li sve njegovo služenje stalna laž, laž na Ispovesti, na Krštenju, na sahrani, na Venčanju? Jer, u svim ovim događajima pastve on pred Bogom svedoči svoje očinsko učestvovanje u raznovrsnim moralnim stanjima vernika, dakle, da toliko sastradava zajedno s njima da za iskreno posedovanje ove osobine treba da bude ili svet od prirode, ili da ova svojstva poseduje kao poseban blagodatni dar od Boga.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *