IZABRANA DELA I ČLANCI

 

IZABRANA DELA I ČLANCI
 

 
O PASTIRU I PASTIRSTVU
 
OSNOVNA NAČELA PRAVOSLAVNOG PASTIRSTVA
 
Sveštenstvo i apostolstvo
 
Uostalom, i u vreme apostola pastirska ovlašćenja su se u punoj moći ispoljavala tamo gde je bila potrebna napeta duhovna borba, odnosno, u misionarskoj oblasti. Ovde su se prava pastira ispoljavala u svoj moći, tako da je po navedenom poređenju odnos pastira-misionara prema pastiru-posmatraču i rukovodiocu, po apostolu, postajao sličan odnosu oca, koji je rodio sinove, prema pedagogu koji njima rukovodi. Ali danas, kad u hrišćansko društvo njegovi članovi ne stupaju po dobrovoljnoj i samopregornoj ubeđenosti, već često borave u njemu s čisto paganskim raspoloženjem duha, u vreme vladajuće ravnodušnosti prema spasenju, zadatak svakog pastira se ne sastoji samo u podržavanju duhovne revnosti pastve, već i u njenom nasađivanju na mesto pređašnje duhovne okmenjenosti. On je dužan da stiče za Hrista nove sinove, sejući u ljudima seme reči Božije. Ipak, ovlašćenja savremenog pastira se pojačavaju još i u drugom smislu. U prvim vekovima hrišćanstva konačni duhovni rukovodilac skoro svake ličnosti bio je episkop, koji je bio duhovni otac relativno male zajednice: svi njeni članovi su imali direktan dostup do njega, on je obavljao glavne tajne, kod njega su svi dolazili radi slušanja pouka, on je uopšte pratio religiozno-moralni život svakog člana pastve. Nije mu bilo teško da to čini, jer se pod rukovodstvom svakog episkopa nalazilo otprilike onoliko pastve koliko se danas u Rusiji nalazi u nadleštvu jednog sveštenika, ako nije bilo i manje od toga. Zato sad zadatak pastirske delatnosti sveštenika nije manji, već je mnogo širi i uzvišeniji, ne samo u odnosu na ono što je bilo u prvom veku, već i u vreme njenog najvišeg razvoja u delima otaca iz četvrtog i petog veka, s kojima ne žele da se slože negatori hijerarhije. Jasno je da ovako uzvišen zadatak i korenitu promenu pojmova i običaja ne može da preuzme na sebe čovek koji nije obdaren posebnim blagodatnim ovlašćenjima, koji na ovakav podvig ne gleda kao na svoju ličnu dužnost koju mu je zapovedio Gospod. To je tim jasnije, jer što je hrišćanin prosvećeniji u duhovnom životu, toliko je dublje i jasnije svestan svoje sopstvene grehovne slabosti. Samo misao o obaveznoj dužnosti može da ga podstakne da se bori sa vaseljenom, kao nekada Mojsija glas iz kupine. Potreba za posebnim blagodatnim ovlašćenjima moralnog učitelja se u istoriji ruske misli ispoljila i u okolnosti da je talentovani revnitelj ispravljanja morala, koji je ipak negirao blagodatnu hijerarhiju, L.Tolstoj, protiv svoje volje došao do uverenja da nije moguće ispravljati ljudski moral ni kroz lično opštenje, ni preko nastavništva. Na ovom argumentu od dokazivanja suprotnog završavamo razmatranje argumenata protiv našeg definisanja predmeta pastirske nauke i vraćamo se njenom detaljnijem definisanju.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *