IZABRANA DELA I ČLANCI

 

IZABRANA DELA I ČLANCI
 

 
O PASTIRU I PASTIRSTVU
 
OSNOVNA NAČELA PRAVOSLAVNOG PASTIRSTVA
 
Misao o Crkvi kao neophodan zahtev čak i neverujućih moralnih poslenika
 
Duboko je poučna pa čak i simbolična pojava da izbegavajući istinsku Crkvu moralisti-filosofi ipak bivaju prinuđeni da smisle makar neku fikciju Crkve. Tako i individualista Kant, i mnogi evolucionisti, pa čak i profesionalni neprijatelj Crkve L.Tolstoj smišljaju svoj sopstveni pojam o Crkvi kao o nesvesnom, ali ipak istinskom savezu ljudi koji su se posvetili služenju dobru i istini. Razume se, ova fikcija kao njihova sopstvena izmišljotina, nije u stanju da potkrepi njihovo delatno ostvarenje moralnih ciljeva, ali ipak jasno svedoči o tome da ljudska misao sama po sebi zahteva izvesnu predstavu o unutrašnjem jedinstvu boraca vrline u svojstvu neophodne osnove za posvećivanje sebe moralnom služenju bližnjim, za pomirenje verujuće savesti sa stalnom vladavinom zla u svetu Zaista, čak ni starozavetni proroci nisu mogli da steknu potpuno pomiren pogled na život, na borbu između dobra i zla, zato što im još uvek nije bila otkrivena istina Crkve, koja uvek pobedonosno štiti istinu Božiju na zemlji i sadrži riznicu neporočne svetosti. Razume se, proroci su verovali da Gospod upravlja svetom i da nevidljivo za ljude vaspostavlja narušenu pravdu, ali ih je mučilo to što su ove pojave prsta Božijeg bile pojedinačne, što je u običnom životu vladalo zlo i što suze ugnjetenih nisu imale svog utešitelja (v. Prop. 4, 1). Tako se Jov žali Bogu: zašto bezbožnici žive? Stare i bogate se? (Jov. 21, 7), zemlja se daje u ruke bezbožniku; lice sudija njezinijeh zaklanja (Jov. 9, 24). Tuga zbog trijumfa nepoštenja našla bi u Jovu svoje jedino pomirenje u svesti o bliskosti Gospoda i Njegovom promišljanju o nama, kojeg smo svi mi danas svesni u Crkvi. O kad bih znao kako bih našao Boga! Da otidem do prijestola Njegova, da razložim pred Njim parbu svoju, i usta svoja napunim razloga… (Jov. 23, 3-4). I zaista, Jov se utešio tek onda kad mu se Gospod javio: Ušima slušah o Tebi, a sada Te oko moje vidi. Zato poričem, i kajem se u prahu i pepelu (Jov. 42, 5-6). Tako su se i psalmopojac, i prorok Jeremija užasavali zbog vladavine zla: Zašto je put bezbožnički srećan?(Jer. 12, 1). Tek je pred Hristov dolazak, u knjizi Premudrosti, izražena nada da će naizgled nepomirljivo s Promislom Božjim trijumfovanje nepoštenih i ugnjetavanje pravednika dobiti svoju platu u zagrobnom životu, kad mučitelji i bogohulnici videći proslavljenog pravednika nemi padnu ničice i spoznaju svoju zabludu. Ali, ovaj zemaljski život je čak i u očima nosilaca najvišeg duhovnog razumevanja bio samo udeo tuge i trpljenje dok nam Gospod nije dao obećanje o Svom stalnom prebivanju među nama i o Duhu-Utešitelju Koji boravi u Crkvi, Koji će razobličavati svet zbog greha, o pravdi i o sudu i uz Kojeg će Hristovim služiteljima biti bolje nego kad su boravili sa Hristom (v. Jov. 16, 7). Opštenje sa Hristom uz posedovanje darova Svetog Duha, drugim rečima, prebivanje u Njegovom telu, u Njegovoj Crkvi – jeste neophodan uslov pastirske smelosti i trpljenja. Pastirstvo je moguće samo u Crkvi.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *