IZABRANA DELA I ČLANCI

 

IZABRANA DELA I ČLANCI
 

 
O PASTIRU I PASTIRSTVU
 
OSNOVNA NAČELA PRAVOSLAVNOG PASTIRSTVA
 
Da li je pastirski uticaj pojedinačni oblik pedagoškog uticaja uopšte?
 
Uostalom, protiv poslednje misli mogući su novi argumenti: zar ovakav pojam o pastirstvu nije zapravo samo pojedinačni oblik uopštenijeg pojma o moralnom rukovođenju bližnjima, koje pomaže njihovom duhovnom preporodu? Može se, kažu, uticati na bližnje i bez pastirstva; rasa ništa neće dodati ovom uticaju kod određenog čoveka. Tako misle sledbenici čitave konfesije – protestantske. Oni su u pravu sa svoje tačke gledišta: ali, pošto ne priznaju blagodat sveštenstva, ona im, naravno, i ne bi dodala ništa osim osude.
Međutim, hrišćanstvo jasno kaže da je dubok i odlučan uticaj na moralni život bližnjih moguć samo, kao prvo, u Crkvi, a kao drugo, ono je dostupno samo licima koja su za to dobila posebna blagodatna ovlašćenja, odnosno blagodat sveštenstva. Isus Hristos uči: ko ostaje u Meni i Ja u njemu, taj donosi mnogi plod, jer bez Mene ne možete činiti ništa. Ko u Meni ne ostane, izbaciće se napolje kao loza, i osušiće se, i skupiće je, i u oganj baciti, i spaliti (Jn. 15, 5-6). Sveti apostoli takođe tvrde da njihova delatnost nije samo prirodni dar, već da potiče upravo od punote života Crkve. Zato se uzalud protestanti, koji ne negiraju posebne darove apostola, trude da ih stave iznad Crkve i njihove darove ističu kao apsolutno izuzetne i tvrde da se oni uopšte ne prenose. U Djelima apostolskim se, naprotiv, kaže da se Crkva molila za Pavla i Varnavu, kad su se uputili na propoved i stavljala je na njih ruke, a oni su joj po povratku, davali izveštaj o uspehu propovedi. Dakle, hrišćansko pastirstvo je od samog početka predstavljalo izvesno ovlašćenje koje je dobijano u Crkvi: a pastirsko služenje je crkveno služenje. Propovednici koji su postojali u vreme apostola, ali nisu bili izražavaoci crkvenog života zaslužili su od njih tešku osudu, premda su se neki od njih i varali mišlju da će iznedriti najvišu vrlinu propovedajući lažnu slobodu i znanje. Apostoli su ih nazivali vralicama, bezvodnim izvorima, oblacima, lutajućim zvezdama, jesenjim drvećem, ukazujući ovim poređenjim na to da su bili sposobni da izazovu samo trenutno nadahnuće, a ne da zaista preporode čoveka.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *