IZABRANA DELA I ČLANCI

 

IZABRANA DELA I ČLANCI
 

 
O PASTIRU I PASTIRSTVU
 
OSNOVNA NAČELA PRAVOSLAVNOG PASTIRSTVA
 
Argumenti protiv nje: neuhvatljivost predmeta
 
Protiv pastirskog bogoslovlja kao nauke navode se dva glavna argumenta. Kao prvo, kaže se da je pastirstvo unutrašnja stvar, često subjektivna, koja se nikako ne može izraziti preciznim naučnim pojmovima. Dobar pastir će uspešno vršiti svoje služenje, imaće moralni uticaj na pastvu; loš pastir neće imati ovaj uticaj, čak i ako se trudi da upotrebi sve one metode, kojima ga dostiže dobar pastir: dobrota koja uslovljava njegov uspeh, jeste čisto unutrašnja, individualna, i ne može se precizno definisati. Istina, odgovorićemo na ovaj argument, nije lako u tačnim i jasnim pojmovima izraziti svojstva koja su neophodna za uspeh pastirstva, ali se ne sme zaboraviti ni to da ono što je teško nije nemoguće. Ako pastirsko bogoslovlje nije mnogo učinilo u tačnom definisanju ovih pojmova, ono u ovom slučaju u svoje opravdanje može da navede to da je i uopšte u definisanju najuzvišenijih moralnih pojmova nauka izuzetno siromašna, na primer, siromašnija je od lepe književnosti. Dubina poimanja duhovnog života i tananost u opisivanju duševnih pokreta, kakve vidimo kod nekih pisaca, propovednika i pesnika do danas nisu prevedene na jezik preciznih moralnih pojmova. Ali, kao što se naučna etika ne odriče tačnih definicija najviših moralnih pojmova, tako i pastirsko bogoslovlje ima sve pobude da teži ka objašnjavanju i preciznom obrazlaganju pojmova, kojima se definiše istinsko pastirstvo. Tačno je da uspeh pastirske delatnosti uglavnom zavisi od unutrašnjeg života pastira, koji je kod različitih lica različit, ali ova razlika ne isključuje i opšte principe u duhovnom životu dobrih pastira. Vidimo da su se pored svih individualnih razlika u moralnom sadržaju dobrih pastira uvek zapažale izvesne zajedničke crte, kojima je bio uslovljen njihov pastirski uticaj. Upravo ovaj opšti sadržaj može biti izražen preciznim naučnim pojmovima, koji predstavljaju zadatak naše nauke.
Osim toga, treba istaći da sama misao o tome da je uspeh pastirstva navodno svecelo uslovljen unutrašnjim raspoloženjem pastira jeste jednostrana misao. Uzvišeno raspoloženje je, naravno, neophodno za pastira, ali samo ono nije dovoljno, isto kao što majci nije dovoljna samo ljubav prema sopstvenom detetu, čak i ako je najdublja, da bi mu dala odgovarajuće vaspitanje: pored ljubavi potrebno je i umeće, potrebna su znanja. Ako je mlad čovek nadahnut iskrenom željom da posluži duhovnoj izgradnji svojih bližnjih, to još uvek ne znači da već vlada svim uslovima za uspešnu pastirsku delatnost: možda mu nedostaju i životna znanja, i poznavanje ljudi i sebe samog. On ne može biti siguran čak ni u to da njegove uzvišene namere, koje ne usmerava iskusan rukovodilac ili poznavanje zakona duhovnog života i pastirstva, neće voditi ka njegovoj samoobmani ili takozvanoj prelesti. Koliko snažno opasnosti slične vrste vrebaju ljude, koji su svoj život posvetili nekom izuzetnom moralnom podvigu ne vidi se samo iz svima poznatih primera, koji se navode u delima asketa, već i iz samog Svetog Pisma. Vidimo da je Gospod smatrao za potrebno da se umere slični porivi čak i kod takvih revnitelja kao što je apostol Pavle, kojeg nije želeo da izbavi od „žalca u tijelu“, da se ne bi nadimao. Jasno je da i za pastira Crkve nije dovoljno da ima revnost za služenje Bogu i bližnjima, već da su potrebna poznanja o tome kako da upravlja ovom revnošću. Upravo ova znanja i treba ponuditi kao pastirsko bogoslovlje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *