IZABRANA DELA I ČLANCI

 

IZABRANA DELA I ČLANCI
 

 
IZABRANI ČLANCI
 
OBJAŠNJENJE GOSPODNJE PRIČE O NEPRAVEDNOM UPRAVITELJU
 
Da bismo se zaštitili od svake nedoumice, koju donosi površno čitanje, treba pre svega da ispravno shvatimo reči Gospodnje: Načinite sebi prijatelje bogatstvom nepravednim (Lk. 16, 9). Ovde Gospod ne podrazumeva samo zemaljsko bogatstvo, koje je stečeno prevarom ili krađom, a svako uopšte materijalno bogatstvo, suprotstavljajući ga bogatstvu u vrlinama i blagodati: samo ovakvo duhovno bogatstvo je čvrsto, pravedno bogatstvo. Ovo se dokazuje Njegovim daljim rečima: Ako, dakle, u nepravednom bogatstvu vjerni ne biste, ko će vam povjeriti istinsko? (Lk. 16, 11). Odnosno ako vi, imajući jadno (nepravedno) novčano bogatstvo, niste njime poslužili Bogu, kako vam Bog poverava blagodatno bogatstvo – silu isceljivanja i viđenja? Slično piše i apostol Pavle Tomoteju: Bogatima ovoga svijeta (suprotstavlja ih bogatašima duhovnim, odnosno svetim ljudima) zapovijedaj da se ne… uzdaju u bogatstvo nesigurno (nepravedno) nego… neka dobro čine, neka se bogate u dobrim djelima (1 Tim. 6, 17-18) (istinsko bogatstvo!) i dr.
Reći će: „Ali ako Gospod pod nepravednim bogatstvom podrazumeva i ono novčano bogatstvo, koje je čovek dobio istinskim trudom ili po zakonitom nasledstvu, zašto navodi kao primer nesrećnog upravitelja, koji je tajno delio tuđe da bi se kasnije hranio kod siromaha kojima je učinio dobro tuđim bogatstvom?“ Odgovor je jednostavan: „Gospod uopšte ne želi da odobri ovakav postupak nepoštenog upravitelja i ako pohvali gospodar nepravednog upravitelja što vješto učini (Lk. 16, 8), to nije bila pohvala moralnog odobravanja, već pohvala ironična, pohvala dovitljivosti nepoštenog čoveka“. Ali Spasitelj kako u drugim slučajevima, tako i ovde navodi postupak koji je tako dostojan poruge u zemaljskom životu, a kojem je sličan postupak u duhovnom životu vrlo pohvalan.
Takva je priča o nepravednom sudiji, koji se Boga ne bojaše i ljudi ne stiđaše (Lk. 18, 2) i priča o ženi koja je našla izgubljenu drahmu (ženi srebroljubivoj i glupoj). Slično i ovde, uopšte ne odobravajući postupak nepravednog upravitelja, Gospod predleže slušaocima da se u duhovnom životu nauče onom oprezu koji je upravitelj pokazao u zemaljskom životu. Čiju imovinu je delio? Gospodarevu. Čija je zapravo imovina koju posedujemo? Naravno, Božija, mi njom samo upravljamo dok živimo na zemlji, a nastupiće čas naše smrti i suda Božijeg – i Gospod će od nas oduzeti ovu imovinu. Dakle, ako smo samo privremeni upravnici ove imovine, zašto da je čuvamo? Delimo je onima koji nam mogu biti korisni, kad nas Gospod liši zemaljskog života, a zajedno s njom i svake imovine. Ko su prijatelji koje treba sticati nepravednim (odnosno materijalnim ili novčanim) bogatstvom, koji kad osiromašimo (odnosno kad umremo) mogu da nas prime „u večne obitelji“? To su siromasi koji će nam molitvom za upokojenje naših duša otkrivati vrata Carstva Nebeskog. Ove reči Gospoda su usmerene protiv onih koji negiraju molitve za umrle, odnosno protiv svih protestanata.
Ovim Gospodnjim rečima su slične i Pavlove, sledeće posle onih koje smo naveli, u kojima apostol uči Timoteja da zapoveda bogatima… da dobro čine, neka se boate u dobrim djelima, neka budu darežljivi, društveni, spremajući sebi dobar temelj za budućnost, da dobiju život vječni (1 Tim. 6, 17-19). Naprotiv bogatašu, kojem je tuđa ljubav prema siromasima, Gospod u drugoj priči preti iznenadnom smrću pitajući pritom: ono što si pripremio čije će biti (Lk. 12, 20). Tako biva onome koji sebi teče blago, a ne bogati se Bogom (Lk. 12, 21).
U svim ovim rečima Hrista i apostola razvija se ista misao kao i u priči o nevernom upravitelju: deliti imanje siromasima nije samo delo duše koja voli, već i obične razložnosti; naše imanje svejedno nije večno, ono čak i nije naše, već Božije, menjajmo ga za večno nasleđe putem dobročinstva.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *