IZABRANA DELA I ČLANCI

 

IZABRANA DELA I ČLANCI
 

 
SLOBODA VEROISPOVESTI I POLEMIKA SA INOSLAVNIMA
 
RAZGOVOR IZMEĐU PRAVOSLAVCA I PAŠKOVCA O SVETOM PISMU I CRKVENIM PREDANJIMA[1]
 
Paškovac. Došao sam kod tebe, zemljače, da te zamolim za preporuku za fabriku u kojoj radiš. Jer ti znaš da sam vredan i pošten čovek i zato nećeš odbiti da mi pomogneš hrišćanski. Ja sam ovde nov čovek i sve sam pare potrošio; ako me ne preporučiš, mogu samo da prosim.
Pravoslavac. Znam da si čovek koji bi odgovarao našoj fabrici, ali jedno ne mogu da shvatim – kako me ti, paškovac, podsećaš na hrišćanstvo kad vi nikad ne pristajete da nas pravoslavce nazovete hrišćanima, a kao drugo, moliš me da te radi hrišćanske vere preporučim za posao: a po vašem u hrišćansku veru spada samo ono što se doslovce može pročitati u Svetoj Bibliji, a tamo se ništa ne kaže o tome da se onaj, kome je to potrebno, preporuči za posao. Ako se razmišlja na vaš način, ja uopšte nemam obavezu de ti pomognem u ovome.
Paškovac. Kako nemaš obavezu? Zar Gospod ne zapoveda da se nahrani onaj ko je gladan, da se napoji onaj ko je žedan? A ja sam gladan već drugi misec.
Pravoslavac. Jedno je da te nahranim, a drugo je da te preporučim: izvoli, daću ti da ručaš; dao bih ti i novca, ali imam samo 8 kopejki.
Paškovac. Zar ti nije lakše da mi pomogneš tako što ćeš me preporučiti za posao? – Jer, gazda će ti poverovati, ima i slobodnih mesta, ali kaže: ne primam bez preporuke.
Pravoslavac. Mislim da je to mnogo lakše; znam i da će mi gazda poverovati i da će te uzeti: samo mi ipak objasni kakve veze to može da ima s hrišćanskom verom ako se u Svetoj Bibliji ništa ne govori o preporuci? Sećaš se da sam ti, kad si me molio da ti pokažem iz Biblije zbog čega se nadamo zastupništvu za nas svetih ugodnika ili molimo Gospoda da upokoji duše počivših, pročitao iz apostola Jovana i iz Jakova da smo dužni da se molimo jedni za druge, kao što je rečeno: Molite se Bogu jedni za druge, da ozdravite. Mnogo je moćna usrdna molitva pravednika (Jak. 5, 16); dokazao sam ti tada i iz Svetog Jevanđelja da pod ovima ne treba podrazumevati samo žive, već i mrtve, jer je Sam Gospod rekao: Bog nije Bog mrtvih nego živih; jer su Njemu svi živi (Lk. 20, 38); ukazivao sam ti i na reči svetog Pavla, da ljubav nikad ne prestaje (1 Kor. 13, 8), ali si ti zahtevao da ti u Svetom Pismu bude direktno pokazana izreka Božija: treba se moliti svecima, treba se moliti za umrle. Sad i ja tražim da mi pokažeš gde je u Bibliji rečeno: na posao treba preporučiti čoveka kojem je on potreban i koji je pouzdan?
Paškovac. Naravno, nema bukvalno takvih reči, ali nas Sveto Pismo uči da imamo takvo osećanje – čovekoljublje, koje bi te sigurno podstaklo da mi pomogneš na navedeni način, a ako mi ne pomogneš, bićeš kriv protiv zapovesti čovekoljublja. Reč Božija ne govori o samoj radnji preporuke, već navodi na osećanja koja će izvršiti ovu radnju.
Pravoslavac. Govoriš potpuno tačno, samo što po ovim rečima više nisi paškovac, nego pravoslavac, zato što sve radnje koje propisuje Crkva, potiču iz onih osećanja koja su zapoveđena u Svetoj Bibliji: molitva za pokojne – iz osećanja ljubavi prema bližnjem i vere u to da su za Boga svi živi; krsno znamenje – iz osećanja stalnog sećanja na spasonosnu silu Krsta Gospodnjeg i na Njegovu životvornu smrt za nas, koju sveti Pavle zapoveda da objavljujemo dokle On ne dođe (1 Kor. 11, 26), slično kao što na drugom mestu kaže: Bože sačuvaj, da se čim drugim hvalim osim krstom Gospoda našega Isusa Hrista (Gal. 6, 14). Onaj ko gaji osećanje pohvale Hristovim Krstom i objavljivanja Njegove smrti, koristi i radnju koja tome odgovara – krsno znamenje.
Paškovac. Nije istina! Zar pravoslavci razmišljaju o Krstu Gospodnjem krsteći se? Oni misle da u takvom položaju prstiju postoji naročita sila, čak i ako se uopšte ne razmišlja o Hristu Spasitelju. Isto tako i postove poštuju zbog sujeverja, jer smatraju da su mleko i meso pogani u pojedinim danima, uprkos apostolu, koji je jasno rekao da nas hrana ne izvodi pred Boga. A zar vaši sveštenici razmišljaju o Bogu kad kade kadionicom? Lično sam video kako se u to vreme osvrću na sve strane, pa čak i razgovaraju.
Pravoslavac. Dozvoli, sačekaj: govori po redu, a ne o svemu odjednom. Zar si u našem zakonu video da se može razgovarati prilikom obavljanja sveštenih radnji ili da se mogu činiti molitveni znaci bez uznošenja naše duše Bogu?
Paškovac. U zakonu nisam video, ali svi vi tako radite.
Pravoslavac. Svi ili ne svi – na radi se o tome: evo i ti se sad ljutiš, grdiš, osuđuješ, a ja ne kažem da vaša vera zapoveda da se tako greši protiv bližnjeg. Zašto optužuješ našu veru za ono što se tiče naših grešaka protiv naše vere? Sećaš se da je Gospod rekao narodu razobličavajući književnike i fariseje: Sve, dakle, što vam kažu da držite, držite i tvorite; ali po djelima njihovim ne postupajte (Mt. 23, 3). A vi ste zbog ljudskih grehova odstupili od vere i od crkvene vlasti, zaboravljajući na Hristove reči: Ko vas sluša Mene sluša, i ko se vas odriče, Mene se odriče (Lk. 10, 16). Na primer, navedi mi obred pravoslavaca, koji ne bi izražavao jevanđelska osećanja, nego bi imao značenje sam po sebi, i tada nas osuđuj.
Paškovac. Evo, koja osećanja izražavaju postovi?
Pravoslavac. Želiš da znaš? Zar se ne sećaš stihire koja se peva u Velikom postu?
Paškovac. Ne sećam se vaših stihira, i uopšte, dok sam bio pravoslavac, nisam se Bogu ni molio, kockao sam se i pijančio, a tek sam sad spoznao hrišćanski život.
Pravoslavac. Reci mi, molim te, ima li među paškovcima takvih koji su pre nego što su se složili s vama čitali reč Božiju, koji su shvatali našu pravoslavnu službu?
Paškovac. Ne poznajem takve: svi su uglavnom upoznavali pobožnost kod nas.
Pravoslavac. Upravo u tome i jeste vaša nesreća što ste odstupili od Crkve i osudili ste je, a da niste čak ni spoznali za šta je kriva: jer, svaki razbojnik se osuđuje tek nakon što biva ispitan, a vi ste odstupili od svoje majke, a da niste poželeli čak ni da je upoznate. Izvoli, objasniću ti kakva osećanja izražava post pravoslavaca. Evo kako se poje ova stihira: „Postjaščesja, bratije, tjelesnje, postimsja i duhovnje: razrješim vsjakij sojuz nepravdi; rastorgnem stropotnaja nuždnih izmjenenij; vsjakoje spisanije nepravednoje razderem; dadim alčuščim hljeb, i niščija bezkrovnija vvedem v domi, da priimem ot Hrista Boga veliju milost“ (stihira na večernji u sredu prve nedelje Velikog posta). A evo druge: „Postimsja postom prijatnim, blagougodnim Gospodevi: istinij post jest zlih otčuždenije, vozderžanije jazika, jarosti otloženije, pohotej otlučenije, oglagolanije, lži i kljatvoprestuplenija – sih oskudenije post istinij jest i blagoprijatnij“ (stihira ponedeljka prve nedelje Velikog posta). Da li želiš da čuješ i početak treće?
„Post ne ošajanije brašen točiju soveršim, no vsjakija veščestvenija strasti otčuždenije da na nas mučiteljstvujuščuju plot porabotivše, dostojni budem pričastija Agneca za mir zaklanago voleju, Sina Božija“ (stihira u utorak prve nedelje Velikog posta).
Paškovac. Da, treba da se pokajem što nisam znao takvo materijalno učenje o postovima, ali zar vi razmišljate o ovim vrlinama, a ne podrazumevate da se post sastoji samo u ulju? Zaista, za vas se može reći ono što je Gospod rekao za fariseje samo što ćeš me opet optužiti da osuđujem.
Pravoslavac. Evo ti Jevanđelje, pročitaj ono što želiš: tamo nema ničeg uvredljivog za Pravoslavlje.
Paškovac. A šta je ovde napisano? Teško vama književnici i fariseji, licemjeri, što dajete desetak od metvice i od kopra i od kima, a ostaviste što je pretežnije u zakonu: pravdu i milost i vjeru (Mt. 23, 23). Tako ste i vi, pravoslavci, odavno zaboravili jevanđelska osećanja o kojima ti govoriš, i ispunjavate samo spoljašnja pravila.
Pravoslavac. Pa čitaj dalje.
Paškovac. Ovo je trebalo činiti i ono ne ostavljati (Mt. 23, 23).
Pravoslavac. Šta ćeš reći na to?
Paškovac. A ko vam je rekao za ove obrede, jer u Bibliji ih nema?
Pravoslavac. Pitaš za ono na šta si sam već dao odgovor. U Bibliji se ne govori ni o tome da onaj kome je to potrebno bude preporučen za pošten posao, već je dat zakon čovekoljublja: nema u Bibliji rasporeda posnih i mrsnih dana, ali se mnogo puta govori o koristi posta (v. Mt. 6, 17-18; Mk. 9, 29 i dr.); vernima je ostavljeno da primenjuju ovu zapovest u detaljima. Zašto osuđivati sam pobožan običaj ako se kod nas ispunjava nedostojno? Nije kriv običaj, nego izvršioci.
Paškovac. Upravo o tome se i radi što kod vas nije dato na volju, nego se naređuje da svi poste zajedno, da se krste isto, da u crkvi stoje na isti način, kao vojnici – da sve bude uniformisano: da li je to: zakon duha života u Hristu Isusu (Rim. 8, 2), kao što kaže apostol Pavle? Da li je to zakon slobode (Jak. 1, 25) kojem je učio sveti Jakov?
Pravoslavac. A zar paškovci nemaju zajedničke molitve, pesme i sveštenodejstva, nego se svako moli kako zna?
Paškovac. Ne, mi zajedno pevamo omiljene pesme; kad se molimo, isto kleknemo na kolena naslanjajući glavu na stolicu ili zatvarajući oči rukom; ali sve se ovo kod nas čini po međusobnoj ljubavi, a ne po naredbi.
Pravoslavac. A gde si pročitao da se kod nas zapoveda da se molitva ne obavlja po ljubavi, nego po naredbi? Zatim, pokazaću ti da jedinstvo običaja kod nas nije iz ropstva, nego iz ljubavi. Ali si me vrlo začudio svojim priznanjem: dakle, i vi imate svoje molitve i obrede. Pa, ako neko ne klekne na kolena zajedno s drugima posvađavši se s njima, šta će mu učiniti?
Paškovac. Zamoliće ga da se ne izdvaja od zajedničke ljubavi, da se pomiri s onima koji su ga uvredili, i da učestvuju u molitvi, po ugledu na sve.
Pravoslavac. Zar ne postupa protivno duhu ljubavi i celo paškovsko društvo, koje se odvojilo od jedinstvene molitve Crkve i osnovalo svoje sopstvene obrede zbog slučajnih nezadovoljstava nekim nemarnim pastirima?
Paškovac. Ne, nama se ne sviđa sama vaša vera.
Pravoslavac. Čitav sat te molim da navedeš šta je u njoj suprotno Pismu, pa ipak ne možeš.
Paškovac. Izmislili ste previše predanja.
Pravoslavac. Molio sam te takođe da kažeš koje bi bilo u suprotnosti s Pismom po duhu.
Paškovac. Rečeno je, ako ko dometne ovome, Bog će na njega nemetnti muke (Otkr. 22, 18).
Pravoslavac. Evo i tebe će Bog kazniti zato što izvrćeš reči ove knjige, odnosno svete Apokalipse. Evo ti Novi Zavet, čitaj kako je napisano.
Paškovac. Ja svjedočim svakome koji sluša riječi proroštva knjige ove: ako ko dometne ovome, Bog će na njega nametnuti muke napisane u knjizi ovoj (Otkr. 22, 18).
Pravoslavac. A o čemu se ovde govori?
Paškovac. Pa ovde se govori protiv onih koji izvrću proročanstva Jovana Bogoslova. Ali zbog nečega ih naši učitelji navode protiv uvođenja bilo kakvih odluka koje nisu doslovno navedene u Pismu.
Pravoslavac. Vaši učitelji mnogo lažu protiv Svetog Pisma. Oni na primer, otvoreno govore da je Gospod zabranio bilo kakvu molitvu osim „Oče naš“, međutim, On direktno pominje molitve za isterivanje demona (v. Mk. 9, 29), molitve koje traju dan i noć (v. Lk. 18, 7), molitvu koja izmoljava darove Svetog Duha (v.Lk. 11, 13), napokon, uči učenike da se mole još takvom molitvom koju nisu znali i kojom se nisu molili – molitvom u ime Sina Božijeg (v. Jn. 16, 23-24), posle čega je i Sam uzneo Svom Ocu novu molitvu za učenike i za Crkvu (v. Jn. 17). Dalje, zar su sveti apostoli kršili Božansku zapovest kad su sačinili molitvu za izbor dvanaestog apostola (v. Dap. 1, 24-25) – molitvu blagodarenja za pretrpljene okove od koje se zatreslo mjesto, gdje su bili okupljeni (Dap. 4, 24-32)? Zar je Bogu bila neugodna molitva Stefana za sopstvene ubice (v.Dap. 7, 59-60), molitva Petra na krovu (v.Dap. 10), Ananije u Damasku (v. Dap. 9) ili Pavla u Efesu (v. Dap. 20)? A vaši učitelji kažu da može postojati samo jedna molitva – molitva Gospodnja?
Paškovac. Da, kažu.
Pravoslavac. I zbog toga osuđuju naše pravoslavne molitve, a ne smatraju da je za porugu da pišu nove? Zar nisi ti govorio da se kod vas poju duhovne pesme na ruskom jeziku?
Paškovac. Da, i to je istina.
Pravoslavac. Dakle, nismo mi samovoljni, nego vaši učitelji. Oni nas optužuju za odstupanje od Biblije i za to da otkrivamo biblijska osećanja u skladu s od najstarijih vremena ustanovljenim običajima, a sami izmišljaju sopstvene običaje, protivne duhu Biblije, jer razrušavaju jedinstvo Hristovog Tela ili Crkve. Već si se složio da Biblija određuje isključivo ona osećanja kojima treba da se rukovodi hrišćanin, a samo njihovo ispoljavanje je prepušteno društvu vernika. Sad ću ti pokazati da to ne svedoči samo naš razum, već i sama reč Božija. Zar se ne vidi iz samih apostolskih poslanica, da se ne sastoji sve učenje pobožnosti u njima, nego su apostoli mnogo toga prenosili usmeno? Da li znaš ove reči?
Paškovac. A zar ih ima?
Pravoslavac. Da, vaši učitelji ih verovatno nikad ne pominju, ali su one prilično razumljive. O ovome jasno svedoči blaženi Pavle, koji je napisao Korinćanima: Hvalim vas pak, braćo, što sve moje pamtite, i držite predanja kao što vam predadoh (1 Kor. 11, 2), takođe piše u Drugoj poslanici Solunjanima: Braćo, stojte čvrsto i držite predanja, kojima ste naučeni, bilo našom riječju, bilo poslanicom (2 Sol. 2, 15). Vidiš li da nije sve iz Pisma, već mnogo po slovesnom predanju? Ili ćeš možda reći da ovo nije važno, da je skoro nepotrebno? Onda saslušaj osudu takvih misli: Zapovijedamo vam pak, braćo, u ime Gospoda našega Isusa Hrista, da se klonite od svakoga brata koji živi neuredno, a ne po predanju koje primiše od nas (2 Sol. 3, 6).
Paškovac. Ali ovde se radi o apostolskim predanjima, a kod vas se mnogo toga pojavilo posle apostola.
Pravoslavac. Mi na osnovu jevanđelskih reči tvrdimo da je Crkva uvek nepogrešiva, kao i sveti apostoli. A ti smatraš nepogrešivima samo apostole?
Paškovac. Da, mislim da su posle Pedesetnice apostoli dobili nepogrešiv um i da su zatim učili i postupali pravilno, a njihovi naslednici su počeli da greše i da izmišljaju nesuvisle stvari.
Pravoslavac. Sad ćeš se odmah odreći svojih misli, jer ću ti pokazati da nisu sami apostoli lično mogli da ustanove predanja, već su prenosili samo ono što je Duh Božji ustanovio u nepogrešivoj Crkvi. Zar ne kaže Gospod apostolima: „Ako te ne sluša brat, reci Crkvi“ (v. Mt. 18, 17). Vidiš li da On ne odvaja apostole od Crkve?
Paškovac. Crkva je bila nepogrešiva samo za vreme apostola.
Pravoslavac. Dakle, ipak priznaješ da je Crkva bila nepogrešiva. Ali, zašto odbacuješ čak i ona predanja o kojima svedoči istorija i za koja kaže da su se pojavila u vreme apostola, kao što je na primer, sedam svetih tajni, tri stepena Sveštenstva, krsno znamenje i mnogo drugog, o čemu svedoči veliki učitelj vere svetitelj Vasilije Kesarijski, koji je živeo samo 300 godina nakon vaznesenja Gospodnjeg. „Od dogmi i propovedi koji su sačuvani u Crkvi neke imamo iz pisanih pouka, a neke smo primili od apostolskog predanja, po nasleđu. Na primer, pre svega pominjemo prvo i najuopštenije: ko je učio u pismima da se onaj ko se uzda u ime Gospoda našeg Isusa Hrista osenjuje krsnim znamenjem? Koje nas je Pismo naučilo da se okrećemo prema istoku u molitvi? Zar ovo nije iz onog neobnarodovanog i neizrečenog učenja koje su naši oci sačuvali u ćutanju nedostupnom za radoznalost i ispitivanje? Jer kako bi bilo dolično da se u pismima oglašava učenje o onome što se nekrštenima ne dozvoljava ni da gledaju?“ (O Svetom Duhu, gl. 27, pravilo 97). Vidiš li da ovaj najučeniji i bogoprosvećeni čovek ne samo da svedoči o tome da su ova sveštenodejstva preuzeta od apostola, već i objašnjava zbog čega se nisu smela zapisati u ono vreme kad su hrišćani živeli među paganima i kad su mogli da pretrpe porugu svetih običaja od strane neprijatelja? Dakle, zašto vi odbacujete sve ovo predanje?
Paškovac. Ne znam, verovatno nam je to bilo nepoznato.
Pravoslavac. Da, bez ispitivanja ste osudili svog sudiju – svetu Crkvu, kao Jevreji – Hrista. Ali ti kažeš da je Crkva bila nepogrešiva samo za vreme apostola, a posle njih imamo jedno rukovodstvo – Novi Zavet. Zašto onda veruješ u apostolske poslanice?
Paškovac. Gospod je rekao za apostole da onaj koji njih sluša Njega sluša, i zato sve njihove poslanice smatram istom takvom rečju Božijom, kao i reči Samog Spasitelja.
Pravoslavac. Druže moj, zar smatraš da je s Novim Zavetom ravnopravna Poslanica apostola Varnave koji je bio saputnik svetog Pavla po svedočanstvu knjige Djela apostolskih, ili dela apostola Klimenta koja sveti Pavle pominje u Poslanici Filipljanima?
Paškovac. Zar takve postoje?
Pravoslavac. I postoje, i svi ih priznaju za verodostojne, ali se u Novi Zavet ne uključuju. Mi ih ne uključujemo zbog toga što ih nije uključila Crkva, za koju je Gospod rekao da onaj ko je ne posluša treba da ti bude kao neznabožac i carinik (v. Mt. 18, 17). Ali zašto vi razlikujete poslanice od poslanica? Ko ti je rekao, na primer, da je poslanica Jakova reč Božija, a da je poslanica apostola Varnave ljudska? Zar ćeš to razlikovati po sopstvenom ukusu? Kako će onda opstati vaša zajednica? Jedan paškovac će reći: „Ne želim da poštujem Pavla, nego samo Jovana,“ drugi će reći: „Priznajem tri Jevanđelja, a četvrto odbacujem.“
Paškovac. A zašto tako da kaže kad su svi hrišćani, od samog početka, priznavali Novi Zavet?
Pravoslavac. Nije istina, mnoge sekte su izmišljale nova jevanđelja, a nama poznata odbacivale; takvi su gnostici, manihejci i drugi jeretici.
Paškovac. Ali tako su, kako ti kažeš, postupali jeretici, a ne istinski hrišćani.
Pravoslavac. Dakle, po tvom, najviše rukovodstvo nad nama treba da ima primer istinskih hrišćana?
Paškovac. Naravno, bolje je rukovoditi se ljubavlju i primerom, nego sopstvenim htenjem srca.
Pravoslavac. Evo, već po drugi put zbacuješ paškovsko učenje, i razmišljaš pravoslavno: uzeti za rukovodstvo jednodušno ubeđenje svih onih koji istinito veruju, i znači verovati u Crkvu i povinovati joj se po ubeđenju da Gospod Sam živi u njoj po Svom istinitom obećanju (v. Mt. 28, 20), tako da onaj ko nije poslušao Crkvu postaje za Njega kao neznabožac i carinik (v. Mt. 18, 17).
Paškovac. Ali, naši učitelji kažu da na ovoj izreci ljudi zasnivaju svaku laž: izmišljaju nepotrebne sujeverne odluke i kažu da je to odlučila nepogrešiva Crkva. Znači, kažu oni, Crkva se lišila svetosti posle apostola. Zato je bolje držati se onoga što je navedeno u Bibliji.
Pravoslavac. A gde je rečeno da se sluša Crkva i da se drži Predanje?
Paškovac. U Bibliji.
Pravoslavac. A ko je sakupio Bibliju i uči da se u nju veruje?
Paškovac. Pa ti si dokazao da je Crkva.
Pravoslavac. Da, Crkva i to posle apostola: odbacujući svetost Crkve ti, dakle, odbacuješ i nepogrešivost Biblije. Zašto ne uđeš u Crkvu?
Paškovac. Pa, činilo mi se da je Crkva posle apostola izmislila mnogo onoga što protivreči Bibliji.
Pravoslavac. A šta joj protivreči?
Paškovac. Barem ono čega u Bibliji nema.
Pravoslavac. Ali, rekao sam ti da joj je vlast i data da bi rukovodila vernicima kroz Predanje (v. 2 Sol. 2, 15; 3, 6) i da ona ne može da pogreši u tome, jer je po predskazanju Gospodnjem Crkva očišćena u krstionici posredstvom reči, ona nema mrlje ili poroka ili bilo čega sličnog, već je sveta i neporočna (v. Ef. 5, 26-27).
Paškovac. Ipak, običaji se u Crkvi uvode slučajno.
Pravoslavac. Nije istina. Sam Bog, Koji naziva Crkvu stubom i utvrđenjem istine (v. 1 Tim. 3, 15) ne dozvoljava da se u njoj ukorene lažna mišljenja ili običaji, jer od Crkve ne može da potiče ništa lažno i poročno; u tome se i sastoji svetost Crkve.
Paškovac. Dokaži mi iz Pisma da u Crkvi ne može čvrsto i za dugo da se utemelji lažno učenje, a do tada je neću slušati u svemu, kao što ti zapovedš.
Pravoslavac. A ako ti dokažem, hoćeš li se potčiniti?
Paškovac. Da, iako je teško vratiti se nekadašnjem ropstvu iz moje slobode.
Pravoslavac. Da, vratimo se ovim rečima o ropstvu: zar paškovska zajednica ne zahteva od tebe poslušanje?
Paškovac. Zahteva, ali s ljubavlju.
Pravoslavac. Pokaži mi da Crkva zahteva s mržnjom. Naprotiv, ona svakog dana objavljuje: volimo jedni druge kako bismo jednomisleno ispovedali Oca i Sina i Svetoga Duha. Ako si bez ljubavi i iz ropstva ispunio odredbe, krivica nije do Crkve, nego do tvog neznanja.
Paškovac. Dakle, možeš li da pokažeš iz Pisma da nije samo Crkva sveta sama po sebi, već su sveti i svi običaji koji su se u njoj ustalili?
Pravoslavac. Mogu, ali mi prvo reci da li Gospoda Hrista smatraš bezgrešnim?
Paškovac. Naravno.
Pravoslavac. Zato, ako Gospod govori o tome da su na Njega nakalemljene jalove grane, da li on to govori o Sebi?
Paškovac. Ne, nego o Svom Carstvu.
Pravoslavac. Dakle, evo šta je Gospod rekao o Crkvi u kojoj On živi, i o tome kako Gospod ne dozvoljava da u njoj ostane bilo šta rđavo: Ja sam istinski čokot, i Otac Moj je vinogradar. Svaku lozu na Meni koja ne rađa roda odsijeca je; a svaku koja rod rađa čisti je da više roda rodi (Jn. 15, 1-2), zato je sve ono što su u Crkvi uvek, svuda i svi priznavali, već nepogrešivo; zato je nepogrešiva i sveta Biblija, pošto je u celini priznaje cela Crkva, i vi, paškovci sami ne možete da nađete druga svedočanstva za nju. A da će Crkva ostati nepogrešiva zauvek, Gospod je jasno rekao: Sazidaću Crkvu Svoju, i vrata pakla neće je nadvladati (Mt. 16, 18).
Paškovac. Mnoge zajednice se nazivaju Crkvom.
Pravoslavac. Crkva je samo jedna, jer jedna glava nema dva tela, nego jedno (v. 1 Kor. 12, 12), jer se i jednim Duhom svi krstismo u jedno tijelo (1 Kor. 12, 13); a oni koji se odvajaju od tela kao paškovci, ranije luteranci, još pre katolici, odvajaju se od Crkve. Pokaži da smo se mi odvojili od Tela Hristovog.
Paškovac. Znam da je kod vas sve po drevnim običajima, ali ako je tako jasna vaša istina, zašto vam se ne pridruže druge veroispovesti?
Pravoslavac. A zašto nisu svi ljudi krenuli za Hristom?
Paškovac. Jedni zbog okorelosti, a drugi zbog neznanja.
Pravoslavac. I sad se isto dešava i uvek će biti tako, na veliku žalost istinskih Hristovih učenika.
Paškovac. Da li je i to predskazano u Bibliji?
Pravoslavac. Da, u Poslanicama apostoli upozoravaju da će se pojaviti lažni učitelji koji će delovati upravo sredstvima kojima deluju vaši misionari, odnosno podbunjivaće prostodušne protiv crkvenih vlasti, varaće lažnom slobodom i delovaće preko strasti koristoljublja. O ovom predmetu je napisana Druga Poslanica svetog Petra i Poslanica Jude; isto predskazuju sveti Jovan i sveti Pavle.
Paškovac. Ali, zar su naši učitelji takvi?
Pravoslavac. Oni šire svoju veru novcem, a Gospod Svojim sledbenicima nije obećao zemaljska dobra, nego krst; oni počinju propoved od osuđivanja sveštenika, a Arhangel Mihail se nije usudio da osudi čak ni đavola (v. Jud. 1, 9); oni pomažu samo svojima a Gospod je za takvu pomoć rekao: ne čine li tako i neznabošci (Mt. 5, 48).
Paškovac. Da, i mene je to zbunjivalo: tuđima kod nas nisu pomagali.
Pravoslavac. A nije te zbunjivalo to što pridruživanje vašoj zajednici započinje od mržnje, a ne od Hristove ljubavi?
Paškovac. Od kakve mržnje?
Pravoslavac. Pa od mržnje prema sveštenicima i Crkvi.
Paškovac. Da, svestan sam nezakonitosti naše zajednice i radujem se što je Gospod uredio da popričam s tobom o veri. Nisam umeo da razlikujem život Crkve od života njenih članova.
Pravoslavac. Ipak, da bih te utešio, dozvoli da te podsetim da se crkvene odredbe kod nas ne ispunjavaju baš uvek bez unutrašnjeg učestvovanja duše. Da li si bio u crkvi na Svetlom jutrenju?
Paškovac. Istinu govoreći, nisam mogao da ne odem na ovu službu čak ni otkako sam stupio u paškovsku zajednicu.
Pravoslavac. Hoćeš li reći da su se svi običaji obavljali samo telima, a ne dušama pravoslavaca?
Paškovac. Ne, svi se iskreno raduju i plaču.
Pravoslavac. A zašto? Zato što se raduje cela Crkva zajedno; raduju se istim običajima i pesmama kao i drevni sveti ljudi, kao današnji verni Grci, Sirijci i Japanci. Zar ne nadahnjuje hrišćanina to što nalazeći se u Crkvi on likuje nad vremenom i razdaljinom, što je blizak i i dalekima, i drevnima i Hristu, Koji prebiva u Crkvi? Zar ga to ne raduje, ne teši, ne hrabri u borbi s grehovima? Neka bude blagosloven Gospod što nas ne priziva pojedinačno, već sjedinivši nas u jedno telo kako bismo jednim ustima i jednim srcem slavili i opevali Njegovo ime.
 


 
NAPOMENE:

  1. Prvi put je odštampan kao posebna brošura (SPb., 1890.)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *