IZABRANA DELA I ČLANCI

 

IZABRANA DELA I ČLANCI
 

 
O PATRIJARHU NIKONU
 
KASNIJI PODACI O PATRIJARHU NIKONU
 
Što se više proučavaju naši istorijski spomenici, tim jarkije i jarkije se pokazuje pred našim misaonim pogledom svetli lik Svjatejšeg Patrijarha Nikona – velikog pravednika. U „Ruskom arhivu“ za 1893. godinu objavljeni su neki dokumenti koji se tiču Njegove Svetosti Patrijarha, iz kojih vidimo da je glavno moralno pravilo ovog velikog čoveka bila ljubav. U „Ruskom arhivu“ se saopštavaju najdirljivije molbe upućene na ime patrijarha i njegove rezolucije pune ljubavi prema svim siromašnima, tužnima, onima koji su tražili pomoć. Navodi se, na primer, tako dirljiv slučaj iz života Svjatejšeg Patrijarha. Seljaci su molili jedan od patrijaraških manastira za žito; manastir je odbio, a patrijarh je kad se upoznao s predmetom, napisao: „I trebalo bi ih odbiti, ali se plašim da se na nas ne razgnevi sveti Bog.“ Rusi, naročito severnjaci, grubi po svojoj prirodi, neće uvek otvoriti svoju dušu nepoznatom čoveku, posebno tuđinu, nema u njima ljubaznosti i vrlo poželjne predusretljivosti u ophođenju.
Međutim, Njegova Svetost Nikon je u tom smislu prednjačio u odnosu na ostale Velikoruse: imao je blagu, nežnu dušu punu ljubavi.
Ispoljavao je očinsku brigu prema svim strancima, naročito prema Grcima, prema kojima su se Rusi ponekad hladno odnosili, iako su uvek davali i daju priloge za njihove svete hramove, naročito u Jerusalimu i na Atonu. Ali lično učestvovanje u sudbini nekog Grka koji je dospeo u daleku i nepoznatu Rusiju nisu uvek pokazivali. Njegova Svetost Patrijarh je uvek najživlje učestvovao u sudbini ovih nesrećnih lica i trudio se da ih što je moguće bolje smesti, da bude nežan prema njima, da ih zagreje svojom ljubavlju. Sačuvao se dokument o tome kako je iskreno Svjatejši Patrijarh učestvovao u sudbini jednog nesrećnog malog Grka: smestio ga je u Iverski manastir, pisao je arhimandritu da se pobrine da ga obuče, nahrani i da mu uopšte ništa ne nedostaje, da ga okruži ljubavlju i nežnošću, kako ne bi osetio gorčinu svog položaja u tuđini. Da li je to bio grub, bezosećajan i surov čovek, kako se trude da ga prikažu skoro svi istraživači? Postoji još slično pismo patrijarha Nikona valdajskom ahrimandritu o krštenom malom Kalmiku.
Najviše se velika duša Svjatejšeg Patrijarha ispoljila u njegovim sveštenim građevinama: hramovi koi je on sagradio najlepši su u Rusiji. Sad ćemo u zaključku reći nešto o divnim ikonostasima, koji su u njima podignuti. Uopšte su u hramovima lepi i poželjni ogromni ikonostasi preko celog zida, koji potpuno zatvaraju oltar. Takvi su naši najbolji hramovi i ikonostasi u njima.
Ali verovatno sve ikonostase u Rusiji prevazilazi ikonostas Valdajskog Iverskog manastira koji je podigao patrijarh Nikon. Velelepna zelenkasta boja tela i pozadine ikonostasa pridaje posebnu duhovnost kombinaciji redova svetih slika; ne samo da se čini da se sami sveci podižu ka nebu, već oni kao da podižu za sobom i bogomolnika, i on je spreman da kliče s Petrom: Gospode, dobro nam je ovdje biti (Mt. 17, 4). I evo, u ovom ikonostasu Njegova Svetost Patrijarh je smestio izvanredan lik Spasitelja. Lik Spasitelja je na ovoj ikoni krotak, blag: ruski ikonopisac je izrazio sva osećanja umilenja i blagosti, koja grčkim umetnicima ne polaze uvek za rukom, koja oni ređe slikaju, a koja su tako svojstvena ruskoj duši.
Pred krotkim Spasiteljem padaju i celivaju Njegove prečiste noge, s jedne strane, zdesna, u sjaju – svetitelj Moskovski Filip, kojeg je svjatejši patrijarh posebno poštovao, i s druge strane, sleva, patrijarh je stavio sebe, ali da niko ne bi prekoreo Svjatejšeg Patrijarha, stavio je kao natpis iznad svoje glave reči kondaka Velike srede: „Pače bludnici, Blažene, bezakonovav, slez tuči nikakože Tebje prinesoh: no molčanijem moljasja, pripadaju Ti, ljuboviju oblobizaja prečistije Tvoji nozje, jako da ostavlenije mnje, jako Vladika, podasi dolgov, zovušču Ti, Spase: ot skvernih djel mojih izbavi mja smirenago Nikona, raba Svojego“ (Više od bludnice, Blaženi, bezakonja učinivši, nikako Ti ne prinesoh oblake suza: ali moleći se ćutke, padam pred Tobom, s ljubavlju celivajući Tvoje prečiste noge, kako bi mi dao, kao Vladika, otpuštenje dugova, meni koji Te zovem, Spase: od prljavih dela mojih, izbavi me, smirenog Nikona, slugu Svog.)
I po dubokom ubeđenju pobožnih Rusa nastupiće vreme kad će ovaj veliki ugodnik Božji biti proslavljen na zemlji i pribrojan svetkujućoj Crkvi na nebesima. Njegova Svetost Patrijarh je još za svog života isceljivao, posedovao je dar prozorljivosti i druge visoke darove i posle svoje smrti daje iscelenja i daruje blagodatnu pomoć svima koji mu se obraćaju s verom (posebno majkama i nepravedno progonjenima). Ovu veru dele mnogi obični Rusi, koji u velikom broju posećuju Novi Jerusalim i klanjaju se moštima svetitelja Božijeg. Ali, posebno ovu veru dele novojerusalimski monasi, koji veruju u netruležnost njegovih časnih moštiju i svakodnevno služe za njega parastos, na kojem izgovaraju poseban otpust: „Hristos, istinij Bog naš… dušu od nas prestavšegosja raba Svojego, Svjatejšago Nikona, v selenijah pravednih učinit, v nedrah Avraamih upokojit, s pravednimi sopričtet i nas, jego svjatimi molitvami, pomilujet, jako Blag i Čelovjekoljubec“ (Hristos, istiniti Bog naš… neka dušu od nas preminulog sluge Svoge, Najsvetijeg Nikona, nastani u naseljima pravednih, upokoji u nedrima Avramovim, pravednima pribroji, i nama se, po njegovim svetim molitvama, smiluje, kao Dobar i Čovekoljubac.). Telo patrijarha Nikona je ostalo netruležno do samog pogrebenja pored mučne vreline i dalekog puta – preko mesec dana. U knjizi, koja se čuvala kod njegovog kovčega, zapisana su mnoga iscelenja i viđenja posle njegove končine i do danas. Nastupiće vreme kad će Svjatejši Patrijarh biti naslikan ne sa smirenim molenjem grešnika koji se kaje, već s troparom, koji proslavlja njegove uzvišene vrline i podvige, koje je preduzeo u slavu Božiju.
Ovaj veliki čovek je shvatao da nema na zemlji ništa svetije od hrama Božijeg, i zato je usrdno gradio divne hramove. On je razumeo da je hram kao knjiga, živo biće, ovaploćenje religioznog oduševljenja. I evo, razmišljajući smerno o ovom velikom čoveku, čovek misli: koji darovi su mu nedostajali? Bio je asket i demagog, vladar i otšelnik, umetnik i domaćin, demokrata i prijatelj dvora, patriot svog naroda i vaseljenski svetitelj, pobornik prosvećenosti i strogi čuvar crkvene discipline, nežna duša i strašni razobličitelj neistine.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *