IZABRANA DELA I ČLANCI

 

IZABRANA DELA I ČLANCI
 

 
O PATRIJARHU NIKONU
 
GENIJE NIKONA. NIKON-GRADITELJ
 
Nikon je genijalan čovek. Genije se poznaje po tome što se sliva s narodom. Glavnim zadatkom svog života patrijarh Nikon je smatrao slabljenje ruskog crkvenog provincijalizma. Ova njegova ideja se odrazila u izgradnji Valdajskog Iverskog manastira (u Novgorodskoj eparhiji), Voskresenskog ili Novog Jeruslima, kod Moskve, na 47 vrsta, Krsnog na Belom moru. U izgradnji Iverskog manastira patrijarh Nikon se ugledao na raspored Lavre Atonske gore i posebno na tamošnji Iverski manastir. Iz ovog manastira je na molbu Nikona, koji je tada bio još Novospaski arhimandrit, preko arhimandrita Iverskog Atonskog manastira Pahomija, koji se nalazio u Moskvi, u novu obitelj poslata kopija čudotvorne ikone Iverske Majke Božije.
Voskresenski manastir je još poznatiji i slavniji od Iverskog. Povod za njegovu izgradnju bio je taj što je patrijarh često prolazio kroz ovo mesto u Iversku obitelj i odmarao se u njemu od puta. Prilikom izgradnje novog manastira patrijarh Nikon je imao u vidu da kod reke Istre sagradi hram vrlo sličan Jerusalimskom i u njemu – Grob Gospodnji.
Patrijarh je kupivši zemlju i selo Voskresensko (koje je sad pretvoreno u trgovački deo) celo brdovito mesto okruženo rekom izravnao nasipom, s tri strane je iskopao rovove, njegovu površinu je ogradio drvenom ogradom sa sedam kula i unutra je za prvo vreme napravio toplu drvenu crkvu u ime Vaskrsenja Gospodnjeg s trpezarijom i drugim prostorijama. Ovu crkvu je patrijarh 1657. godine osveštao u prisustvu cara, koji je obišavši lokaciju izabranu za uređivanje manastira toliko bio oduševljen njenom lepotom, da je rekao patrijarhu: „Sam Bog je od početka odredio ovo mesto za obitelj; ono je divno kao Jerusalim.“ A patrijarh, utešen tako slatkim imenom, da bi ugodio caru nazvao je celu obitelj Novim Jerusalimom, a gora, s koje je car gledao nazvana je Eleonom, isto kao što su i druga mesta u okolini dobila palestinske nazive, na primer, susedna sela su bila nazvana, jedno Nazaret, drugo Grnčarevo selo, treće Tavor i Ermon, a peto Rama; reka pak Istra – Jordan. Tada je car naredio da se gradi veliki saborni kameni hram, koji je u svemu bio sličan Jerusalimskom hramu; ova crkva postoji i danas i zadivljuje svojom veličanstvenošću i lepotom. Bogomolniku, kojem će iskusni manastirski vodič pokazati i objasniti sve, učiniće se da je putovao po pravoj Palestini. I bogomolnici koji su obilazili Jerusalim u Palestini i Novi Jerusalim kod Moskve svedoče o njihovoj zapanjujućoj sličnosti.
Manastir Krsta patrijarh je sagradio na mestu na kojem se čudesno spasio od morske bure. Još dok je bio običan monah, prolazeći iz Anzerskog skita morem na krkom čamčiću kako bi izabrao zgodnije mesto za vođenje monaškog života, Nikon zamalo da pogine od jake bure i samo se uzdanjem u silu Časnog i Životvornog Krsta Gospodnjeg spasio da ne bude potopljen ispred Onješkog ušća, pristavši uz ostrvo Kij, na kojem je u sećanje na svoje spasenje tada podigao Krst s namerom da tu sa vremenom sagradi makar malu crkvu ili manastir.
Kasnije, kad je bio već Novgorodski mitropolit, Nikon je išao na Solovjecki manastir po mošti svetitelja Filipa, mitropolita Moskovskog; na povratku iz Solovjeckog manastira s moštima svetitelja Filipa Nikon se zadržao na ovom mestu i video je da se krst koji je ranije postavio sačuvao u celini.
Potom, kad je postao patrijarh, Nikon je odlučio da na tom mestu sagradi manastir, o čemu je još odavno sanjao, tim pre što je ostrvo Kij bilo potpuno nenaseljeno, i na njemu nije bilo ničijih imanja, nije bilo ljudskih naselja, zbog toga što je celo ostrvo go kamen, a mnogi verujući ljudi, koji se nađu u visokim talasima, gledaju na ovaj Časni Krst i spasavaju se da ne budu potopljeni. Zato je patrijarh 1656. godine na tom mestu postavio temelj Krsnog manastira u ime Časnog i Životvornog Krsta i svetog sveštenomučenika čudotvorca mitropolita Filipa.
I evo, sva ova zdanja, plod ličnog zalaganja patrijarha Nikona, postala su opštenarodne i velike ruske svetinje. Iverski manastir se beli na jezeru s plavim kupolama i veličanstvenim ikonostasom preko celog zida, Iverska ikona Majke Božije je u Moskvi, Novi Jerusalim kao da silazi s neba, Krst, koji se uzdiže iznad gomile granita s moštima 250 ugodnika Božjih, sve su to predmeti najvećeg poklonjenja za Ruse. U Rusiji ima mnogo čudotvornih ikona Majke Božije: Vladimirska, koju je po predanju slikao sveti jevanđelista Luka, Kazanska i dr., ali najveće poštovanje u Moskvi uživa Iverska ikona Majke Božije. Isto treba reći i za Novi Jerusalim. Trojice-Sergijeva Lavra je najveća svetinja za sve Velikoruse i svake godine desetine hiljada bogomolnika žure u ovu obitelj da dobiju nebesku pomoć i potkrepljenje u zemaljskom životu, ali ako se poredi broj bogomolnika u Novom Jerusalimu, ispostaviće se da ih tamo ima skoro više nego u Trojickoj Lavri, ovom religioznom centru Velikorusa, ili, u svakom slučaju, ništa manje. Isto treba reći za Iverski i Krsni manastir, samo u manjoj meri.
Evo kako su draga, kao su bliska ruskom srcu zdanja patrijarha Nikona. Kako je duboko, znači, on pronicao u narodnu dušu, u njene skrivene kutke. Vidite kako dugo žive njegova dela, i na njih ne utiče razorna sila vremena. Proći će vekovi, a Rusi će još uvek osećati ganuće gledajući Iversku ikonu Majke Božije, Novi Jerusalim, Valdajski i Krsni manastir. Zar Njegova Svetost Patrijarh Nikon čije su svetinje bacile u senku najstarije svetinje nije bio narodni genije?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *