IZABRANA DELA I ČLANCI

 

IZABRANA DELA I ČLANCI
 

 
O PATRIJARHU NIKONU
 
ŽIVOT PATRIJARHA NIKONA
 
Nikon, u svetu Nikita, sin seljaka iz Novgorodske oblasti, rodio se 1605.g. Nedavna 300-godišnjica ovog datuma kod nas nije bila primećena. Neobično sposoban dečak lako je naučio da čita i da piše, i čitanje knjiga religioznog sadržaja podstaklo je dvanaestogodišnjeg Nikitu da ode u manastir, gde su se braća divila snazi njegove volje za poštovanje svih pravila manastirskog života. Međutim, na molbu rođaka Nikita je izašao iz manastira, oženio se i s 20 godina je postao seoski sveštenik, ali je ubrzo prešao u Moskvu, pošto su ga odatle zbog vrlina pozvali moskovski trgovci. Nakon što je 10 godina proveo kao sveštenik i izgubio decu koja su mu se rodila, nagovorio je ženu da ode u Moskovski Aleksejevski ženski manastir, i sam je primio postrig s imenom Nikon u Anzerskom skitu na Belom moru; odavde je prešao u Kožeozjorsku obitelj i ubrzo je postao njen iguman. Zbog poslova svoje obitelji Nikon je otišao u Moskvu i ovde se po običaju, predstavio caru. Ostavio je snažan utisak na cara Alekseja Mihajloviča, i po carevoj želji, bio je postavljen za arhimandrita Moskovskog Novospaskog manastira.
Jednom nedeljno Nikon je po želji cara počeo da dolazi u dvorac radi duhovne besede s carem i pritom je bio zastupnik siromaha i uvređenih. Iz dana u dan car se sve više vezivao za Nikona i imao je potpuno poverenje u njega. 1648. godine car je zapovedio da se Nikon postavi za Novgorodskog mitropolita, koji je zauzimao prvo mesto među duhovnim licima posle patrijarha. Za vreme smiravanja novgorodske bune Nikon je bio podvrgnut teškim batinama i čvrstina i samopožrtvovanje koje je tada ispoljio, izazvali su još veću blagonaklonost prema njemu cara, koji ga je u svojim pismima nazivao „krepkim pastirem i svojim ljubimcem“. Dok je bio Novgorodski mitropolit Nikon je obratio pažnju na različite greške u crkvenoj službi: tako su, na primer, u crkvama radi skraćivanja crkvenih službi bogosluženje obavljali odjednom na nekoliko glasova (jedan je čitao, drugi je pojao, treći je izgovarao jektenije itd.), crkveno pojanje bilo je vrlo neskladno; Nikon je zabranio višeglasje i uveo je milozvučno pojanje u novgorodskim crkvama, i car je poželeo da ono bude uvedeno u svim crkvama moskovske države. To su bile prve crkvene novine Nikona, koje su izazvale nezadovoljstvo kod zaštitnika starine. Još je u Novgorodu Nikon pokušao da oslobodi Crkvu od potčinjavanja svetovnoj vlasti i dobio je od cara neprikosnovenu povelju, po kojoj su se sva duhovna lica novgorodske eparhije, kako u duhovnim, tako i u građanskim poslovima potčinjavala samo njegovom sudu i bila su nezavisna od manastirskog ureda, svetske, nekanonske ustanove, koja je upravljala mnogim crkvenim poslovima. Protiv manastirskog ureda, na kojem su zasedali boljari i crkvenjaci patrijarh Nikon je uvek i posebno vatreno protestvovao. 1652. godine, posle smrti patrijarha Josifa, car je ponudio patrijaraški presto Nikonu, ali je Nikon dugo odbijao i pristao je da ga prihvati tek onda kad su se car, boljari i ceo narod, koji je bio prisutan u Uspenskom hramu, zakleli da će ga poštovati kao arhipastira i oca, da će ga u svemu slušati i dozvoliti mu da uredi Crkvu. Nikon kao da je predosećao svoju buduću nesreću, uporno je odbijao da postane patrijarh. Već je tada znao da mnoga lica, posebno boljari, nisu želeli da ga vide na patrijaraškom prestolu i već su tada na njega gledali kao na nekoga ko prezire rusku starinu zbog njegovog zbližavanja s Istočnom Crkvom, ali je car zaklinjao Nikona da ne ostavlja Crkvu sirotu i bez pastira, jer je zbog iznenadne smrti čuvara trona, mitropolita Rostovskog patrijaraška katedra ostala upražnjena; zbog toga je u Uspenskom hramu pred moštima svetitelja Filipa sa svim sinklitom i saborom car ubeđivao Nikona da primi žezal patrijarha; i kad je na takvu molbu Nikon odlučio da ispuni carevu volju, obratio se boljarima i narodu, upitao je da li će ga poštovati kao arhipastira i oca i hoće li mu dozvoliti da uredi Crkvu. I kad je čuo zakletvu, izrazio je pristanak da primi visoki čin, na sveopštu radost cara, sabora i naroda.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *