IZABRANA DELA I ČLANCI

 

IZABRANA DELA I ČLANCI
 

 
O PATRIJARHU NIKONU
 
ISTORIČARI O NIKONU
 
Njegova Svetost Patrijarh Nikon je najveći čovek u ruskoj istoriji za poslednjih 200-300 godina, a možda i u celoj ruskoj istoriji. O njemu se ne može govoriti mirno, bez ljutnje ili nadahnuća i ova osećanja se ogledaju u svim delima o kojima se govori o Njegovoj Svetosti Patrijarhu Nikonu. O njemu postoji prilično opširna literatura, domaća i inostrana. Mitropolit Makarije (Bulgakov), crkveni istoričar i bogoslov, napisao je o njemu čitav tom; istoričar S.M.Solovjov, koji je napisao 29 tomova ruske istorije, jedan tom je posvetio Njegovoj Svetosti Patrijarhu Nikonu i takođe ništa rđavo o njemu ne govori, premda, treba reći da je istoričar Solovjov, kao potomak duhovne klase (sin sveštenika) koji je postao svetski gospodin, mogao loše da govori o patrijarhu Nikonu, kao što to čine svi svetski ljudi, potomci duhovne klase; oni uglavnom mrze klasu iz koje su izašli i o duhovnim licima i crkvenim poslenicima govore više ružnog, nego lepog, i stoga bivaju najopasniji i najštetniji neprijatelji Hristove Crkve. Solovjov više izlaže spoljašnja dela patrijarha Nikona i malo se bavi njegovom psihologijom; ovim svojstvima se odlikuju i drugi tomovi njegove istorije. Mordovcev, pisac beletrista napisao je istorijski roman „Veliki raskol“ i iskoristio je priliku da blati ovog svetog čoveka. Po rečima špijuna patrijarha koji su dolazili u Moskvu, on priča da je patrijarh Nikon, nakon što je ostavio katedru i posle suda nad njim dok je živeo u zatočeništvu u manastiru, pošto su mu se obraćala za telesna iscelenja (drugi pisac, koji više shvata, rekao bi da su se patrijarhu više obraćali radi duhovnog iscelenja, jer sve naše bolesti potiču od grehova, iako se naravno, mogu davati i različite trave bolesnicima, kao što je to i činio svjatejši patrijarh Nikon) mnoga lica, a vrlo često žene, da je navodno ovaj najveći asketa, sedamdesetogodišnji starac dozvoljavao sebi različite nepristojnosti. Ali ko će u to poverovati! Filipov je takođe napisao roman „Patrijarh Nikon“ i on je drug patrijarha. Zatim profesor Moskovske Duhovne Akademije Kaptjorov u mnogim svojim delima („O crkvenoj reformi patrijarha Nikona“; „O odnosima Ruske Crkve s Istočnim patrijarsima u XVI-XVII veku“ i drugim studijama u manjim člancima za časopise) često pominje ličnost patrijarha Nikona i svaki put se trudi da isprlja svetli lik patrijarha. On ne može da oprosti patrijarhu reči koje je jednom izrekao: „Iako sam po telu Rus, po duši sam Grk.“ Kasnije će čitalac neći objašnjenje za izrečene reči. Uopšte, treba reći da je ovaj profesor tajnom obavezom povezan s raskolnicima, Nikonovim neprijateljima, a i sam nikad nije bio drug Svete Crkve. Istinski drug patrijarha je svetski čovek, drug ministra Gibenet, koji je izdao 2 toma o patrijarhu Nikonu, uglavnom od materijala, aktova o sudskom predmetu njegove svetosti patrijarha. Profesor Subotin, kojem nisu tuđi nedostaci i zablude, u svojim materijalima o istoriji raskola, uprkos pogledu koji se u Akademijama učvrstio, da je Nikon jedan od glavnih vinovnika raskola u Ruskoj Crkvi i da nije bilo Nikona, raskola možda ne bi ni bilo (na šta ćemo primetiti da da je patrijarh Nikon do kraja svog životao ostao na svom položaju, takođe verujemo da raskola ne bi bilo), Subotin se, kažemo, trudio da koliko je moguće opravda patrijarha i zakonitost njegovih radnji i svu krivicu je prebacivao na Avakuma i druge učitelje raskola. Postoje i inostrana višetomna istraživanja o patrijarhu Nikonu, na primer, Palmera na engleskom jeziku, gde se patrijarh takođe prikazuje s dobre strane, ali ona nisu poznata širokoj publici.
Sa mnogo saosećanja o Njegovoj Svetosti Patrijarhu Nikonu govore papisti, koji kad žele da vam kažu nešto prijatno počinju da govore o Njegovoj Svetosti Patrijarhu Nikonu i o njegovoj borbi sa svetovnom vlašću, ali ničeg papističkog u delima Njegove Svetosti Patrijarha nije bilo, u šta ćete se uveriti iz daljeg teksta!..
Koliko je to bila jarka i snažna ličnost svedoči još i činjenica da ni Nikonova senka nije davala mira Petru Velikom, zbog čega je u Reglamentu prilikom pominjanja papskog uticaja na državni život dopušten sledeći izraz: „Da se ne pomenu slični zamasi, koji su i kod nas postojali,“ iako u stvarnosti ovakvih „zamaha“ kod nas nije bilo.
Da bi ponizio sećanje na Nikona Petar Prvi je naredio da se Iverski manastir koji je Nikon sagradio u Valdaju prisajedini Aleksandro-Nevskoj Lavri koju je car osnovao u Petrogradu i da se u nju iz obitelji Njegove Svetosti Patrijarha prenesu najbolja zvone i neki dragoceni sasudi.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *