IZABRANA DELA I ČLANCI

 

IZABRANA DELA I ČLANCI
 

 
DISERTACIJA „PSIHOLOŠKE ČINJENICE U KORIST SLOBODE VOLJE I MORALNE ODGOVORNOSTI“[1]
 
Glava VII
PRENOŠENJE SLOBODE NA PREDMETE PRIRODE
 
Trudili smo se da pokažemo da naš duševni život pretpostavlja slobodu i svest o njoj.
Ovome moramo da dodamo da naša svest ne može bez ideje slobode prilikom posmatranja kosmičkog života uopšte. Termini „slobodan“ i „neslobodan“ ne odnose se samo na ljude, već i na najniže predmete postojećeg, kao termini koji ukazuju na izvesnu realnu razliku u stvarima i njihovim stanjima. Od ove potrebe ne žele da se odreknu čak ni deterministi, na primer, Šolten, koji i ovde trpi neuspeh. Šolten dopušta misao o aktivnoj samoodbrani karaktera, ali u čisto naturalističkom smislu, i slobodom naziva stanje u kojem biće ili stvar mogu neometano da ispunjavaju svoje prednaznačenje, odnosno da se potčinjavaju isključivo nužnosti svoje prirode. Ova nužnost se ispoljava u stvarima u obliku mehaničkog kretanja, a u čoveku u obliku rešenja koje proističe iz razumnog razmatranja izbora, koji se određuje stepenom umnog razvoja onoga ko bira – takođe s nužnošću. Tako je slobodno klatno koje se neometano ljulja, vetar koji duva, čovek koji nije vezan. Moralna sloboda se sastoji u sposobnosti da se postupa u skladu s razumom, uprkos porivima instinkata. Ovu slobodu ne mogu da zaustave spoljašnje prepreke, zato što je moralni postupak ispunjen već tada i samim tim kad se čovek na njega odlučio.
Ali, postavlja se pitanje, čemu ovaj šoltenovski determinizam pripisuje slobodu, na primer, u ljuljanju klatna? Samom klatnu, odnosno komadu bakra izvesnog oblika? Međutim, ne vidimo zbog čega je ono slobodnije ljuljajući se napred-nazad nego ako ga zaustavi neka prepreka. Da li težini tega kao sili kojom se proizvodi kretanje? Ali, u tom slučaju će ostati nejasno, zbog čega će ova sila biti manje slobodna ako se umesto ljuljanja klatna bude trošila na rastezanje, recimo, konopca kojim je klatno vezano za najbližu stolicu. Ako Šolten smatra slobodnim zdravu biljku, čemu on pripisuje slobodu? Da li sili rasta stvaranja ćelija? Ali, zašto će sila biti manje slobodna ako se, na primer, uz oskudnu svetlost ne bude trošila na razvoj listova, već na izduživanje njihovih stabala, kao što se to dešava s bolesnim biljkama, stavljenim u tamnu sobu? Tada ćemo reći da biljka nije zdrava, da nije lepa, ali njena sila rasta neće ničim biti ugušena. Ili zašto autor uhvaćenoj divljoj životinji pripisuje neslobodu? Jer, ista ona nervna sila, dok je divlja životinja bila na slobodi, gubila se na različita ispoljavanja njenog organizma, a sad se pretvorila u osećanje stradanja, u težnju da pobegne na slobodu. Napokon, na osnovu čega Šolten normalnog čoveka smatra slobodnijim od onog koji je zaslepljen strastima? Jer, ako se čovekovo prednaznačenje sastoji u tome da on bude razumno biće, isto ovo njegovo prednaznačenje ili ustrojstvo prirode primorava ga da u izvesnim uslovima bude zaslepljen strašću. Jednom rečju, u svim stanjima sve tvari uvek ispunjavaju svoje prednaznačenje, koje ne može da nailazi ni na kakve unutrašnje prepreke koje se nalaze u prirodi stvari se nalazi, zato što su svi postupci koji proističu iz njih nužan razvoj ili ispoljavanje njihovih prirodnih stremljenja u čijem otkrivanju se i sastoje, po Šoltenu, prednaznačenja tvari. Ovo prednaznačenje ne mogu da ometu spoljašnji uslovi, zato što oni nisu u stanju da prekrše zakone, koji upravljaju tvarima, već će samo izazvati reakciju koja odgovara njihovoj prirodi, čime će opet izazvati ispoljavanje svojstava ove prirode. Ali ako nije moguće govoriti o samoj tvorevini da je slobodna ili neslobodna, možda će ova stanja biti usvojena stvaralačkoj volji, kao što to očigledno i sledi po gledištu determinista? Logika nam zabranjuje i ovaj pokušaj. Zaista, može li biti reči o ostvarenju ili neostvarenju stremljenja stvaralačke volje, kad ova stremljenja, po determinističkoj predstavi i jesu sama stvarnost sa svim njenim najsitnijim detaljima? Za deterministu zato nema razlike između slobodnog i neslobodnog, normalnog i nenormalnog, dobrog i lošeg: s ove tačke gledišta, ove kategorije su subjektivne predstave, koje nemaju realnu istinitost, i ako se Šolten trudi da im nađe mesto u svom sistemu, to je samo zato što ne može da se oslobodi uticaja svesti slobode naše volje s čije tačke gledišta je jasna njegova podela slobodnog stanja od neslobodnog. Tako se u zadržavanju ljuljanja klatna ne sreće sila težine ili inercije, već ljudska volja, koja primorava klatno da se ljulja. U pretpostavljenoj neslobodi pregrađene reke, pritisnute biljke ili životinje zatvorene u kavez može se razlikovati dvojaka nesloboda – objektivna i subjektivna. Prva je neostvarenje volje Tvorca i ima značaj samo s teističke tačke gledišta. Ako se pretpostavi da je Bog stvorio svet tako da ništa u njega ne unosi estetsku ili moralnu disharmoniju i patnju, ali je pritom ostvarenje ovih ciljeva uslovio svetošću čoveka, cara prirode, njegov grehopad postaje uzrok tome da Božija volja nailazi na prepreke. Ali, nesloboda tvari koja se pretpostavlja prilikom prizora patnje ili disharmonije u njihovom životu, ako se ne ulazi u njeno metafizičko značenje ima čisto psihološki, subjektivan značaj, koji može da posluži kao ukazivanje na to koliko je duboko u nama ukorenjena ideja slobode.[1] Mi smatramo da su neslobodni zagrađena reka ili zatvorena životinja, zato što smo u brzom toku prve i u pojavama života druge skloni da zamišljamo ne prosto silu težine ili silu životinjskih instinkata, već ispoljavanje nama slične samostalne volje koja zatim vidi da je ograničena, svesna je svog stradanja i na sve načine se trudi da povrati slobodu. I u vrelu zagrađene bujice, i u rici zatvorene životinje mi ni iz daleka ne pretpostavljamo jednu silu inercije ili silu instinkta, već isto takvo stremljenje ka slobodi, kakvo osećamo sami prilikom njenog ograničenja. Samo ovo nehotično pripisivanje naše slobode i drugih ljudskih crta nesvesnoj prirodi može davati hranu za poeziju i umetnost uopšte. U svim razlikovanjima stanja prirode po stepenu njene slobode može se videti samo antropomorfizam, čija je osnova nesavladiva svest o našoj slobodi. Isto tako teško je bez dopuštanja slobode objasniti pretpostavljenu razliku između slobodnog unutrašnjeg stanja samog čoveka i stanja neslobodnog čoveka. Ova razlika se isto tako može objasniti jedino s tačke gledišta svesti o našoj slobodi. Mi smatramo neslobodnim pijanog ili strašću zaslepljenog čoveka zato što organski verujemo u verodostojnost svedočanstva naše neposredne svesti o nezavisnosti od ljudskog ja u normalnom stanju, a po postupcima ovih ljudi zaključujemo da oni deluju van samosvesti, van slobodnog izbora, da, na primer, ne plače sam pijanac već plače vino u njemu, kako se kaže u narodu.[2] Zato nam se čini da razlika između slobodnog stanja i suprotnog, a tim pre između unutrašnje slobode čoveka i robovanja strastima ima smisla pod uslovom vere u objektivnu realnost slobode, koju po analogiji sa predstavom o sebi pripisujemo i drugim ljudima i bićima.
Dakle, kao razlika ovih stanja u ljudima će postojati objektivan značaj samo u slučaju ako imamo veru u samu ljudsku slobodu, tako i razlikovanje slobode od ropstva u prirodi nije iluzija samo pod uslovom slobode stvaralačke volje i volje koja joj se ne potčinjava. Oduzmite veru u slobodu čoveka i sve na svetu će imati istu cenu, zato što sve proizlazi iz jednog svenačela; protiv ovakvog zaključka nije moguće boriti se drugačije, osim pozajmljivanjem oružja od indeterminizma.
 


 
NAPOMENE:

  1. Po Hartmanu, ona je data isto toliko instinktivno kao i osećanje individue.
  2. Lošu uslugu determinizmu zato čini Zigvart (Das Problem etc., 1839.), kad želeći da se uveri u to da čovek može da ocenjuje postupke kaže: „Jer, pravilno je reći za bezumnog (znači, lišenog slobode) da je to učinio on, a ne neko drugi. Zato ako neko (determinista) kaže (pravdajući se) da nije mogao da učini drugačije, mi ćemo odgovoriti: ali ipak si ti to učinio. Ali ako autor želi da moju uračunljivost uporedi sa svesnošću bezumnog, zar se nada da će me time podstaći na budnost, a ne na potpunu apatiju i nesavesnost?“

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *