IZABRANA DELA I ČLANCI

 

IZABRANA DELA I ČLANCI
 

 
TUMAČENJE KNJIGE PROROKA MIHEJA
 
GLAVA V
 
Peta glava nastavlja suprotstavljanje budućeg duhovnog carstva Izrailja Božijeg sadašnjem grehovnom. Slično ponavljanje iste istorijske teme prilikom raznovrsnog osvetljavanja činjenica nalazi se ne samo u celovitim sveštenim knjigama (kao što se, na primer, u knjizi Premudrosti Solomona ishod Jevreja iz Egipta detaljno opisuje tri puta); već i u takvim kratkim sveštenim delima, kao što je na primer, psalam 75. gde se ovaj događaj ponavlja dva puta za redom. Isto tako je i kod Miheja. Upravo u 4. glavi prorok opisuje dolazak Mesije s društveno-svakodnevne strane ili, izražavajući se jasnije, s crkvene; on objašnjava ljudima da će duhovno prosvećenje, sveopšti mir i uopšte čisto duhovna i nesavladiva sila bez obzira na prividnu fizičku nemoć, karakterisati buduće carstvo. Drugačije je u 5. glavi. Ovde je duhovni pogled proroka usmeren već direktno na ličnost Domostrojitelja ovog carstva, pri čemu opšta tačka gledišta prilikom opisivanja Njegovih osobina ostaje omiljena i u celoj Bibliji uopšte je prisutno suprotstavljanje fizičke sile moralnoj sili, vidljivog ništavila duhovnoj veličini.
 

Stih 1.
 
1. Ninje ograditsja dšči Jefremova ograždenijem, rat učini na vi; žezlom porazjat o čeljust plemen Izrailevih.
1. Saberi se sada u čete, četnice (kćeri vojske – ruski tekst), opsjedi nas, neka biju prutom po obrazu sudiju Izrailjeva.
 
Gore je prorok govorio o savremenim mučenjima Izrailja i bolovima njegovog rađanja u Vavilonu, o rađanju duhovne samosvesti i svepobeđujuće duhovne sile koja za njim sledi. Zatim se ponovo vraća savremenoj opsadi Jerusalima i kao da kaže: „Da, to si upravo ti, narod koji gine, koji je ništavan, sve ćeš to ti ispuniti; sad ćeš biti bijen, ali ćeš biti pobednik naroda.“ Slovenski tekst „dšči Jefremova“, a ruski tekst „kći vojske“, kod blaženog Jeronima „kći razbojnika“, kod blaženog Teodorita „ogradi se kćeri ogradom“. Slovenski „žezlom porazjat o čeljust sinov Izrailevih“, a ruski „sudiju Izrailjeva“, prepodobni Jefrem prevodi „pastira Izrailjevog“ i podrazumeva Sedekiju, dok ostali, koji ovde govore o sudu, podrazumevaju Spasitelja i batine koje je trpeo pred smrt. Kontekst govori u korist slovenskog poimanja, jer bi inače misao proroka bila lišena bilo kakve doslednosti i izgledalo bi da se besmisleno baca s predmeta na predmet. I kakva bi to bila kći vojske, kad se gore radi o kćeri Jerusalima? Zaista je nemoguće ustanoviti ovde isti tekst, zato što reči „ogradi se i ograda“ od jevrejskog „nadad“ imaju nekoliko homonima, koji označavaju i „bekstvo“ i obraćanje“ i „skrnavljenje“, pri čemu sva ova značenja odgovaraju po smislu, a svi poštovani parafrasti imaju različito mišljenje. Ali, po smislu je najbolja redakcija prepodobnog Jefrema Sirina.
 
Stih 2.
 
2. I ti, Vitlejeme, dome Jefratov, jeda mal jesi, ježe biti v tisjaščah Iudinih; iz tebe bo Mnje izidet starjejšina, ježe biti v knjaza vo Izraili, ishodi že Jego iz načala ot dnij vjeka.
2. A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji među tisućama Judinijem, iz tebe će Mi izaći koji će biti gospodar u Izrailju, kojemu su izlasci od početka, od vječnijeh vremena.
 
Ovoj slici potpunog uništenja Izrailja prorok suprotstavlja pojavu Večnog Vođe Izrailja koju predviđa. Da bi ubedio ljude u mogućnost porekla jakog od nemoćnih i da bi pokazao istinitost činjenice, on se zadržava na Njegovom rođenju iz ništavnog Vitlejema. Različite redakcije porekla ovog stiha kod jevanđeliste Mateja u Novom Zavetu i u ruskom i slovenskom tekstu Starog Zaveta tiču se samo izlaganja jedne iste misli, čas u upitnom, čas u potvrdnom obliku. „Zar si mali?“ – „Ni po čemu nisi manji“, smisao je da Vitlejem koji jedva može da sabere hiljadu stanovnika uopšte nije mali među hiljadama Judinim (načelnicima hiljada = vladarima Judinim), jer će odatle proizaći Vođa – starešina – ovu reč su stavila sedamdesetorica prevodilaca zbog smisla. „Izići će“ – „rodiće se“, kao i u Bibliji (up. 1 Mojs. 17, 6), gde je ista ova reč „jece“ u smislu rođenja: carevi će se roditi od tebe. Večnost porekla ovog Vođe ne sme da otkloni misao o Njegovom rođenju upravo u Vitlejemu, zato što se i kod proroka Isaije Mladenac i Sin Koji se rađa otvoreno naziva Ocem večnosti i Bogom krepkim (v. Is. 9, 6).
 
Stih 3.
 
3. Sego radi dast ja, do vremene raždajuščija porodit, i pročiji ot bratij ih obratjatsja k sinom Izrailevim.
3. Zato će ih ostaviti dokle ne rodi ona koja će roditi; tada će se ostatak braće njegove vratiti sa sinovima Izrailjevijem.
 
I na ruskom i na slovenskom prevod je s istog jevrejskog teksta i ima isti smisao. Onaj Koji treba da se rodi u Vitlejemu „dast ja“ odnosno, po prepodobnom Jefremu, poslaće predskazane nevolje pre rođenja; ona će roditi – i tada će se obratiti braća. Ili s ruskog: On će nas ostaviti i predati neprijateljima dok na nastupi vreme da rodi porodilja. Ko je ova porodilja? Naravno, ista ona kći Siona koja se muči u mukama rađanja, i nerotkinja, koja će ipak, po predskazanjima Isaije imati više dece nego ona koja ima muža (v. Is. 54). Ovde, iz veze ovog rođenja i obraćenja braće koje zatim sledi, sa smislom svetskog detinjstva kod Isaije, koje ponavlja apostol Pavle, očigledno je da je ovo rođenje duhovno-roditeljsko umnožavanje Crkve, koje je Gospod objasnio u oproštajnoj besedi, zajedno s predskazanjem Svog odlaska od učenika, koje će im doneti muke rođenja, koje će se razrešiti u radost kroz dolazak Svetog Duha kao ploda spasonosne Hristove smrti.
 
Stih 4.
 
4. I stanet, i uzrit, i upaset pastvu svoju krjepostiju Gospod, i v slavje imene Gospoda Boga svojego prebudut: zane ninje vozveličitsja daže do konec zemli.
4. I stajaće i pašće ih silom Gospodnjom, veličanstvom imena Gospoda Boga svojega; i oni će nastavati, jer će on tada biti velik do krajeva zemaljskih.
 
Tada će On i ustati i napasaće ceo svet. Upravo On će biti mir vaseljene, o kojem je prorok govorio na početku prethodne glave i Isaija u istoj toj 9. glavi. Da li govoriti o tome da se ovde ne podrazumea politički mir (up. Zah. 9, 10), jer je upravo bilo reči o opsadi, a dalje ponovo o ratu s Asircima od kojih će On izbaviti sinove Izrailjeve. Dakle, podrazumeva se isti onaj mir, kao i u stihovima 4-6 prethodne glave, odnosno unutrašnji mir čoveka hrišćanina i večni mir u Hristovoj Crkvi (up. Ef. 2, 14).
 
Stihovi 5 -6
 
5. I budet sej mir, jegda Asur priidet na zemlju vašu, i jegda vzidet na stranu vašu, i vostanut nan sedm pastirej i osm jazv čelovječeskih.
5. I on će biti mir; kad dođe Asirac u našu zemlju, i kad stupi u dvore naše, tada ćemo podignuti na nj sedam pastira i osam knezova iz naroda.
 
6. I upasut Asura oružijem i zemlju Nevrodovu kopijami jeja, i izbavit ot Asura, jegda priidet na zemlju vašu i jegda vstupit na predjeli vašja.
6. I oni će opasti zemlju Asirsku mačem i zemlju Nevrodovu na vratima njegovijem; i on će nas izbaviti od Asirca kad dođe u našu zemlju i kad stupi na među našu.
 
Prorok se ponovo obraća najbližem ropstvu od strane Asiraca i Vavilonjana (zemlja Nevroda) i poučava da se na njih gleda s tačke gledišta budućeg vaseljenskog carstva, kad će svi sadašnji vladari naroda Božijeg postati poslušni sledbenici Jevanđelja. Ali kakvih je to sedam pastira i osam knezova, ili rana ljudskih, koje će pobeđivati Asura? Prepodobni Jefrem pod njima podrazumeva proroke i careve, koji će svojim uticajem podržati judejski crkveni patriotizam toliko da narod neće poginuti u progonstvu, već će čak odneti moralnu prevagu nad pobednicima. Ali, zar nije bolje u tom slučaju podrazumevati pod pastirima predstavnike naroda koji su očvrsli u ropstvu: Danila i trojicu mladića, Mardoheja, Zorovavelja, Jezdru i Neemiju, koji su zaista napasali Nevrodovu zemlju na samim njenim kapijama, odnosno koji su bili na kormilu državne vladavine. Upravo ovu osmoricu je prorok mogao da podrazumeva. Što se tiče podele: sedam pastira i osam knezova, zar se ne može i ovde videti isto, svojstveno jevrejskom govoru otezanje, kao i u poučnim knjigama, na primer: ima troje nesito, i četvrto nikad ne kaže: dosta (Prič. 30, 15) i t.sl? Dakle, ovih osam pastira će sačuvati duhovnu slobodu Izrailja, ali ih u potpunosti izbaviti od ropstva samo On koji obećava spoznaju istine i slobodu od robovanja grehu (v. Jn. 8, 32-36). Duhovno, a ne fizičko izbavljenje od Asura očigledno je direktno iz njegovog odnosa s ostatkom samog Izrailja, odnosno odbačenog i pobeđenog. Prevod sedamdesetorice prevodilaca – umesto „pastira“ (stih 5) – „rana“ vrlo je jasan, jer odgovarajuća jevrejska reč „raim“ – ako se piše znak „a“ u prvom slogu, označava množinu reči „zlo“, „nesreća“; a ako se piše „o“ („roim“), biće množina od „roe“ – „pastir“, što je ispravnije, jer dalje sledi: „i napaseće“ i dr. Zatim, u 6. stihu umesto „na kapijama njenim“ sedamdesetorica prevodilaca prevode „kopljima njenim“. Reč kod masoreta „petah“ koja označava „vrata“, a s drugim suglasnicima „mač“ (v. Ps. 54).
 
Stih 7.
 
7. I budet ostanok Iakovl v jazicjeh sredje ljudij mnogih, aki rosa ot Gospoda padajušči i jako agnci na zlacje, jako da ne soberetsja ni jedin, niže postojit v sinjeh čelovječeskih.
7. I ostatak će Jakovljev biti usred mnogih naroda kao rosa od Gospoda i kao sitan dažd po travi, koja ne čeka čovjeka niti se uzda u sinove čovječije.
 
Prorok opet kao da odvaja misao slušalaca od predstave o narodu, o političkoj jedinici, i kaže da će plod izbavljenja Izrailja od Asira biti to što će biti kao rosa među narodima, ne ceo Izrailj, već samo njegov ostatak, odnosno verni, koje nečastivi sada tlače. Oni će se uzdati samo u Gospoda (poređenje s rosom – v. 5 Mojs. 32, 2). Slovenska redakcija 7. stiha je plod prostog neshvatanja istih reči jevrejskog teksta; kasnije u ovoj glavi nema razlike u redakcijama. Dalji stihovi glave otkrivaju odnos koji će ostatak Izrailja imati prema ostalim narodima i prema spoljašnjem Izrailju. Prvo se govori o svepobeđujućoj sili Crkve, a zatim o budućoj sudbini Božijoj nad Judejom i okolnim zemljama. U sličnom smislu ovo mesto tumači i blaženi Teodorit, i mislimo da je više od pravu od prepodobnog Jefrema, koji ovde nalazi vraćanje proročanskih reči na opsadu Jerusalima od strane Asiraca i predskazanje o pogibelji ovih drugih: ne, radi se o pogubljenju samih Judejaca, jer naravno da su svete šume i čaranja o kojima se ovde govori, najviše u judejskoj zemlji gnevili Boga. Uopšte, ne primećuje se da su drevni prevodioci usvojili unutrašnju vezu završetka ove glave u celini, već su po delovima jedni shvatali jednu stranu stvari, a drugi drugu, tako da se čini da je moguće uspostaviti doslednost govora u sledećem smislu.
 
Stih 8.
 
8. I budet ostanok Iakovl v jazicjeh sredje ljudij mnogih, aki lev v skotjeh v dubravje i jako lvičišč v stadjeh ovčih, jakože jegda projdet, i otlučiv voshititi, i ne budet izimajuščago.
8. I ostatak će Jakovljev biti među narodima, usred mnogih naroda, kao lav među zvijerima šumskim, kao lavić među stadima ovaca, koji kad ide tlači i rastrže i nema nikoga da izbavi.
 
Kad mirni Car iz Vitlejema bude vladao nad ostatkom Izrailja, ovaj ostatak će među narodima biti kao lav koji sve pobeđuje. Ali ne u smislu lava koji istrebljuje – objašnjavaju blaženi Jeronim i arhiepiskop Irinej, već u smislu nesavladivog duhovnog pobednika. Samo ovakvo shvatanje proročanstva može se pomiriti s prethodnom slikom mirnog, duhovno rosnog odnosa Izrailja prema narodima (v. Mih. 5, 7).
 
Stih 9.
 
9. Voznesetsja ruka tvoja na oskorbljajuščija tja, i vsi vrazi tvoji potrebjatsja.
9. Ruka će ti se uzvisiti nad protivnicima tvojim, i svi će se neprijatelji tvoji istrijebiti.
 
„Podići će se ruka tvoja nad neprijateljima tvojim.“ Ovu pobedu je i doneo Sin Božji Koji je došao, saglasno proročanstvima prilikom rođenja Preteče i prilikom susreta Presvete Djeve s Jelisavetom. Upravo lav od Jude je stavio svoju ruku na kičmu neprijatelja svojih, kao što je Jakov predskazivao. Slika lava u Bibliji nije slika zle sile, već sile pravednosti, zbog čega i Apokalipsa ovim istim imenom, imenom lava pobednika naziva Jagnje (v. Otkr. 5, 5).
 
Stihovi 10-11.
 
10. I budet v toj den, glagolet Gospod, potreblju koni tvoja iz sredi tvojeja i pogublju kolesnici tvoja.
10. I u ono ću vrijeme, govori Gospod, istrijebiti konje isred tebe i potrću kola tvoja.
 
11. I potreblju gradi zemli tvojeja i razvergu vsja tverdini tvoja.
11. I zatrću gradove u tvojoj zemlji, i razvaliću sva tvrda mjesta tvoja;
 
Gospod izuzetno jasno stavlja do znanja da se uopšte ne radi o političkoj sili Njegovog naroda, jer će ga politički zadesiti potpuno uništenje.
12. I otvergu vohvovanija tvoja ot ruku tvojeju, o volhvujuščiji na budut v tebje.
12. I istrijebiću vračanje iz ruku tvojih, i nećeš imati gatara;
 
Stih 13.
 
Ovo uništenje će biti plata za vračanje i idolopoklonstvo, koje je prorok razobličavao u 1. glavi. I zanimljivo je da reči ponovo prelaze u prvo lice glagola, da neće ostatak Izrailja, kao što se moglo očekivati, već sam Gospod učiniti ovu osvetu.
 
Stihovi 13-15.
 
13. I potreblju izvajanaja tvoja i kumiri tvoja iz sredi tebe, i posem da ne poklonišisja djelom ruk tvojih.
13. I istrijebiću likove tvoje rezane i stupove tvoje isred tebe, i nećeš se više klanjati djelu ruku svojih;
 
14. I posjeku dubravi ot sredi tebe i pogublju gradi tvoja:
14. I iskorijeniću gajeve tvoje isred tebe, i raskopaću gradove tvoje,
 
15. I sotvorju so gnjevom i s jarostiju mest jazikom, poneže ne poslušaša Mene.
15. I izvršiću osvetu s gnjevom i ljutinom na narodima koji ne slušaše.
 
Ali ona će se odnositi i na neprijatelje Jerusalima koji će takođe biti istrebljeni. Blaženi Jeronim svečano pita Judejce da li smeju da negiraju da se proročanstvo već ispunilo i pritom u pokazanom smislu. Zar Gospod nije istrebio njihova carstva i zajedno s njim jevrejske idole? Ko sad može biti ostatak i lav svepobeđujući i rosa za narode, ako ne hrišćani? Paralelna mesta (v. Os. 6), gde je narod našao Gospoda trećeg dana, jesu kao rosa ujutru, ali On želi milost, a ne žrtvu, i zato u Jefremu vidi odstupnika i odbacuje ga. Isto tako je u knjizi Zaharije (v. Zah. 9), gde Gospod predskazuje kaznu narodima i odjednom govori o Caru Koji ulazi u Sion na „magaretu magaričinom“ s propoveđu mira, posle čega će Gospod ipak istrebiti kočije i konje Jerusalima (v. Zah. 9, 10), zatim se ponovo govori o pobedi Njegovog naroda nad svima, i o sakupljanju u jedno ovaca Božjih i blagodatnoj radosti koja će zatim uslediti. U 13. glavi isti ovaj prorok obećava izvor domu Davidovom za omivanje grehovima, kojima će Gospod istrebiti idole (v. Zah. 13, 2). Zatim, radi se o tučenju Pastira, rasejavanju ovaca i suda nad zemljom koji se u ovome ogleda. Dakle, zajednička tema je – kosmičnost Crkve i pogibelj neznaboštva i judejstva.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *