IZABRANA DELA I ČLANCI

 

IZABRANA DELA I ČLANCI
 

 
TUMAČENJE KNJIGE PROROKA MIHEJA
 
GLAVA III
 
Treća glava proročanske knjige Miheja, kao što smo rekli, opisuje doslovce moralni pad Izrailja, otkrivajući grehove ne po gradovima zemlje i ne po različitim slojevima naroda, već po svojstvima samog greha, koji se može definisati kao religiozna eksploatacija uopšte; u drugom delu glave prorok sebe suprotstavlja razvraćenim teokratama Izrailja i odavde počinje novi niz proročanstava, koji se nastavlja do same 7. glave.
 

1. I rečet: slišite ubo sija, vlasti domu Iakovlja i ostavšiji domu Izraileva: ne vam li jest ježe razumjeti sud;
1. Zato rekoh: čujte, poglavice Jakovljeve i knezovi doma Izrailjeva, ne treba li vam znati šta je pravo?
 
2. Nenavidjaščiji dobra, a iščuščiji zla, pohiščajuščiji koži ih s nih i ploti ih ot kostej ih.
2. Koji mrzite na dobro a ljubite zlo, sadirete kožu s njih i meso s kosti njihovijeg;
 
3. Jakože objadoša ploti ljudij Mojih, i koži ih odraša, i kosti ih stolkoša i sodrobiša jako ploti v konob i jako mjasa v gornceh:
3. I jedete meso naroda Mojega i sadirete kožu s njih i kosti im prebijate, i sasijecate kao u lonac i kao meso kotao.
 
4. Tako vozopijut ko Gospodu, i ne poslušajet ih i otvratit lice Svoje ot nih v to vremja, poneže slukavnovaša v načinanijih svojih na nja.
4. Tada će vikati ka Gospodu ali ih neće uslišiti, nego će sakriti lice Svoje od njih u ono vrijeme, kako oni zlo radiše.
 
Stihovi 1-4. S jevrejskog u ruskom: „i rekao sam“; tačnije je na slovenskom „on će reći“, reč prilikom različite punktuacije može biti prevedena i ovako i onako: „veemar“ – „ja sam rekao“ ili „veamar“ – „on će reći“, „on je rekao“. Ali drugi prevod je ispravniji zbog toga što je u 3. stihu „narod Moj“, a u 2. je dopuna označena zamenicom (odnosno ovce), tako da za njega mislimo da je u najtesnijoj vezi s 13. stihom 2. glave i podela na glave ovde teško da je umesna. Prepodobni Jefrem Sirijski ne ovde ne navodi svoju redakciju; blaženi Teodorit se pridržava redakcije sedamdestorice prevodilaca. Stavljati dalje reči u usta Božija biće potpuno saglasno sa sličnim razobličavanjima Gospoda Koji dolazi u psalmu (v. Ps. 49), u knjigama Malahije (v. Mal. 3) i Amosa (v. Am. 5, 9) gde je razobličitelj upravo Gospod Koji uvodi rušitelja zidina. Tada nestaje i istovetnost reči početka ove glave i početka prethodne: tamo je razobličavao prorok, a ovde na razobličavanje dolazi Sam Gospod, istinski Pastir, koji sabira u jedno stado Izrailjevo (up. Jn. 10). Sledi korenito razobličavanje: izvrtanje istine, krađa pa čak i ugnjetavanje naroda, kako na navedenim paralelnim mestima, tako i u 23. glavi Jevanđelja po Mateju. Razlika nema više do 4. stiha. Slike uzete u ova tri stiha poznate su u psalmima: surovo jedenje naroda (v.Ps. 13) i tlačitelj siromaha, koji voli zlo više nego dobro (v. Ps. 51), isto će biti kažnjeni od Boga. Jezekilj u 24. glavi o ovoj slici klanja ovaca i njihovog ubacivanja po komadima u ključali kotao opisuje potpuno razaranje i ubijanje naroda. Psalam 17. takođe opisuje dolazak razobličitelja Boga i pogibelj neprijatelja pravednika, koji videvši svoje posramljenje uzaludno vapiju ka Gospodu (v. Ps. 17, 42), kao i ovde, u 4. stihu. Mislimo da se u ovom liku Razobličitelja, a zatim Onoga Ko kažnjava sjedinjuje i Hristov dolazak i pustošenje Jerusalima koje je zatim usledilo (v. stih 12.), koje Spasitelj naziva dolaskom Sina Čovečijega, kad Gospod više nije čuo molbe odbačenog naroda. Od 4. stiha reči se vraćaju u usta proroka. „Sakriće lice svoje na neko vreme kad čine zločine.“ Slovenski tekst: „otvratit lice svoje ot nih… poneže slukavnovaša v načinanijah svojih na nja“. Ruski smisao je potpuno nejasan: ovde je očigledno ista ideja, kao u knjigama Jeremije (v. Jer. 11, 11), Jova (v. Jov. 35, 12) i Priča (v. Prič. 21, 13), da Gospod neće uslišiti surove kad budu razobličeni; kakve veze s ovim ima „na neko vreme, kad“? Odgovarajuća reč „kaašer“ (predlog i odnosna zamenica) označava uzrok, na primer, u rečima Božjim upućenim Mojsiju (v. 4 Mojs. 27, 14) i na drugim mestima Biblije i zato treba dati prednost slovenskom prevodu.
 
5. Sija glagoljet Gospod na proroki lstjaščija ljudij Mojih, ugrizajuščija zubi svojimi, i propovjedajuščija mir na nih, i ne vdasja vo usta ih, vozstaviša na nih rat:
5. Ovako veli Gospod za proroke koji zavode Moj narod, koji grizu zubima svojim i viču: mir; i ako im ko ne da ništa u usta, dižu rat na nj.
 
6. Sego radi nošč budet vam ot vidjenija, i tma budet vam ot volhvovanija, i zajdet solnce na proroki, i pomerknet na nja den.
6. Zato će vam utvara biti noć i proricanje vaše tama; i sunce će zaći tijem prorocima i dan će im se smračiti.
 
Stihovi 5-6. Dok su glavni porok vladara i sveštenika bili škrtost i nasilje, proroci su grešili pohlepom i lenjošću; novac im je isto tako zamenjivao istinu i volju Božiju. Ne radi se samo o lažnim prorocima, već i onima koji znaju volju Božiju, ali greše, kao Valaam, ili ako je ne znaju, u svakom slučaju misle da opšte s Bogom, kao na primer Sedekija, savremenik i neprijatelj prvog Miheja, koji je u viđenju video kako je Gospod poslao lažljivog duha u usta Sedekije; dakle, onih proroka koji se nisu smatrali običnim prevarantima, već laskavcima, zbog čega im Mihej drugi preti da će za njih prestati najviša ozarenja kao kazna za laskanje. „Stavlja u zube“ – izraz paralelan „jedenju naroda“, gde se sticanje doslovce poistovećuje s jedenjem. Obećanja mira koja prorok ovde navodi, isto kao i kod Jezekilja (13. glava) ne treba shvatiti u smislu suprotnom ratu, već u smislu sreće uošte; up. poznati biblijski izraz „dolaziš li s mirom?“. Ova noć kojom Mihej preti lažljivim prorocima, verovatno ne označava prosto lišavanje proročanskog dara, već i u opšte razne vrste nevolja, koje se često nazivaju noći ili tamom, koja je u svesti Judejaca bliska misli o smrti i pogibelji uopšte (metnuo si me u jamu najdonju, u tamu, u bezdanu (Ps. 88, 6), groza poduze me (Ps. 55, 5; v. takođe Prop. 12, Up. „dan Gospodnji nije svetlost nego tama“ (v. Am. 5, 18); kao što i Gospod kaže da je Njegov dolazak sud, da bi oni koji ne vide videli, a oni koji vide postali slepi; Gospodnji dolazak će uništiti eksploataciju.
 
7. I usramjatsja vidjaščiji sonija, i posmjejani budut volsvi, i vozglagoljut na nih vsi siji, zane ne budet poslušajaj ih.
7. Tada će se postidijeti vidioci, i vračari će se posramiti, i svi će zastrijeti usne svoje, jer neće biti odgovora Božijega.
 
Stih 7. „Odgovor od Boga“ prestaće u dan nevolje za ceo Izrailj, kao što se i desilo po rečima Plača Jeremije (v. Plač. 2, 9). Ovaj izraz koji se u Bibliji često ponavlja (up. Jer. 42, 4; Ps. 73, 9) zajedno s činjenicama kad su carevi pitali proroke (David, Ahav, Joram i dr.) ukazuje na običaj, koji postoji i kod neznabožaca: pitati Boga o teškim životnim delima preko ljudi koji se naročito time bave, koji ulaze u poseban odnos s Bogom; dan Gospodnji koji dolazi, posramiće gatare pred licem onih koji su im postavljali pitanja. Razlog različite redakcije poslednje reči sa slovenskom „zane ne budet poslušajaj ih“ nije jasan; izostavljena je reč „elohim“ kojom se završava 7. stih, a suprotni smisao 8. stiha shvaćen je u smislu uslova: „ašče Az ne napolnju sili“ itd. ali blaženi Teodorit čak i ovo mesto čita u skladu sa sedamdesetoricom prevodilaca.
 
8. Ašče az ne napolnju sili Duhom Gospodnim i sudom i siloju, ježe vozvjestiti Iakovu nečestija jego i Izrailevi grjehi jego.
8. Ali ja sam pun sile od duha Gospodnjega, i suda i hrabrosti da kažem Jakovu zločinstvo njegovo u Izrailju grijeh njegov.
 
Stih 8. „A ja sam pun sile“; tačnije, „naprotiv, ispunjen sam…“ itd. To što Mihej sebe suprotstavlja lažnim prorocima ovde, kao i ranije, ne ističe toliko njihovu prevaru, koliko njihovu razvraćenost i nebogougodnost. Očigledno, u svesti jevrejskog naroda poznato nadahnuće se samo po sebi smatralo proročkim stanjem, i pošto je ono bilo očigledno, proročanstvo se smatralo božanskim. Zato ne nazivaju svi istinski proroci lažno nadahnuće lažnim i ne nalaze mogućim da zadrže narod da se obraća ovakvim predskazivačima, već ih pre razobličavaju zbog antireligioznog raspoloženja. Slična tačka gledišta naroda je verovatno očigledna iz onih mesta Isaije (v. Is. 40) gde on s takvim naporom uči da se razlikuje istinsko proročanstvo od prevarnog u zavisnosti od toga da li se obistinjuju, što u drugom slučaju treba da se podrazumea samo po sebi. Očigledno, narod je proročkom smatrao svaku duhovnu silu. Zato i Mihej svoje nadahnuće suprotstavlja samo ovom budućem slabljenju proročkog duha svojih neprijatelja i govori u smislu: „Oni proroci vam laskaju, ali mene duh Gospodnji nije pomazao na ugađanje, već na razobličavanje.“ Učenje apostola Pavla o podeli darova Svetog Duha, koje je nabrojao još Isaija, bilo je poznato i iz drugih knjiga Starog Zaveta. Tako, Duh Gospodnji pomaže Samsonu da čeljustima magarca razbije vojske i da odnese vrata Gaze; Saula On podstiče da se skine i da prorokuje i t.sl. Uopšte Njega su pretpostavljali tamo gde se pojavljuje religiozna ekstaza i smelost. „Ispravnost i čvrstina“ bili su potrebni proroku da bi razobličavao ceo Izrailj (up. Is. 63, 1), jer izgubivši put istine, narod, ipak nije izgubio svoju svest o bliskosti Bogu i svetosti (v. stih 2.), kao i za vreme Spasitelja; i zato prorok mora s posebnom silom da ga razobličava da bi ga doveo do pokajanja, a ne samo do negodovanja protiv sebe samo zbog hule na narod Božji i hram, za šta su optuživani Hristos Spasitelj, arhiđakon Stefan i apostol Pavle. Nije slučajno smelo razobličavanje Miheja tako čvrsto ostalo u narodnom sećanju da je sećanje na njega spasilo od pogubljenja drugog razobličitelja – Jeremiju (v. Jer. 26, 18). Dakle, 8. stih je predgovor za novu kategoriju predskazanja, gde se Carstvo Božije, duhovni Jerusalim i duhovni Izrailj već direktno suprotstavljaju čulnim predstavama i očekivanjima Judejaca, o čemu ranije prorok govori samo u opštim izrazima, alegorično.
 
9. Slišite sija, starjejšini domu Iakova i ostavšiji domu Izraileva, gnušajuščiji sudom i vsja pravaja razvraščajuščiji.
9. Čujte ovo, poglavice doma Jakovljeva i knezovi doma Izrailjeva, koji se gadite na pravdu, i sve što je pravo izvrćete;
 
10 . Sozidajuščiji Siona krovmi i Ijerusalima nepravdami.
10. Koji gradite Sion krvlju i Jerusalim bezakonjem.
 
Stih 9-10. počinje od uvodnih reči za dalja predskazanja: „slušajte ovo“ odnosno, posledicu vašeg bezakonja; u obraćanju starešinama Jakova ponavljaju se u nekoliko reči svi oni grehovi za koje ih je gore prorok razobličavao: nepravosuđe, laž, koristoljubivost i okrutnost. Slovenski tekst umesto „knezovi“ navodi: „ostavšiji“. Uzrok različitih redakcija je verovatno taj što odgovarajuća jevrejska reč „kacin“ potiče od glagola „kaca“ koji znači „seći“, „odvajati“; sedamdesetorica prevodilaca su ga verovatno shvatila u smislu glagolske imenice. Reči „kriv i prav“ imaju veze s moralnom istinom (up. Prop. 1, 15).
 
11. Starjejšini jego na darjeh suždahu, i žreci jego na mzdje otvješčavahu, i prorooci jego na srebrje volhvovahu, i na Gospodje počivahu, glagoljušče: ne Gospod li v nas jest; ne priidut na ni zlaja.
11. Poglavari njegovi sude po mitu, i sveštenici njegovi uče za platu, i proroci njegovi gataju za novce, a na Gospoda se oslanjaju govoreći: nije li Gospod usred nas? Neće doći zlo na nas.
 
Stih 11. Prorok pojačava izraze krivice stanovnika Jerusalima, u čemu se sastoji drugi način pripreme za užasnu nevolju o kojoj se govori, pogibelji grada i hrama, koja je toliko tuđa svesti Jevreja. Tumači, osim arhiepiskopa Irineja, imaju poteškoća s izrazom „koji grade Sion krvlju“ i govore o tome da su starešine gradile kuće od novca opljačkanih. Ali, ovde se, čini se, uopšte ne radi o kućama, nego o tome da je ceo život Jerusalima pun zlobe i pokvarenosti, tako da sav kao da je od njih sagrađen i tako njegovu svetost i bogougodnost pomračuju grehovi. Doslovce ista misao se nalazi u rečima Spasitelja (v. Mt. 23, 37-39) sa zaključkom: Se ostavljajetsja vam dom vaš pust (Mt. 23, 38). Dalje Mihej još jednom kratko ponavlja sve grehove teokratije kako bi konačno uverio slušaoce u mogućnost pustošenja Jerusalima. „Međutim, oslanjaju se na Gospoda govoreći: „Zar Gospod nije među nama?“ Prirodni tok misli je da Gospod neće biti među judejskom teokratijom: „Zbog vas će Sion biti preoran kao polje“ i dr. Blaženi Jeronim smatra da se ove reči odnose protiv knezova doma Izrailjevog, predstojateljima Crkve i da pod nepravdom, krvlju i drugim grehovima podrazumeva njihovo ugađanje silnima sveta i izvrtanje smisla božanskog otkrovenja u koristoljubive svrhe, a zatim navodi dug niz biblijskih izreka, koje osuđuju trgovinu religijskim predmetima; jedna stvar je bogaćenje, kaže on, a druga je prorokovanje; poziva se na težak rad apostola Pavla i vatreno se naoružava protiv raskoši klira. „Na Gospodje počivahu“ (slovensko) ili „oslanjaju se“? Poslednju redakciju usvojili su nemački tumači, ali čak i blaženi Jeronim prevodi direktno s jevrejskog „počivaju“ i mnogo tipičnije prenosi misao; teokrati se umiruju, oslanjaju se na Boga (up. isti jevrejski izraz – oslanjati se na Egipat, na Boga (v. Is. 10, 20; 31, 1; 1 Mojs. 18, 4); ista ova reč „šaan“ znači „odmarati“). Samu misao o suprotstavljanju geografske blizine Bogu, moralne blizine u sličnim izrazima navodi Jeremija (v. Jer. 7, 4) dodajući dalje da se hram Božji pretvara u „pećinu razbojničku“. Naravno, ista misao je u Hristovim rečima „o hramu molitve“.
 
12. Sego radi vas djelja Sion jakože niva izoretsja, i Ierusalim jako ovoščnoje hranilišče budet, i gora domu jakože lug dubravnij.
12. Zato će se s vas Sion preorati kao njiva, i Jerusalim će postati gomila, i gora od doma visoka i šuma.
 
Stih 12. je paralelan s izrazima 10. stiha. Krv vapije ka Bogu i On će biti osvetnik: Sion će biti preoran kao polje, jer je stvoren krvlju; Jerusalim će biti gomila ruševina (slovenski „ovoščnoje hranilišče“; vidi glavu 1. knjige proroka Miheja (v. Mih. 1, 6) povodom slične različite redakcije). Proročanstvo koje se prethodno ostvarilo za vreme Navuhodonosora, koje je potvrdio Spasitelj (o kamenju i zdanju – neće ostati ovdje ni kamen na kamenu koji se neće razmetnuti (Mt. 24, 2)) i koje se konačno ostvarilo za vreme Tita i Adrijana, kad je grad bio sravnjen sa zemljom. „Zbog vas“ – prorok još jednom podseća da on nije protiv same svetinje i svetih nada Izrailja, već protiv njegovog odstupanja; ove dve reči mu daju logičku mogućnost da u 4. glavi govori o drugačijem duhovnom Jerusalimu. „Gora doma ovog“ – jeste izraz već paralelan s 11. stihom: „knezovi njegovi“ itd. jer se u Bibliji knezovi i velmože mnogo puta porede s gorama. Ali kao što je u prethodnoj glavi predskazano spoljašnje uništavanje bilo samo predvorje novog života naroda – stada Gospodnjeg, tako i ovde, kad Jerusalim konačno propadne, Gospod će stvoriti drugi, duhovni. Ova ideja („zrno ako ne umre, neće oživeti“), ideja fizičke smrti i duhovnog preporoda prolazi kroz celu Bibliju i u svojstvu svog najvišeg završetka ostvaruje se u Hristovoj smrti i vaskrsenju, koje nije bilo samo duhovno, već i po telu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *