IZABRANA DELA I ČLANCI

 

IZABRANA DELA I ČLANCI
 

 
OGLED HRIŠĆANSKOG KATEHIZISA
 
PRVI DEO KATEHIZISA.
 
O VERI
 
Simvol vere. Njegovo poreklo
 
1) Vjeruju vo jedinago Boga Otca, Vsederžitelja, Tvorca nebu i zemli, vidimim će vsjem i nevidimim. (Verujem u jednoga Boga Oca, Svedržitelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog.)
2) I vo jedinago Gospoda Isusa Hrista, Sina Božija, Jedinorodnago, Iže ot Otca roždenago prežde vsjeh vjek; Svjeta ot Svjeta; Boga istina ot Boga istina, roždena, nesotvorena, jedinoduščna Otcu, Imže vsja biša. (I u jednoga Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, Jedinorodnog, od Oca rođenog pre svih vekova; Svetlost od Svetlosti, Boga istinitog od Boga istinitog; rođenog, a ne stvorenog, jednosuštnog Ocu, kroz Koga je sve postalo.)
3) Nas radi čelovjek i našego radi spasenija sšedšago s nebes, i voplotivšagosja od Duha Svjata i Mariji Djevi, i vočelovječšasja. (Koji je radi nas ljudi i radi našeg spasenja sišao s nebesa, i ovaplotio se od Duha Svetoga i Marije Djeve, i postao čovek.)
4) Raspjatago že za ni pri Pontijstjem Pilatje, i stradavša, i pogrebena. (I Koji je raspet za nas u vreme Pontija Pilata, i stradao i bio pogreben.)
5) I voskresšago v tretij den po Pisanijem. (I Koji je vaskrsao u treći dan, po Pismu.)
6) I vozšedšago na nebesa, i sjedjašča odesnuju Otca. (I Koji se vazneo na nebesa i sedi sa desne strane Oca.)
7) I paki graduščago so slavoju suditi živim i mertim, Jegože carstviju ne budet konca. (I Koji će opet doći sa slavom, da sudi živima i mrtvima, Njegovom carstvu neće biti kraja.)
8) I v Duha Svjatago, Gospoda, Životvorjaščago, Iže ot Otca ishodjaščago, Iže so Otcem i Sinom spoklanjajema i sslavima, glagolavšago proroki. (I u Duha Svetoga, Gospoda Životvornog, Koji od Oca ishodi, Koji je govorio kroz proroke.)
9) Vo jedinu Svjatuju Sobornuju i Apostolskuju Cerkov. (U jednu svetu, sabornu i apostolsku Crkvu.)
10) Ispovjeduju jedino Kreščenije vo ostavlenije grjehov. (Ispovedam jedno krštenje za oproštenje grehova.)
11) Čaju voskresenija mertvih. (Čekam vaskrsenje mrtvih.)
12) I žizni buduščago vjeka. Amin. (I život budućeg veka. Amin!)
P. Ko je tako izložio učenje vere?
O. Oci Prvog i Drugog Vaseljenskog Sabora.
P. Od koga je Crkva naučila da saziva Sabore?
O. Po ugledu na apostole, koji su održali Sabor u Jerusalimu.
P. Zbog čega su bili sazvani Prvi i Drugi Vaseljenski Sabor na kojima je sastavljen Simvol vere?
O. Prvi radi utvrđivnja istinitog učenja o Sinu Božijem, protiv lažnog učenja Darija (pretpostavljam da je greška, trebalo bi da piše: Arija), koji je nečastivo rasuđivao o Sinu Božijem.
Drugi – radi utvrđivanja učenja o Svetom Duhu, protiv Makedonija, koji je nečastivo rasuđivao o Svetom Duhu.
 
O članovima Simvola vere
 
P. Kako treba postupati da bi se bolje razumeo Vaseljenski Simvol vere?
O. Treba primetiti da je podeljen na dvanaest članova ili delova i razmatrati svaki deo ponaosob.
P. O čemu se govori u svakom članu Simvola vere ponaosob?
O. U prvom članu se govori o Bogu, pre svega, o prvoj Ipostasi Svete Trojice, o Bogu Ocu, i o Bogu kao Tvorcu sveta.
U drugom članu – o drugoj Ipostasi Svete Trojice, o Isusu Hristu, Sinu Božijem.
U trećem članu – o ovaploćenju Isusa Hrista.
U četvrtom članu – o stradanjima i smrti Isusa Hrista.
U petom članu – o vaskrsenju Isusa Hrista.
U šestom članu – o vaznesenju Isusa Hrista na nebo.
U sedmom članu – o drugom dolasku Isusa Hrista na zemlju.
U osmom članu – o trećoj Ipostasi Svete Trojice, o Svetom Duhu.
U devetom članu – o Crkvi.
U desetom članu – o Krštenju, gde se podrazumevaju i ostale tajne.
U jedanaestom članu – o budućem vaskrsenju mrtvih.
U dvanaestom članu – o večnom životu.
 
O prvom članu
 
P. Šta znači verovati u Boga?
O. Verovati u Boga znači imati živu uverenost u Njegovo postojanje i dobro promišljanje o nama, i svim srcem prihvatati Njegovu otkrivenu reč o spasenju ljudskog roda.
P. Da li se iz Svetog Pisma može pokazati u čemu treba da se sastoji vera u Boga?
O. Apostol Pavle piše: A bez vjere nije moguće ugoditi Bogu; jer onaj koji prilazi Bogu, treba da vjeruje da Bog postoji i da On nagrađuje one koji Ga traže (Jevr. 11, 6).
P. Kakvo treba da bude najbliže i obavezno dejstvo iskrene vere u Boga?
O. Ispovedanje same vere.
P. Šta znači ispovedati veru?
O. To znači otvoreno priznavati da se držimo pravoslavne Hristove vere i pritom s takvom iskrenošću i čvrstinom da ni prevare, ni pretnje, ni mučenja, ni sama smrt ne bi mogli da nas nateraju da se odreknemo vere u istinitog Boga i Gospoda našeg Isusa Hrista.
P. Kojoj kazni se podvrgavaju hrišćani za skrivanje svoje vere?
O. Vaseljenski Sabori su odredili da se hrišćani koji se odreknu Hrista pod pretnjom smrtne kazne za veru odluče od Crkve na 20 godina, a one koji tako postupe u slučaju manjih opasnosti – do predsmrtnog časa.
P. Zbog čega je potrebno ispovedanje vere?
O. Apostol Pavle svedoči da je ono potrebno radi spasenja: Jer se srcem vjeruje za pravednost, a ustima se ispovijeda za spasenje (Rim. 10, 10).
P. Zbog čega za spasenje nije potrebno samo verovati, već i ispovedati pravoslavnu veru?
O. Ako bi se neko zbog lažnog stida ili radi čuvanja prolaznog života, ili radi zemaljske koristi odrekao ispovedanja pravoslavne vere, time bi pokazao da nema istinsku veru u Boga Spasitelja i u budući blaženi život.
P. Zbog čega u Simvolu vere nije rečeno: verujem u Boga, već s dodatkom: u jednoga Boga?
O. Da bi se odbacilo lažno učenje pagana koji su poštovali tvorevinu umesto Boga i mislili da Bogova ima mnogo.
P. Kako Sveto Pismo uči o tome da je Bog jedan?
O. Same reči o ovome su u Simvolu vere preuzete iz sledeće izreke apostola Pavla: nema nijednoga drugoga Boga osim jednoga. Jer ako i ima takozvanih bogova, bilo na nebu, bilo na zemlji, kao što je mnogo bogova i mnogo gospoda, ali mi imamo samo jednoga Boga Oca, od Kojega je sve i za Kojega smo mi, i jednoga Gospoda Isusa Hrista, kroz Kojega je sve i mi kroz Njega (1 Kor. 8, 4-6)
P. Da li se može spoznati sama suština Božija?
O. Ne. Ona je iznad svake spoznaje, ne samo ljudi, već i Anđela.
P. Kako o tome govori Sveto Pismo?
O. Apostol Pavle kaže da Bog živi u sjvetlosti nepristupnoj, Koga niko od ljudi ne vidje niti može vidjeti (1 Tim. 6, 16).
P. Koji pojam o suštini i suštinskim svojstvima Božjim se može preuzeti iz otkrovenja Božijeg?
O. Bog je Duh, večni, svedobri, sveznajući, svepravedni, svemoćni, sveprisutni i nepromenjivi.
P. Pokažite sve ovo iz Svetog Pisma.
O. Sam Isus Hristos je rekao Bog je Duh (Jn. 4, 24).
O večnosti Božijoj govori David: Prije nego se gore rodiše i sazda se zemlja i vasiljena, i od vijeka i do vijeka Ti si Bog (90, 2).
O blagosti Božijoj je Sam Isus Hristos rekao: Niko nije blag osim jednoga Boga (Mt. 19, 17).
Apostol Jovan kaže: Bog je ljubav (1 Jn. 4, 16).
David peva: Podatljiv je i milosrdan Gospod, dugo trpi i velike je milosti. Dobar je Gospod prema svima i žalostiv na sva djela Svoja (Ps. 144, 8-9).
O sveznanju Božijem apostol Jovan kaže: Bog je veći od srca našeg i zna sve (1 Jn. 3, 20).
O pravosuđu Božijem David poje: Jer je Gospod pravedan, ljubi pravdu; lice će Njegovo vidjeti pravednici (Ps. 11, 7).
Apostol kaže da će Bog dati svakome po djelima njegovim, jer Bog ne gleda ko je ko (Rim. 2, 6, 11).
O svemoći Božijoj psalmopojac kaže: Jer On reče, i postade; On zapovjedi, i pokaza se (Ps. 33, 9).
Arhanđeo u Jevanđelju kaže: Jer u Boga je sve moguće što kaže (Lk. 1, 37)
Sveprisutnost Božiju David opisuje na sledeći način: Kuda bih otišao od duha Tvojega, i od lica Tvojega kuda bih utekao? Da izađem na nebo, Ti si ondje. Da siđem u pakao, ondje si. Da se dignem na krilima od zore, i preselim se na kraj mora: I ondje će me ruka Tvoja voditi, i držati me desnica Tvoja. Da rečem: da ako me mrak sakrije; ali je i noć kao vidjelo oko mene. Ni mrak neće zamračiti od Tebe, i noć je svijetla kao dan: mrak je kao vidjelo (Ps. 139, 7-12).
Apostol Jakov piše: Oca svjetlosti, u Kojega nema izmjenljivosti ni sjenke promjene (Jak. 1, 17).
P. Ako je Bog Duh, kako Mu Sveto Pismo pripisuje telesne udove, na primer: srce, oči, uši, ruke?
O. Sveto Pismo se u tome prilagođava običnom ljudskom jeziku, a ovo treba shvatiti na duhovni i uzvišen način, na primer: srce Božije znači blagost, ili ljubav Božiju, oči i uši označavaju sveznanje, ruke – svemoć.
P. Ako je Bog svuda, kako se onda kaže da je Bog na nebu ili u hramu?
O. To znači da obraćajući se u molitvi Bogu, moramo da se odrešimo od zemlje, a u hramu da Ga spoznajemo kroz molitve, tajne i učenje od pastira.
Isus Hristos kaže: Jer gdje su dva ili tri sabrana u ime Moje, ondje sam i Ja među njima (Mt. 18, 20).
P. Kako razumeti reči Simvola: verujem u jednoga Boga Oca?
O. Ovo treba razumeti u odnosu na tajnu Svete Trojice, zato što je Bog jedan po suštini, ali je trojičan u licima: Otac, Sin i Sveti Duh, Trojica jednosušna i nerazdeljiva.
P. Kako se o Svetoj Trojici govori u Svetom Pismu?
O. Glavne izreke iz Novog Zaveta o tome jesu sledeće: Idite, dakle, i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha (Mt. 28, 19); Jer je troje što svjedoči na nebu: Otac, Logos (Riječ), i Sveti Duh; i ova trojica su jedno (1 Jn. 5, 7).
P. Da li se o Svetoj Trojici govori i u Starom Zavetu?
O. Govori se, samo ne tako jasno. Na primer: riječju Gospodnjom nebesa se stvoriše, i Duhom usta Njegovijeh sva vojska njihova (Ps. 33, 6);
A volju Tvoju ko bi spoznao da nam nisi darovao premudrost i da nam nisi poslao odozgo Tvog Svetog Duha (Prem. 9, 17).
Iz prethodnih reči ove glave jasno je da se pod Premudrošću podrazumeva Bog Sin.
P. Kako je Bog jedan u tri lica?
O. Mi ne poimamo ovu unutrašnju tajnu Božanstva, ali joj verujemo po istinitom svedočanstvu reči Božije.
P. Koja je razlika između lica Svete Trojice?
O. Bog Otac se ne rađa i ne ishodi od drugog lica; Sin Božji se predvečno rađa od Oca; Duh Sveti predvečno ishodi od Oca.
P. Da li tri Ipostasi ili tri lica Presvete Trojice imaju jednako dostojanstvo?
O. Apsolutno jednako Božansko dostojanstvo. Kao što je Otac istinski Bog, isto tako je i Sin istinski Bog, i Duh sveti je istinski Bog; ali pritom tako da u sve tri Ipostasi postoji samo jedan Triipostasni Bog.
P. Da li je moguće ukazati na zemlji na bilo šta slično, da nekoliko lica ili mnogo njih, čine jednu suštinu?
O. Izvesnu analogiju ovome Gospod je ukazao u tesnom jedinstvu sa Sobom i Bogom i među sinovima Njegovog carstva, ali ono će se s većom silom ostvariti u budućem životu: Da budu jedno kao što smo Mi jedno. Ja u njima i Ti u Meni (Jn. 17, 22-23; up. Dap. 4, 32 i Ef. 2, 15).
P. Zašto se Bog naziva Svedržiteljem?
O. Zato što sve, što god postoji, On sadrži u Svojoj sili i u Svojoj volji.
P. Šta opisuju reči Simvola: Tvorca neba i zemlje, svega vidljivog i nevidljivot?
O. To da je Bog sve stvorio i da ništa ne može postojati bez Boga.
P. Da li su ove reči uzete iz Svetog Pisma?
O. Jesu. Knjiga Postanja počinje rečima: U početku stvori Bog nebo i zemlju (1 Mojs. 1, 1).
Apostol Pavle o Isusu Hristu, Sinu Božijem kaže: Jer Njime bi sazdano sve, što je na nebesima i što je na zemlji, što je vidljivo i što je nevidljivo, bili prijestoli ili gospodstva, ili načalstva ili vlasti: sve je Njime i za Njega sazdano (Kol. 1, 16).
P. Šta treba u Simvolu vere podrazumevati pod rečju nevidljivog?
O. Nevidljivi ili duhovni svet, kojem pripadaju Anđeli.
P. Ko su to Anđeli?
O. Bestelesni duhovi, obdareni razumom, voljom i moći.
P. Šta znači ime Anđeo?
O. Znači „vesnik“.
P. Zašto su tako nazvani?
O. Zato što ih Bog šalje da objavljuju Njegovu volju. Tako je, na primer, Gavrilo bio poslan da objavi Presvetoj Djevi Mariji začeće Spasitelja.
P. Šta je prvo stvoreno: vidljivo ili nevidljivo?
O. Nevidljivo je pre vidljivog, i Anđeli su pre čoveka.
P. Da li se o tome mogu naći svedočanstva u Svetom Pismu?
O. U knjizi Jova Sam Bog o stvaranju zemlje kaže: Na čem su podnožja njezina uglavljena? Ili ko joj je metnuo kamen ugaoni? Kad pjevahu zajedno zvijezde jutarnje i svi sinovi Božji klikovahu (Jov. 38, 6-7).
P. Odakle je preuzet naziv Anđeo-Čuvar?
O. Iz sledećih reči Svetog Pisma: Anđelima Svojim zapovijeda za tebe da te čuvaju po svijem putovima tvojim (Ps. 91, 11).
P. Da li Anđeli-Čuvari postoje za sve nas?
O. Bez sumnje. U ovo se možemo uveriti na osnovu sledećih reči Isusa Hrista: Gledajte da ne prezrete jednoga od malih ovih; jer vam kažem da anđeli njihovi na nebesima stalno gledaju lice Oca Moga Nebeskoga (Mt. 18, 10).
P. Da li su svi Anđeli dobri i vrli?
O. Ne. Postoje zli anđeli, koji se drugačije nazivaju đavolima.
P. Zašto su oni zli?
O. Oni su stvoreni kao dobri, ali su prekršili dug svog povinovanja Bogu i tako su otpali od Njega i pali u samoljublje, gordost i zlobu.
Po rečima apostola Jude, to su anđeli koji ne održaše svoje dostojanstvo, nego napustiše svoje boravište (Jud. 1, 6).
P. Šta znači reč đavo?
O. Ona znači „klevetnik“ ili „sablaznitelj“.
P. Zašto se zli anđeli nazivaju đavolima, odnosno klevetnicima ili sablazniteljima?
O. Zato što se trude da varaju ljude i da im, sablažnjujući ih, sugerišu lažne misli i zle želje.
O tome Isus Hristos govori neverujućim Jevrejima: Vama je otac đavo, i želje oca svojega hoćete da činite; on bješe čovjekoubica od početka, i ne stoji u istini, jer nema istine u njemu; kad govori laž, svoje govori, jer je on laža i otac laži (Jn. 8, 44).
P. Kako Sveblagi Bog dozvoljava da jača bića sablažnjavaju slabija, odnosno ljude?
O. Isto kao što lukavijim i jačim ljudima dozvoljava da sablažnjuju slabije: Gospod sam štiti one koji Mu pribegavaju s molitvom i tada čini nemoćnima dovijanja sablaznitelja, kao, na primer, u životu pravednog Jova.
P. Šta nam je Sveto Pismo otkrilo o stvaranju sveta?
O. Na početku je Bog ni iz čega stvorio nebo i zemlju. Zemlja je bila bezoblična i pusta. Zatim je Bog postepeno stvorio:
prvog dana sveta svetlost;
drugog dana – svod ili vidljivo nebo;
trećeg – obitavališta voda na zemlji, kopno i biljke;
četvrtog – sunce, mesec i zvezde;
petog – ribe i ptice;
šestog – četvoronoge životinje koje žive na kopnu, i napokon, čoveka. Čovekom se stvaranje završilo i sedmog dana Bog je počinuo od svih Svojih dela. Zato je sedmi dan nazvan subota, što u prevodu s jevrejskog jezika znači pokoj (v. 1 Mojs. 2, 2).
P. Da li je vidljiva tvar stvorena onakvom kakvom je danas vidimo?
O. Nije. Prilikom stvaranja sve je bilo veoma dobro, odnosno čisto, divno i bezopasno.
P. Kako je na zemlji mogla da postoji svetlost pre nego što su se pojavili sunce, mesec i zvezde?
O. Biblija govori ovako: prvog dana… zapovedio si da iz riznica Tvojih izađe obilna svetlost, kako bi se pokazalo delo Tvoje… Četvrtog dana si zapovedio da bude sijanje sunca, svetlost meseca, raspored zvezda (3 Jezdr. 6, 38, 40, 45).
P. Da li je poznato nešto posebno o stvaranju čoveka?
O. Bog je u Svetoj Trojici govorio: Da načinimo čovjeka po Svojemu obličju, kao što smo Mi (1 Mojs. 1, 26). I stvorio je Bog telo prvog čoveka Adama iz zemlje; udahnuo je u njega dah života; uveo je Adama u raj; dao mu je za hranu, osim ostalih rajskih plodova, plodove drveta života; napokon, uzveši od Adama rebro u snu, od njega je stvorio prvu ženu Evu (v. 1 Mojs. 2, 21-22).
P. U čemu se sastoji obraz Božji?
O. On se, po rečima apostola Pavla, sastoji u pravednosti i svetosti istine (Ef. 4, 24).
P. Šta je to dah života?
O. Duša – duhovno i besmrtno biće.
P. Šta je Raj?
O. Raj znači „vrt“. Tako je nazvano predivno i blaženo obitavalište prvog čoveka, koje je u knjizi Postanja opisano kao vrt.
P. Da li je Raj u kojem su boravili prvi ljudi bio materijalni ili je bio duhovni?
O. Za tela je bio materijalni kao vidljivo blaženo obitavalište, a za duše duhovan, kao stanje blagodatnog opštenja s Bogom i duhovnog sozercanja tvari (v. Grigorije Bogoslov, svetitelj, Beseda 38, 42; Jovan Damaskin, prepodobni, Bogoslovlje. Knj. 2, gl. 12, čl. 3).
P. Šta je to drvo života?
O. To je drvo koje ima takve plodove od čijih bi plodova, kad bi se čovek njima hranio, bio po telu uvek zdrav, a dušom besmrtan.
P. Zbog čega je Eva stvorena od Adamovog rebra?
O. Da bi ceo ljudski rod po svom poreklu bio jedno telo i da bi zbog toga ljudi bili prirodno skloni da vole i čuvaju jedni druge.
P. S kakvim ciljem je Bog stvorio čoveka?
O. Da spoznaje Boga, da Ga voli i proslavlja i da tako bude večno blažen.
P. Da li Božije izvolenje o čovekovom prednaznačenju za večno blaženstvo ima u učenju vere poseban naziv?
O. Ono se naziva predopredelenjem Božjim.
P. Da li predopredelenje Božije o čovekovom blaženstvu ostaje nepromenljivo kad danas vidimo da čovek nije blažen?
O. Ostaje nepromenljivo. Zato što je Bog, po predviđanju i po Svom beskonačnom milosrđu i za čoveka koji je skrenuo s puta blaženstva predodredio da otkrije novi put ka blažanstvu kroz Njegovog Jedinorodnog Sina Isusa Hrista.
Kao što nas i izabra u Njemu prije postanja svijeta – kaže apostol Pavle (Ef. 1, 4).
P. Kako treba razumeti predopredelenje Božije u odnosu na ljude uopšte i na svakog posebno?
O. Bog je za sve ljude predopredelio i zaista im je darovao početnu blagodat i pouzdana sredstva za dostizanje blaženstva: a ljudi, koji blagodat koju On daruje dobrovoljno prihvataju, koriste spasonosna sredstva koja je On darovao i idu putem blaženstva koji je On pokazao, zapravo su predopredeljeni za blaženstvo.
P. Kako o tome govori reč Božija?
O. Koje unaprijed pozna, unaprijed i odredi (Rim. 8, 29).
P. Da li s Biblijom i sa hrišćanstvom uopšte mogu biti usaglašena učenja koja smatraju da se stvaranje sveta i živih bića odvijalo postepeno, uglavnom kroz borbu za opstanak?
O. Nipošto, jer ovo učenje, negirajući Promisao Božji, pretpostavlja da je zlobna borba stvorenih bića počela mnogo pre stvaranja čoveka, a i ljudski rod je po ovom učenju, dugo vremena postojao bez ikakvog pojma o vrlini i u stalnoj međusobnoj borbi.
P. Kako se o tome izjašnjava Pravoslavna Crkva?
O. U izlaganju vere Istočnih Patrijaraha je rečeno: „Pošto je predvideo da će jedni dobro koristiti svoju slobodnu volju, a drugi rđavo jedne je predodredio za slavu, a druge je osudio“ (Poslanica Istočnih Patrijaraha o pravoslavnoj veri. Čl. 2).
P. Koje dejstvo Božije sledi neposredno nakon stvaranja sveta i čoveka, u odnosu na svet, a posebno na čoveka?
O. Promisao Božji.
P. Šta je Promisao Božji?
O. Promisao Božji je neprestano delovanje svemoći, premudrosti i blagosti Božije, kojim Bog čuva postojanje i snagu tvari, usmerava ih ka dobrim ciljevima, pomaže svako dobro, a zlo koje nastaje kroz udaljavanje od dobra preseca ili ispravlja i okreće tako da ima dobre posledice.
P. Kako o Promislu Božijem govori Sveto Pismo?
O. Sam Isus Hristos kaže: Pogledajte na ptice nebeske kako ne siju, niti žanju, ni sabiraju u žitnice; pa Otac vaš Nebeski hrani ih. Niste li vi mnogo pretežniji od njih (Mt. 6, 26). U ovim rečima se vidi, kako opšti Promisao Božji o tvarima, tako i poseban – o čoveku.
Ceo 90. (91.) psalam je opis posebnog i raznovrsnog Promisla Božijeg o čoveku.
 
O drugom članu
 
P. Kako shvatiti imena: Isus Hristos, Sin Božji?
O. Sinom Božjim se naziva drugo lice Svete Trojice. Upravo Ovaj Sin Božji je nazvan Isus kad se rodio na zemlji kao čovek. Hristom su Ga nazvali proroci, dok su još očekivali Njegov dolazak na zemlju.
P. Šta znači ime Isus?
O. Spasitelj.
P. Ko je dao ime: Isus?
O. Arhangel Gavrilo.
P. Zbog čega je ovo ime dato Sinu Božijem prilikom Njegovog rođenja na zemlji?
O. Zato što se rodio da spasi ljude.
P. Šta znači ime Hristos?
O. Pomazanik.
P. Od čega je poteklo ime Pomazanika?
O. Od pomazivanja svetim mirom, kroz koje se daju darovi Duha Svetog.
P. Da li se samo Isus Sin Božji naziva Pomazanikom?
O. Ne. Pomazanikom su se od davnina nazivali carevi, prvosveštenici i proroci.
P. Zašto se Isus Sin Božji naziva Pomazanikom?
O. Zato što su Njegovoj ljudskoj prirodi bezmerno dati svi darovi Duha Svetog i tako Mu u najvećoj meri pripada znanje proroka, svetost prvosveštenika i moć cara.
P. U kom smislu se Isus Hristos naziva Gospodom?
O. U tom smislu da On jeste istinski Bog. Jer, ime Gospod je jedno od imena Božjih.
P. Kako Sveto Pismo govori o Božanstvu Isusa Hrista, Sina Božijeg?
O. U početku bješe Logos (Riječ), I Logos bješe u Boga, i Logos bješe Bog (Jn. 1, 1).
P. Zbog čega se Isus Hristos naziva Sinom Božjim, Jedinorodnim?
O. To označava da je samo On Sin Božji, rođen iz suštastva Boga Oca i zato ima isto suštastvo s Bogom Ocem, dakle, neuporedivo prevazilazi sve svete Anđele i svete ljude, koji se nazivaju sinovima Božjim po blagodati (v. Jn. 1, 12).
P. Da li Sveto Pismo naziva Isusa Hrista Jedinorodnim?
O. Naziva. Na primer, u sledećim rečima jevanđeliste Jovana: Logos postade tijelo i nastani se među nama, i vidjesmo slavu Njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca (Jn. 1, 14); Boga niko nije vidio nikad: Jedinorodni Sin Koji je u naručju Oca, On Ga objavi (Jn. 1, 18).
P. Zbog čega je u Simvolu vere za Sina Božijeg rečeno još da je rođen od Oca?
O. Ovim se opisuje ono lično svojstvo, po kojem se On razlikuje od drugih lica Svete Trojice.
P. Zbog čega je rečeno da je rođen pre svih vekova?
O. Da niko ne bi pomislio da je postojalo vreme kad Ga nije bilo. Drugim rečima: ovim se opisuje to da je Isus Hristos isto tako večni Sin Božji, kao što je večan Bog Otac.
P. Šta u Simvolu vere znače reči: Svetlost od Svetlosti?
O. One analogijom s vidljivom svetlošću unekoliko objašnjavaju nepojamno rođenje Sina Božijeg od Oca. Gledajući u sunce mi vidimo svetlost; od ove svetlosti se rađa svetlost, vidljiva u celom svetu, ali i jedna i druga jesu jedna nerazdeljiva svetlost, iste prirode. Slično ovome, Otac je večna Svetlost (v. 1 Jn. 1, 5); od Njega se rađa Sin Božji, Koji je takođe večna Svetlost, ali Bog Otac i Sin Božji jesu jedinstvena večna Svetlost, nerazdeljiva, jedinstvene Božanske prirode.
P. Koja je sila u rečima Simvola vere: Boga istinitog od Boga istinitog?
O. Da se Sin Božji naziva Bogom u istom istinskom smislu kao Bog Otac.
P. Da li su ove reči iz Svetog Pisma?
O. Da. One su preuzete iz sledećih izraza Jovana Bogoslova: A znamo da je Sin Božiji došao i dao nam razum da poznajemo Istitinoga; i jesmo u Istinitome, u Sinu Njegovom Isusu Hristu. On je istiniti Bog i život vječni (1 Jn. 5, 20).
P. Zbog čega je u Simvolu vere za Sina Božijeg dodato da je On rođen, a ne stvoren?
O. To je dodato radi razobličavanja Arija, koji je nečastivo učio da je Sin Božji stvoren.
P. Šta znače reči: jedinosuštan Ocu?
O. Drugim rečima: Sin Božji ima jedinstvenu i istu Božansku suštinu s Bogom Ocem.
P. Kako o tome govori Sveto Pismo?
O. Sam Isus Hristos za Sebe i za Boga Oca kaže ovako: Sve kroz Njega postade, i bez Njega ništa ne postade što je postalo (Jn. 1, 3).
P. Šta pokazuju reči Simvola vere: kroz Koga je sve postalo?
O. To da je Bog Otac sve stvorio kroz Svog Sina kao kroz Svoju večnu premudrost i večnu Svoju reč.
Sve kroz Njega postade, i bez Njega ništa ne postade što je postalo (Jn. 1, 3).
P. Zašto je za hrišćanina toliko potrebno da veruje u jednako dostojanstvo Sina Božijeg i Tvorca vaseljene?
O. Zato što nam je Sin Božji doneo učenje, koje zahteva borbu protiv naše grehovne prirode i protiv sveta (v. Jn. 15, 19), a zato nam je i otkriveno: veći je Onaj Koji je u vama negoli koji je u svijetu (1 Jn. 4, 4).
 
O trećem članu
 
P. Za koga je u Simvolu vere rečeno da je sišao s nebesa?
O. Za Sina Božijeg.
P. Kako je sišao s nebesa, kad je On kao Bog sveprisutan?
O. Tačno je da je sveprisutan, i zato je uvek na nebu, i uvek je na zemlji; ali je na zemlji prvo bio nevidljiv, a kasnije je došao u telu: u ovom smislu je rečeno da je sišao s nebesa.
P. Kako o tome govori Sveto Pismo?
O. Evo reči Samog Isusa Hrista: I niko se nije popeo na nebo osim Onaj Koji siđe sa neba, Sin Čovječiji Koji je na nebu (Jn. 3, 13).
P. Zbog čega je Sin Božji sišao s neba?
O. Radi nas ljudi, i radi našeg spasenja, kao što je rečeno u Simvolu vere.
P. U kom smislu je rečeno da je Sin Božji sišao s neba radi nas ljudi?
O. To je rečeno u smislu da nije došao na zemlju radi nekog jednog naroda i radi nekih ljudi, već radi svih nas, radi ljudi uopšte.
P. Od čega je tačno Sin Božji sišao na zemlju da spasi ljude?
O. Od greha i večne smrti.
P. Šta je greh?
O. Prestupanje zakona Božijeg. Grijeh jeste bezakonje (1 Jn. 3, 4).
P. Odakle greh u ljudima, kad su stvoreni po obrazu Božijem, a Bog ne može da greši?
O. Od đavola.
Onaj koji tvori grijeh od đavola je, jer đavo griješi od početka (1 Jn. 3, 8).
P. Ali Bog je stvorio đavola: kako je onda mogao da se pojavi greh u svetu?
O. Kroz neposlušanje. Gospod je stvorio i duhove, i ljude sklone dobru, ali da bi dobro steklo duhovnu vrednost, ono je trebalo da bude slobodno prihvaćeno od strane stvorenih bića; pali anđeli su odbacili poslušanje Bogu, a satana je na to nagovorio Evu i Adama.
P. Kako je greh prešao od đavola na ljude?
O. Đavo je prevario Evu i Adama i nagovorio ih je da prekrše zapovest Božiju.
P. Koju zapovest?
O. Bog je zapovedio Adamu u Raju da ne jede plodove s drveta poznanja dobra i zla i pritom mu je rekao da će čim ih okusi, umreti smrću.
P. Zašto je za čoveka bilo smrtonosno okušanje plodova poznanja dobra i zla?
O. Zato što je to bilo sjedinjeno s neposlušanjem volje Božije, i tako je odvojilo čoveka od Boga i Njegove blagodati i otuđilo ga je od Božijeg života.
P. Na koji način naziv drveta poznanja dobra i zla dolikuje svom predmetu?
O. Dolikuje zbog toga što je čovek kroz ovo drvo u samom iskustvu spoznao kakvo dobro se sadrži u poslušanju volje Božije, a kakvo zlo u protivljenju istoj.
P. Kako su Adam i Eva mogli da poslušaju đavola uprkos volji Božijoj?
O. Bog je po Svojoj dobroti prilikom stvaranja čoveku dao volju, prirodno, raspoloženu da voli Boga, ali pritom slobodnu, a čovek je upotrebio ovu slobodu na zlo.
P. Kako je đavo prevario Adama i Evu?
O. Eva je u Raju ugledala zmiju koja ju je uveravala da će ljudi ako okuse plodove drveta poznanja dobra i zla, spoznati dobro i zlo i da će biti kao bogovi. Eva se prevarila ovim obećanjem i lepotom plodova i jela je; Adam je jeo po ugledu na nju.
P. Šta se desilo zbog Adamovog greha?
O. 1) Isterivanje iz Raja i sveopšta smrtnost ljudi i svakog živog stvorenja.
2) Izopačenje ili grehovno kvarenje ljudske prirode i njena smrtnost koja je s tim u vezi.
P. Da li je i sva priroda bila podvrgnuta žalosnim posledicama pada Adama i Eve?
O. Nesumnjivo da je tako. Smrt i uništenje, kao i međusobno istrebljivanje postali su udeo carstva životinja i biljaka. Gospod je rekao Adamu: Zemlja da je prokleta s tebe (1 Mojs. 3, 17). Isto tako je Gospod prokleo zmiju, tačnije đavola, koji je sablaznio praroditelje.
P. Koji je bliži smisao ovih reči?
O. On je očigledan iz sledećih reči: s mukom ćeš se od nje hraniti do svojega vijeka; trnje i korov će ti rađati, a ti ćeš jesti zelje poljsko (1 Mojs. 3, 17).
P. Kakva smrt je proistekla iz Adamovog greha?
O. Dvojaka: telesna, kad se telo lišava duše koja ga je oživljavala i duhovna, kad se duša lišava blagodati Božije, koja ju je životvorila najvišim duhovnim životom; ova druga se upravo i naziva grehovnim kvarenjem.
P. Zar i duša može da umre kao i telo?
O. Može da umre, ali ne kao telo. Kad telo umire ono gubi osećanja i raspada se; a kad duša kad umire od greha, ona se lišava duhovne svetlosti, radosti i blaženstva, ali se ne raspada i ne uništava, već ostaje u stanju mraka, tuge i stradanja.
P. Zašto nisu umrli samo prvi ljudi, već svi umiru?
O. Svi ljudi umiru zato što su se rodili od Adama, zaraženog grehom i zato što sami greše. Kao što iz zaraženog izvora prirodno teče zaraženi potok, tako od rodonačelnika zaraženog grehom i zbog toga smrtnog, prirodno potiče grehom zaraženo i stoga smrtno potomstvo.
P. Kako o tome govori Sveto Pismo?
O. Kao što kroz jednoga čovjeka uđe u svijet grijeh, i kroz grijeh smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, pošto svi sagriješiše (Rim. 5, 12). S mukom ćeš se od nje hraniti do svojega vijeka; trnje i korov će ti rađati, a ti ćeš jesti zelje poljsko (1 Mojs. 3, 17-18).
P. Da li su plodovi s drveta života bili korisni za čoveka posle greha?
O. Posle greha nije mogao da jede od njih, jer je bio isteran iz Raja.
P. Da li je u skladu s Božjim pravosuđem da se rađamo od grešnih praroditelja i da nosimo na sebi njihovu osudu?
O. Naše rođenje od grešnih predaka nije jedini uzrok našeg grehovnog stanja: Bog je znao da će svako od nas zgrešiti isto kao i Adam i zato smo mi njegovi potomci.
P. Koja je korist za praroditelje bila da se liše rajskog blaženstva i da dobiju u udeo bolesti, stradanja i smrt?
O. Ovi uslovi zemaljskog žalosnog života smirili su praroditelje i oni su umrli kao pravednici u očekivanju boljeg života kroz iskupljenje.
P. Da li je s takvom namerom Gospod uredio i našu pojavu u ovoj dolini plača (zemaljskom životu – prim. red.)?
O. Da. Znajući unapred da će svaki čovek imati Adamovu samovolju Gospod dopušta da nasledimo Adamovu nemoćnu bolesnu i smrtnu prirodu, koja poseduje grhovne sklonosti, u borbi s kojima, a još više podležući im, mi postajemo svesni svoje ništavnosti i smiravamo se.
P. Da li je onda ljudima ostajala nada u spasenje?
O. Kad su prvi ljudi ispovedili pred Bogom svoj greh, Bog im je po Svom milosrđu dao nadu na spasenje.
P. U čemu se sastojala ova nada?
O. Bog je obećao da će doći Izbavitelj – Isus Hristos – i da će pobediti đavola, koji je prevario ljude, i da će ih izbaviti od greha i smrti.
P. Kad je to obećano?
O. Reči ovih obećanja sačuvale su se u Bibliji od vremena Avrama, ali Predanje kaže da je i praroditeljima bilo dato slično obećanje, zbog čega se Eva tako obradovala rodivši prvog sina, i zbog čega je uskliknula: Dobih čovjeka od Gospoda (1 Mojs. 4, 1) – u nadi da će jedan od njenih potomaka biti Pomiritelj ljudi s Bogom.
P. Koja obećanja za Spasitelja su poznata iz Biblije?
O. Bog je Avramu dao obećanje o Spasitelju u sledećim rečima: I blagosloviće se u sjemenu tvojem svi narodi na zemlji, kad si poslušao glas Moj (1 Moj. 22, 18).
Isto ovo obećanje ponovio je kasnije Davidu u sledećim rečima: Podignuću sjeme tvoje… Utvrdiću prijesto carstva njegova dovijeka (2 Carstv. 7, 12-13).
P. Šta se podrazumeva pod rečju ovaploćenje?
O. To da je Sin Božji primio na Sebe ljudsko telo, osim greha i da je postao čovek, ne prestajući da bude Bog.
P. Odakle je preuzeta reč ovaploćenje?
O. Iz reči jevanđeliste Jovana: I Logos postade tijelo (Jn. 1, 14).
P. Zbog čega je u Simvolu vere, nakon što je za Sina Božijeg rečeno da se ovaplotio, dodato da je postao Čovek?
O. Da niko ne bi pomislio da je Sin Božji primio samo plot ili telo, već da bi priznavali u Njemu savršenog čoveka, koji se sastoji od tela i duše.
P. Da li za ovo postoji sedočanstvo Svetog Pisma?
O. Apostol Pavle piše: Jedan je Bog, jedan i posrednik između Boga i ljudi, čovjek Hristos Isus (1 Tim. 2, 5).
P. Dakle, da li postoji jedna priroda u Isusu Hristu?
O. Ne. U Njemu nerazdvojivo i nesliveno postoje dve prirode, Božanska i ljudska i po ove prirode, dve volje.
P. Da li zbog toga postoje i dva lica?
O. Ne. Jedno lice, Bog i čovek zajedno, jednom rečju: Bogočovek.
P. Kako Sveto Pismo govori o ovaploćenju Sina Božijeg od Duha Svetog i Djeve Marije?
O. Jevanđelista Luka govori da je kad je Djeva Marija upitala Anđela, koji Joj je objavio začeće Isusa: Kako će to biti kad Ja ne znam za muža? – Anđeo odgovorio: Duh Sveti doći će na Tebe, i sila Višnjega osjeniće Te; zato i Ono Što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božji (Lk. 34-35).
P. Ko je bila Djeva Marija?
O. Sveta Djeva iz plemena Avrama i Davida, iz čijeg potomstva je predstojalo da proistekne Spasitelj, po obećanju Božijem, zaručena je za Josifa, iz istog ovog plemena, kako bi on bio Njen čuvar, pošto je bila posvećena Bogu s obećanjem da će zauvek ostati Djeva.
P. Da li je Presveta Marija zaista zauvek ostala Djeva?
O. Bila je i ostaje Djeva pre rođenja, za vreme rođenja i posle rođenja Spasitelja, i zato se naziva Prisnodjevom (Uvekdjeva).
P. Kojim još velikim imenom Pravoslavna Crkva poštuje Presvetu Djevu Mariju?
O. Ono je uzeto iz sledećih reči proroka Isaije: Eto Djevojka će zatrudnjeti i rodiće Sina, i nadjenuće Mu ime Emanuilo (Is. 7, 14).
Isto tako pravedna Jelisaveta Presvetu Djevu naziva Majkom Gospoda. A ovo ime je jednako imenu Bogorodice.
I otkud meni ovo da dođe Mati Gospoda mojega meni? (Lk. 1, 43).
P. U kom smislu je Presveta Djeva nazvana Bogorodicom?
O. Premda se Isus Hristos nije rodio od Nje po Svom Božanstvu koje je večno, već po ljudskoj prirodi Ona je dostojno nazvana Bogorodicom, zato što je Onaj Koji je od Nje rođen u samom začetku i rođenju od Nje bio Bog, kao što i uvek jeste, istinski Bog.
P. Kako treba razmišljati o uzvišenom dostojanstvu Presvete Djeve Marije?
O. Po svojstvu Majke Gospoda Ona blagodatno prevazilazi i približavanjem Bogu, dakle, i dostojanstvom svako stvoreno biće, i zato je Pravoslavna Crkva poštuje iznad Heruvima i Serafima.
P. Na šta još treba obratiti pažnju u vezi s rođenjem Isusa Hrista od Presvete Bogorodice?
O. Pošto je rođenje bilo savršeno sveto i tuđe grehu, bilo je i bezbolno; jer je među kaznama za greh Bog Evi odredio da će u bolovima rađati decu (v. Jovan Damaskin, prepodobni. Bogoslovlje. Knj. 4, gl. 14, čl. 6).
P. Koje je znake proviđenje Božije je pripremilo, po kojima bi ljudi mogli da prepoznaju Spasitelja Koji se od Nje rodio?
O. Mnoga precizna predskazanja o različitim okolnostima Njegovog rođenja i zemaljskog života.
Na primer, prorok Isaija je predskazao da će se Spasitelj roditi od Djeve (v. Is. 7, 14).
Prorok Mihej je predskazao da će se Spasitelj roditi u Vitlejemu i ovo predskazanje Jevreji su shvatili pre nego što su saznali za ovaj događaj (v. Mt. 2, 4-6).
Prorok Malahija je posle zidanja drugog Jerusalimskog hrama predskazao da se dolazak Spasitelja približava, da će On doći u ovaj hram i da će pred Njim biti poslat Preteča, sličan proroku Iliji, čime se jasno ukazuje na Jovana Krstitelja (v. Mal. 3, 1; 4, 5).
Prorok Zaharija je predskazao svečani ulazak Spasitelja u Jerusalim na magarcu (v. Zah. 9, 9).
Prorok Isaija je sa zadivljujućom jasnošću predskazao stradanja Spasitelja (v. Is. 53).
David je u 21. (22.) psalmu opisao krsna stradanja Spasitelja s takvom tačnošću, kao da ih je pisao pokraj samog Krsta.
Prorok Danilo je 490 godina unapred predskazao dolazak Spasitelja, Njegovu smrt na krstu i razaranje hrama i Jerusalima koje je zatim usledilo i prestanak starozavetnih žrtava (v. Dan. 9).
P. Da li su ljudi Isusa Hrista zaista prepoznali kao Spasitelja u vreme kad se On rodio i kad je živeo na zemlji?
O. Prepoznali su Ga mnogi, ali na različite načine. Istočni mudraci su Ga prepoznali uz pomoć zvezde, koja se pred Njegovo rođenje pojavila na istoku. Vitlejemski pastiri su za Njega saznali od Anđela, koji su im tačno rekli da se Spasitelj rodio u Davidovom gradu. Simeon i Ana, po posebnom otkrovenju od Duha Svetog, prepoznali su Ga kad je nakon isteka četrdset dana od rođenja bio donet u hram. Jovan Krstitelj Ga je za vreme krštenja na reci Jordan, prepoznao po otkrovenju, po silasku Svetog Duha na Njega u vidu goluba i po glasu s neba od Boga Oca: Ovo je Sin Moj ljubljeni Koji je po Mojoj volji (Mt. 3, 17). Sličan glas o Njemu začuli su apostoli Petar, Jakov i Jovan za vreme Njegovog preobraženja na gori: Ovo je Sin Moj ljubljeni, Njega poslušajte (Mk. 9, 7). Osim toga, veoma mnogi su Ga prepoznali po izvanrednosti Njegovog učenja, i posebno po čudima koje je činio.
P. Koja čuda je činio Isus Hristos?
O. Ljude obuzete neizlečivim bolestima i demonima isceljivao je za tren oka, jednom rečju ili dodirom ruke, i čak ako bi se oni dotakli Njegove odeće. Jednom je sa pet, a drugi put sedam hlebova nahranio nekoliko hiljada ljudi na pustom mestu. Hodao je po vodi i rečju je krotio buru. Vaskrsavao je mrtve, tačnije vaskrsao je sina Nainske udovice, Jairovu kćer i Lazara, četvrtog dana posle njegove smrti.
P. Pošto se Sin Božji ovaplotio radi našeg spasenja, na koji način je izvršio naše spasenje?
O. Svojim učenjem, Svojim životom, Svojom smrću i vaskrsenjem.
P. Kakvo je bilo Hristovo učenje?
O. Jevanđelje Carstva Božijeg, ili drugim rečima – učenje o spasenju i večnom blaženstvu, isto ono koje se i danas predaje u Pravoslavnoj Crkvi (v. Mk. 1, 14-15).
P. Na koji način za nas biva spasonosno Hristovo učenje?
O. Kad ga prihvatamo svim srcem i postupamo po njemu. Jer kao što je lažna reč đavola koju su prihvatili prvi ljudi, postala seme greha i smrti u njima, tako nasuprot tome, istinska reč Hristova, koju hrišćani usrdno primaju, postaje u njima seme svetog i besmrtnog života.
Oni su po rečima apostola Petra, preporođeni ne od sjemena truležnog nego netruležnog, riječju živoga Boga koja ostaje uvijek (1 Petr. 1, 23).
P. Na koji način za nas biva spasonosan život Isusa Hrista?
O. Kad se na njega ugledamo. Pošto On kaže: Ko Meni služi, za Mnom neka ide, i gdje sam Ja ondje će i sluga Moj biti; i Ko Meni služi tome će dati počast Otac Moj (Jn. 12, 26).
P. Šta treba misliti o onim ljudima koji kažu: „Ne priznajem Isusa Hrista za Sina Božijeg, ali ništa me ne sprečava da se ugledam na Njegov život, kao na život najsvetijeg čoveka“?
O. Treba biti siguran u to da takvi ljudi govore ili potpuno nepromišljeno ili neiskreno.
P. Da li se može poštovati Isus Hristos prosto kao čovek, ali savršeni čovek?
O. Ni u kom slučaju. Kad Isus Hristos ne bi bio Sin Božji, bio bi svesni prevarant, Koji se predstavljao kao Sin Božji i koji je prikazivao lažna čuda.
P. Ali zar Njegovo učenje ne bi ostalo sveto i premudro čak i uz takvu pretpostavku?
O. Nipošto. Gospod je sve Svoje zapovesti, počevši od devet blaženstava, dovodio u najtesniju vezu s zagrobnom sudbinom čoveka i sa Svojim sudom nad dušama: isto značenje ima većina Njegovih priča, na primer, o bogatašu i Lazaru, o nepouzdanom upravitelju, o milostivom caru i dr. Napokon, Gospod zahteva veću ljubav prema Sebi nego prema ocu, majci i deci. Sve ovo bi bilo lišeno smisla kad Spasitelj ne bi bio Sin Božji i sudija celog čovečanstva.
P. Šta odavde sledi u vezi s dogmom o Božanstvu Isusa Hrista?
O. Pošto čak i oni koji ne veruju u Njegovo Božanstvo ne mogu da dopuste da On bude ličnost Koja se prevarila ili je svesni prevarant, jer Njegove uzvišene reči, dela milosrđa, svojstvo krotosti i dugotrpljenje ne dopuštaju slične hulne pretpostavke, čak i neverujući moraju priznati da je On bi premudar, pravedan i iskren učitelj, a pošto je učio o Svom Božanskom dostojanstvu, nijedan razuman čitalac Jevanđelja ne može u to da sumnja.
P. Da li se ovi argumenti mogu smatrati za dokaz Hristovog Božanstva?
O. Nesumnjivo. U tome se osim pet navedenih karakteristika istinitosti Božanskog otkrovenja sastoji šesta i najjača karakteristika koju nije opovrgao nijedan negator naše vere.
P. Zbog čega se ipak nalaze negatori Hristovog Božanstva?
O. Zbog njihove lakomislenosti i upornog nedostatka želje da proniknu u svedočanstvo istine, kao što je jevanđelista Jovan rekao za Jevreje, koji se nisu urazumili čudom Lazarevog vaskrsenja i rečima Božjim upućenim prorku Isaiji: Zaslijepio je oči njihove i okamenio srca njihova, da ne vide očima ni srcem razumiju, i ne obrate se da ih iscijelim (Jn. 12, 40).
 
O četvrtom članu
 
P. Kako se desilo da Isus Hristos bude razapet kad je Njegovo učenje i dela trebalo u svima da podstiču svešteni strah prema Njemu?
O. Jevrejske starešine i književnici su Ga mrzeli zbog toga što je razobličavao njihovo lažno učenje i bezakoniti život, i zavideli su Mu zato što Ga je narod zbog učenja i čuda poštovao više nego njih; stoga su Ga oklevetali i osudili na smrt.
P. Zbog čega je rečeno da je Isus Hristos razapet u vreme Pontija Pilata?
O. Da bi se označilo vreme kad je bio razapet.
P. Ko je bio Pontije Pilat?
O. Rimski upravnik Judeje, koju su bili pokorili Rimljani.
P. Zašto je ova okolnost dostojna pomena?
O. Zato što se u njoj vidi ispunjenje Jakovljevog proročanstva: Palica vladalačka neće se odvojiti od Jude niti od nogu njegovijeh onaj koji postavlja zakon, dokle ne dođe Onaj Kome pripada, i Njemu će se pokoravati narodi (1 Mojs. 49, 10).
Upravo do Hristovog dolaska Jevrejima su upravljali Judini potomci, a Pilat je bio prvi Rimljanin, neznabožac, koji je upravljao narodom Božjim.
P. Zbog čega u Simvolu nije rečeno samo da je Isus Hristos razapet, već je još dodato da je stradao?
O. Da bi se pokazalo da Njegovo raspeće nije bilo samo privid stradanja i smrti, kao što su govorili neki lažni učitelji, već istinsko stradanje i smrt.
P. Zbog čega je pomenuto i to da je bio pogreben?
O. Ovo se takođe odnosi na potvrdu o tome da je On zaista umro i vaskrsao, jer su Njegovi neprijatelji čak postavili i stražu na Njegov grob i zapečatili ga.
P. Kako je Isus Hristos mogao da strada i da umre ako je bio Bog?
P. Sam je rekao: Ja život Svoj polažem da ga opet uzmem. Niko ga ne uzima od Mene, nego ga Ja sam od Sebe polažem. Vlast imam položiti ga i vlast imam opet uzeti ga (Jn. 10, 17-18).
P. Za šta se Gospod molio u Getsimanskom vrtu govoreći: Oče Moj, ako je moguće, neka Me mimoiđe čaša ova (Mt. 26, 39)?
O. Ne treba misliti da se Gospod navodno plašio zbog predstojećeg raspeća i da se molio da od njega bude izbavljen, jer ni mučenici nisu išli na mučenja sa strahom, već s radošću i ova radost ih nije napuštala kad su mučitelji na strašne muke bacali njihova tela.
P. Kojim rečima Svetog Pisma se u to možemo uveriti?
O. Apostol Pavle piše o Hristu: On u dane zemaljskoga života Svojega sa silnim vapajem i suzama prinese molitve i prozbe Onome Koji je mogao da Ga spase od smrti, i bi uslišen zbog pobožnosti Svoje (Jevr. 5, 7). Ako se Spasitelj molio za izbavljenje od krsnih muka to znači da nije bio uslišen.
P. Za šta se On onda molio tako usrdno kad je čak znoj padao s Njegovog lica kao kapi krvi? Zbog čega je On tako duboko patio govoreći učenicima: Žalosna je duša Moja do smrti (Mk. 14, 34)?
O. Spasitelj je govorio o ljudskoj okorelosti celog života kličući ponekad: O rode nevjerni i pokvareni! Dokle ću biti s vama? Dokle ću vas trpljeti? Dovedite Mi ga amo (Mt. 17, 17). Upravo ovog strašnog dana kad se odvijao najstrašniji zločin u životu celog ljudskog roda, kad su služitelji jedinog Boga zbog zlobe i zavisti odlučili da ubiju Sina Božijeg, svog Spasitelja, Njegova tuga zbog voljenog čovečanstva je dostigla najveću meru: On je u svoju dušu primio se ljudske naraštaje i mučio se zbog grehovnosti svakog čoveka.
P. Šta znače reči: I otišavši malo pade na zemlju, i moljaše se da bi Ga mimoišao čas, ako je moguće (Mk. 14, 35)?
O. Pod ovim ne treba podrazumevati čas raspeća, već sadašnji čas Njegovih duševnih muka, i On je bio uslišan, kako kaže apostol Pavle, jer javi Mu se anđeo s neba krijepeći Ga (Lk. 22, 43).
P. Zašto su ove Hristove duševne muke zbog ljudske grehovnosti bile naše iskupljenje?
O. Zato što je samilosna ljubav tajanstveno objedinila Njegov duh s našim dušama i mi crpimo za njih od Hristovog Duha na izvestan način izvor svetosti i tako pobeđujemo greh.
P. Pokažite to iz Svetog Pisma.
O. Gospod se nekoliko trenutaka pre navedene natprirodne molitve, kako se ona naziva u našim bogoslužbenim knjigama, molio naglas za Svoje učenike: Ja posvećujem Sebe za njih, da i oni budu posvećeni istinom. Ne molim pak samo za njih, nego i za one koji zbog riječi njihove povjeruju u Mene: da svi jedno budu, kao Ti, Oče, što si u Meni i Ja u Tebi, da i oni u nama jedno budu da svijet vjeruje da si Me Ti poslao (Jn. 17, 19-21).
P. Zar Gospod nije predskazao da će se tajanstveno sjedinjenje iskupljenog čovečanstva s Bogom, za šta se On molio, zaista i ostvariti?
O. Gospod je odlazeći na stradanja i obećavajući Svojim učenicima da će Ga uskoro (odnosno posle Njegovog vaskrsenja) ponovo videti, dodao: U onaj dan znaćete vi da sam Ja u Ocu Svome, i vi u Meni, i Ja u vama (Jn. 14, 20).
Apostol Pavle piše da stremi ka večnom životu: Ne kao da to već postigoh ili se već usavrših, nego stremim ne bih li to dostigao, kao što mene dostiže Hristos Isus (Flp. 3, 12).
P. Da li su i starozavetni proroci predskazivali da će Mesija, odstradavši u Sebi grehove ljudi, postati njihova duhovna Glava i izvor njihovog preporoda?
O. Upravo nešto slično je predskazivao prorok Isaija (v. Is. 53, 10).
P. Kako oci Crkve uče o uticaju Hristovih stradanja ili Njegovoj samilosnoj ljubavi na naše duše?
O. Prepodobni Simeon Novi Bogoslov u molitvi pred Pričešće izražava je ovako: „Milošću samilosti one koji se toplo kaju i čistiš i prosvetljuješ i tvoriš pričesnicima svetlosti, zajedničarima Tvog Božanstva čineći ih izobilno.“
P. Dakle, kako se naziva sila Hristove ljubavi, koja nam pomaže da se borimo s grehom?
O. Blagodaću Božijom.
P. Kako i kada se ona daje verujućima?
O. Ona nam se daje po molitvi, a posebno u svetim tajnama; takođe prilikom čitanja reči Božjih i prilikom ispunjavanja dela ljubavi i drugih podviga.
Blagodaću Božijom jesam ono što jesam, i blagodat Njegova koja je u meni ne osta prazna, nego se potrudih više od sviju njih, ali ne ja, nego blagodat Božija koja je sa mnom (1 Kor. 15, 10).
P. U kom smislu se Hristova stradanja nazivaju žrtvom i kome je ova žrtva bila prineta?
O. Gospod Isus Hristos je blagoizvoleo da spasi ljude, odnosno da im vrati mogućnost bogoopštenja i duhovnog usavršavanja. Sami ljudi, zaraženi grehom, nisu to mogli da dostignu bez saučestvovanja Hrista Koji je stradao i zato je On žrtva za ljudske grehove.
P. Zbog čega se On naziva žrtvom, koja je prineta Ocu Nebeskom ili žrtvom Božanskog pravosuđa?
O. Od Tvorca je zavisilo da tako uredi prirodu čoveka da pavši u greh ona sama ne može da ustane, već joj je potrebna pomoć Bogočoveka koji s njom sastradava.
P. Zbog čega Tvorac nije blagoizvoleo da tako uredi našu dušu da samo pokajanje bude dovoljno da se u nama obnove nekadašnja čistota i svetost?
O. Tako je zahtevalo Božije pravosuđe, koje je odvojilo pokajanje i preporod od pada – podvizima stradanja; zbog toga se i Hristova iskupljujuća stradanja nazivaju žrtvom koja je prineta za nas Božanskom pravosuđu.
P. Zbog čega za primanje ljudi u opštenje s Bogom nije bila dovoljna Hristova samilosna žalost, već su bila potrebna Njegova telesna stradanja?
O. Kao prvo, da bi osvetio našu prirodu, ne samo duševnu već i telesnu, jer se grehovna zaraza nije ugnezdila samo u ljudske duše, već i u tela, a kao drugo, da bi ljudima bila očiglednija Njegova ljubav prema nama, jer duševna stradanja ne shvataju svi, napokon, da bi se ispunila proročanstva i praslike Starog Zaveta. Kad podignete Sina Čovječijega, onda ćete doznati da Ja jesam, i da ništa sam od Sebe ne činim – govori Gospod o Svom predstojećem raspeću. – Kada Ja budem podignut sa zemlje, sve ću privući Sebi (Jn. 8, 28; 12, 32).
I kao što Mojsej podiže zmiju u pustinji, tako treba da se podigne Sin Čojvečiji, da svaki koji vjeruje u Njega ne pogine, nego da ima život vječni (Jn. 3, 14-15).
P. O kakvom našem iskupljenju od kletve zakona, koje je Hristos ostvario, je pisao apostol Pavle Galatima: Hristos nas je iskupio od prokletstva zakona postavši za nas prokletstvo (Gal. 3, 13)?
O. Ovde se radi o drugom prokletstvu različitog od onog kad je Bog prokleto zmiju i zemlju posle grehopada praroditelja: kletva zakona je bila objavljena na gori Geval i zapisana u Ponovljenim zakonima. Predstavnici naroda su objavljivali prokletstva ubicama, preljubočincima i drugim prestupnicima (v. 5 Mojs. 27, 13-26) i u zaključku su objavili: Proklet svaki koji ne ostane u svemu što je napisano u Knjizi zakona (Gal. 3, 10; up. Dap. 9, 11).
P. Zbog čega je apostol Pavle o tome pisao Galatima?
O. Hrišćane je pod uticajem Jevreja zbunjivala misao da li na njima leži ovo proklestvo kao na onima koji ne poštuju Mojsijev Zakon.
Apostol opovrgava ovakvu sumnju izjavljujući da je Iskupitelj primivši dobrovoljno smrt na Krstu samim tim postao za nas prokletstvo, jer je napisano: Proklet svaki koji visi na drvetu (Gal. 3, 13; up. 5 Moj. 21, 23).
P. Zar je Isus Hristos mogao da bude proklet?
O. Ove reči ne treba shvatati u bukvalnom smislu. Prokletim je u Starom Zavetu nazvan zločinac obešen na drvo ili razapet čovek, za kojeg je rečeno: Ko zgriješi tako da zasluži smrt, te bude osuđen na smrt i objesiš ga na drvo, neka ne prenoći tijelo njegovo na drvetu, nego ga isti dan pogrebi, jer je proklet pred Bogom ko je obješen; zato ne skvrni zemlje koju ti Gospod Bog tvoj daje u našljedstvo (5 Moj. 21, 22-23).
Dakle, ovo prokletstvo se tiče obešenih kriminalaca, a naš Spasitelj je bio razapet bez ikakve krivice.
P. Zbog čega je On blagoizvoleo da primi smrt upravo na taj način?
O. Da bi otklonio kod Svojih sledbenika strah od prokletastava zakona zbog neispunjenja njegovih obreda, koji su izgubili svoj značaj za iskupljeno čovečanstvo.
P. Dakle, krst koji je bio oruđe pogubljenja prokletih zločinaca prestao je da bude simbol proklestva?
O. Ono što je Sin Božji osvetio više ne može biti prokleto, i ako od dana Njegovog dobrovoljnog raspeća prestaje da bude proklet osuđenik na takvo pogubljenje još manje se možemo zbunjivati zbog zahteva obrezanja pod kletvom i raznih zabrana starog zakona o hrani i piću, o suboti i obrezanju i t.sl. Ovakav je smisao Poslanica apostola Pavla Galatima.
P. Kako tačnije razumeti naše učestvovanje u Hristovim stradanjima?
O. Na ovo odgovara apostol Pavle: koji su Hristovi, raspeše tijelo sa strastima i željama (Gal. 5, 24).
P. Kako je moguće razapeti svoje telo sa strastima i željama?
O. Uzdržavanjem od strasti i pohoti i dejstava koja su im suprotna. Na primer, kad nas gnev podstiče da zloslovimo neprijatelja i da mu činimo zlo, protivimo se ovoj želji i sećajući se kako se Isus Hristos na krstu molio za Svoje neprijatelje, molimo se i mi za svog neprijatelja i tako razapinjemo strast gneva.
P. Koje spasonosno značenje ima Gospodnja smrt koja je trajala tako kratko vreme?
O. Odgovor na ovo daje apostol Pavle: pošto ta djeca imaju zajednicu u krvi i mesu, i On uze najprisnijeg udjela u tome, da smrću satre onoga koji ima moć smrti, to jest đavola, i da izbavi one koji iz straha od smrti cijeloga života bijahu krivci za svoje robovanje (Jevr. 2, 14-15).
Bezgrešni Gospod Sam nije podlegao zakonu smrti kao što Mu nije bilo potrebno krštenje, ali se dobrovoljno podvrgao i jednom i drugom da bi osvetio Sobom ono što je smrtnim strahom trovalo sav život ljudi i da bi učinio da sama smrt ne bude strašna.
O tome se peva svečana pesma Vaskrsa: „Hristos voskrese iz mertvih, smertiju smert poprav i suščim vo grobje život darovav.“ (Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt zgazivši i onima koji su u grobu život darovavši.) Tog dana se čitaju reči svetog Jovana Zlatousta: „Niko neka se ne uplaši smrti, jer nas oslobodi Spasova smrt.“
 
O petom članu
 
P. Koji je najbliži dokaz Isus Hristos dao za to da su Njegova stradanja i smrt spasonosni za nas?
O. To što je vaskrsao i time položio temelj našem blaženom vaskrsenju.
No zaista je Hristos ustao iz mrtvih, te postade prvenac onih koji su umrli (1 Kor. 15, 20).
P. Šta se može misliti o stanju u kojem je Isus Hristos bio posle Svoje smrti i pre vaskrsenja?
O. To opisuje sledeća crkvena pesma: „Vo grobje plotski, vo adje že su dušeju jako Bog, v raji že s razbojnikom, i na prestolje bil jesi, Hriste, so Otcem i Duhom, vsja ispolnjajaj neopisanij.“ (U grobu telesno, u adu s dušom kao Bog, u raju s razbojnikom, i na prestolu si bio, Hriste, sa Ocem i Duhom, sve ispunjavajući neograničeni.)
P. Šta je to ad?
O. Ad vodi poreklo iz grčkog i znači „mesto lišeno svetlosti“. U hrišćanskom učenju se pod ovim imenom podrazumeva duhovna tamnica, odnosno stanje duhova koji su zbog greha otuđeni od toga da gledaju Boga i s Njim sjedinjenu svetlosti i blaženstva (v. Jud. 1, 6; Oktoih, glas 5, stihire 2, 4).
P. Zbog čega je Isus Hristos silazio u pakao?
O. Da bi i tamo propovedao pobedu nad smrću i izbavio duše koje su Njegovu blagovest primile s ljubavlju.
P. Da li Sveto Pismo govori o tome?
O. Na to se odnose sledeće reči: Zato i Hristos jedanput za grijehe naše postrada, Pravednik za nepravednike, da nas privede Bogu, usmrćen tijelom, a oživjevši duhom; kojim i siđe i propovijeda duhovima u tamnici (1 Petr. 3, 18-19).
P. Šta treba napomenuti o rečima Simvola: Koji je vaskrsao u treći dan po Pismu?
O. Sveti apostol Petar navodi ovim povodom reči psalma 15. (16.): jer nećeš ostaviti dušu moju u adu, niti ćeš dati da svetac Tvoj vidi truljenje (Dap. 2, 27).
P. Da li u pismu Starog Zaveta postoji i to da Hristu predstoji da vaskrsne trećeg dana?
O. Proročanska slika ovoga prikazana je u proroku Joni: i Jona bi u trbuhu ribljem tri dana i tri noći (Jn. 2, 1; up. Os. 6, 3).
P. Kako su ljudi saznali da je Isus Hristos Vaskrsao?
O. Vojnici koji su čuvali Njegov grob to su sa užasom saznali zato što je Anđeo Gospodnji odvalio kamen kojim je bio zatvoren Njegov grob i pritom se desio veliki zemljotres. Anđeli su takođe o Hristovom vaskrsenju objavili Mariji Magdalini i nekim drugim. Sam Isus Hristos se na dan Svog vaskrsenja javio mnogima kao što su: mironosice, Petar, dvojica učenika, koja su išla u Emaus, i napokon, svim apostolima u kući čija su vrata bila zatvorena. Kasnije im se mnogo puta javljao u toku četrdset dana; jednog dana se javio vernicima kojih je ukupno bilo više od pet stotina (v. 1 Kor. 15, 6).
P. Zbog čega se Isus Hristos posle Svog vaskrsenja javljao apostolima u toku 40 dana?
O. U to vreme je nastavio da ih uči tajnama Carstva Božijeg (v. Dap. 1, 3).
P. Zašto je za naše spasenje potrebno da verujemo u Hristovo vaskrsenje i u telu?
O. Na ovo odgovara apostol: A ako Hritos nije ustao, onda je prazna propovijed naša, pa prazna i vjera vaša (1 Kor. 15, 14).
Za hrišćane, koji su u ovom životu uvek proganjani za veru u ovom svetu nepravde ima malo utehe da veruju u pravedni život posle odvajanja duše od tela, jer će se taj život odvijati u potpuno drugačijim uslovima, kao da to neće biti s nama samima, već s drugim bestelesnim bićima, zato su sveti mučenici upravo u veri u vaskrsenje tela crpeli hrabrost za podnošenje stradanja, kao što se to vidi u opisima njihovih žitija.
Tako je i pravedni Jov, iskusivši na sebi nepravdu ovog života, crpeo sigurnost u to da će ga Bog venčati u ljudskom telu; tako je još u dubokoj drevnosti poverovao pravedni Jov, u petom naraštaju od Avrama: Ali znam da je živ moj Iskupitelj, i na pošljedak da će stati nad prahom. I ako se ova koža moja i raščini, opet ću u tijelu svom vidjeti Boga. Ja isti vidjeću Ga, i oči moje gledaće Ga a ne druge. A bubrega mojih nestaje u meni (Jov. 19, 25-27).
P. U čemu Sveta Crkva izražava svoju veru u toliko spasonosni značaj događaja Hristovog Vaskrsenja za nas?
O. U tome što posvećuje njegovom proslavljanju praznični dan svake sedmice, a godišnji praznik vaskrsenja naziva praznikom nad praznicima i slavljem nad slavljima i posvećuje mu čitavu sedmicu s proslavljanjem u toku 40 dana.
P. U čemu se sastoji radosno stanje verujućih duša na dan Svetog Hristovog vaskrsenja?
O. U blagodatnom predokušanju večnog blaženstva koje je obećeno vernima, kao što Crkva peva: „Smerti prazdnujem umerščvlenije, adovo razrušenije, inogo žitija vječnoje načalo.“ (Slavimo smrti ubijanje, uništenje pakla, večni početak drugačijeg života.)
O šestom članu
 
P. Da li je iz Svetog Pisma preuzeto opisivanje vaznesenja Gospodnjeg u šestom članu Simvola?
O. Ono je preuzeto iz sledećih reči Svetog Pisma: Onaj Koji siđe to je Isti Koji i uziđe više sviju nebesa da ispuni sve (Ef. 4, 10).
P. Da li je Isus Hristos uzišao na nebo po Božanstvu ili kao čovek?
O. Kao Čovek, a po Božanstvu je uvek bio i jeste na nebesima.
P. Na koji način Isus Hristos sedi s desne strane Boga Oca kad je Bog sveprisutan?
O. Ovo treba razumeti duhovno, odnosno: Isus Hristos ima istu moć i slavu kao Bog Otac.
 
O sedmom članu
 
P. Kako Sveto Pismo govori o budućem Hristovom dolasku?
O. Ovaj Isus Koji se od vas uznese na nebo, tako će isto doći kao što Ga vidjeste da odlazi na nebo (Dap. 1, 11). To su apostolima rekli Anđeli upravo u vreme Vaznesenja Gospodnjeg.
P. Kako ono govori o Njegovom budućem sudu?
O. Jer dolazi čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božijega, i izići će oni koji su činili dobro u vaskrsenje života, a oni koji su činili zlo u vaskrsenje suda (Jn. 5, 28-29). To su reči Samog Hrista.
P. Kako ono govori o Njegovom beskonačnom Carstvu?
O. On će biti veliki, i nazvaće se Sin Višnjega, i daće mu Gospod Bog prijesto Davida oca Njegova; i carovaće nad domom Jakovljevim vavijek, i carstvu Njegovu neće biti kraja (Lk. 32-33) – to su reči Anđela upućene Bogomajci.
P. Da li će budući Hristov dolazak biti kao prethodni?
O. Jako će se razlikovati od prethodnog. On je dolazio da postrada za nas u poniženju, a da nam sudi doći će Sin Čovječiji u slavi Svojoj i svi sveti anđeli s Njim (Mt. 25, 31).
P. Da li će On suditi svim ljudima?
O. Svim bez izuzetka?
P. Kako će suditi?
O. Savest svakog čoveka će se otkriti pred svima i neće se otkriti samo sva dela koja je neko učinio u toku celog života na zemlji, već i sve izrečene reči, tajne želje i pomisli, kao i stalno raspoloženje njegovog srca i usmerenje volje, dobro ili zlo. Dokle ne dođe Gospod, Koji će i osvijetliti što je sakriveno u tami i objaviti namjere srca; i tada će biti svakome pohvala od Boga (1 Kor. 4, 5).
P. Zar će nas On osuditi i zbog rđavih reči ili misli?
O. Bez sumnje, osudiće nas, ako ih ne zagladimo pokajanjem, verom i popravljanjem života. A Ja vam kažem, da će za svaku praznu riječ koju reknu ljudi dati odgovor u dan suda (Mt. 12, 36).
P. Da li će Isus Hristos skoro doći na sud?
O. To nam nije poznato i zato treba da živimo tako da za to uvek budemo spremni.
Stražite, dakle, jer ne znate dana ni časa u koji će Sin Čovječiji doći (Mt. 25, 13).
P. Zar nisu otkriveni bar neki znaci bliskog Hristovog dolaska?
O. U reči Božijoj otkriveni su neki znaci, tačnije: nestajanje vere i ljubavi među ljudima, umnožavanje poroka i nesreća, propovedanje Jevanđelja svim narodima, dolazak antihrista (v. Mt. 24).
P. Ko je to antihrist?
O. Hristov protivnik, koji će se truditi da iskoreni hrišćanstvo, ali će umesto toga sam poginuti na užasan način (v. 2 Sol. 2, 8).
 
O osmom članu
 
P. U kom smislu se Duh Sveti naziva Gospodom?
O. U istom kao i Sin Božji, odnosno kao istiniti Bog.
P. Da li o tome svedoči Sveto Pismo?
O. To se vidi iz reči koje je apostol Petar rekao da bi razobličio Ananiju: Zašto ispuni satana srce tvoje da slažeš Duhu Svetome i sakriješ od novaca što uze za njivu? – i dalje: Nisi slagao ljudima nego Bogu (Dap. 5, 3-4).
P. Kako razumeti to da se Duh Sveti naziva životvornim?
O. Ovo treba shvatiti tako da On zajedno s Bogom Ocem i Sinom daje stvorenjima život, a ljudima – posebno duhovni.
Ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u Carstvo Božije (Jn. 3, 5).
P. Otkud znamo da Duh Sveti ishodi od Oca?
O. To znamo iz sledećih reči Samog Isusa Hrista: A kada dođe Utješitelj, Koga ću vam Ja poslati od Oca, Duh Istine, Koji od Oca ishodi, On će svjedočiti za Mene (Jn. 15, 26).
P. Da li učenje o ishođenju Svetog Duha od Oca može biti podvrgnuto bilo kakvoj izmeni ili dopuni?
O. Ne može. Kao prvo, zbog toga što Pravoslavna Crkva u ovom učenju ponavlja doslovno reči Samog Isusa Hrista; a Njegove reči su bez sumnje dovoljan i savršen izraz istine. Kao drugo, zbog toga što je drugi Vaseljenski Sabor čiji je glavni predmet bio da utvrdi istinsko učenje o Svetom Duhu, nesumnjivo zadovoljavajuće izložio ovo učenje u Simvolu vere; i Katoličanska Crkva je odlučno priznala da je Treći Vaseljenski Sabor svojim sedmim pravilom zaboravio da se sastavlja novi Simvol vere.
Postoji učenje da Sveti Duh navodno ishodi od Oca i Sina, ali se ono opovrgava kazivanjem Svetog Jevanđelja o tome da je, kad se Sin Božji, Gospod Isus Hristos krstio u Jordanu, na Njega je sišao Sveti Duh u vidu goluba.
Zbog toga sveti Jovan Damaskin piše: „Za Duha Svetog da je od Oca i da je Duh Očiji govorimo, a od Sina pak za Duha nikako ne govorimo da jeste, već Ga samo Duhom Sinovljevim nazivamo“ (v. Jovan Damaskin, prepodobni. Bogoslovlje. Knj. 1, gl. 2, čl. 4).
P. Iz čega se vidi da Duhu Svetom dolikuje poklonjenje i proslavljenje jednako kao Ocu i Sinu?
O. To se vidi iz toga što je Isus Hristos zapovedio da se ljudi krste u ime Oca i Sina i Svetoga Duha (Mt. 28, 19).
P. Da li Sveto Pismo svedoči o tome da je Duh Sveti govorio kroz proroke?
O. Apostol Petar piše: otkri se da ne sebi, nego vama služahu u onom što vam se sad javi preko onih koji vam propovjediše jevanđelje Duhom Svetim poslanim s neba, u šta i Anđeli žele zaviriti (1 Petr. 1, 12).
P. Zar se Duh Sveti nije otkrio ljudima na neki poseban način?
O. On je sišao na apostole u vidu ognjenih jezika pedesetog dana posle Hristovog vaskrsenja.
P. Da li se Sveti Duh i danas daje ljudima?
O. Daje se svim istinskim hrišćanima. Ne znate li da ste hram Božiji i da Duh Božiji obitava u vama (1 Kor. 3, 16).
P. Kako je moguće postati zajedničar Svetog Duha?
O. Kroz usrdnu molitvu i kroz tajne. …Kada dakle vi, zli budući, umijete dobre dare davati djeci svojoj, koliko će više Otac vaš Nebeski dati Duha Svetoga onima koji štu od Njega? (Lk. 11, 13).
P. Koji su glavni darovi Svetog Duha?
O. Glavni i opšti su, kako ih nabraja prorok Isaija sledećih sedam: duh straha Božijeg, duh poznanja, duh sile, duh saveta, duh razuma, duh mudrosti, duh Gospodnji ili dar pobožnosti i nadahnuća u najvišoj meri (v. Is. 11, 1-3).
 
O devetom članu
 
P. Šta je Crkva?
O. Crkva je od Boga ustanovljena zajednica ljudi, sjedinjenih pravoslavnom verom, zajedničkim zakonom, sveštenonačalijem i tajnama.
P. Kakvo naznačenje ima ova zajednica?
O. Kao prvo, da se neoštećenim sačuva i pravilno objasni Sveto Pismo i Sveto Predanje; kao drugo, da se širi istinita vera među svim narodima; a kao treće, da uzvodi svoja duhovna čeda ka duhovnom savršenstvu.
P. Šta znači verovati u Crkvu?
O. Znači sa sveštenim strahom poštovati istinsku Crkvu Hristovu i povinovati se njenom učenju i zapovestima, po uverennosti da u njoj prebiva, spasonosno deluje, uči i upravlja blagodat, koja se izliva od njene jedinstvene večne Glave, Gospoda Isusa Hrista.
P. Kako predmet vere može da bude Crkva, koja predstavlja određenu zajednicu ljudi?
O. 1) Predmet verovanja u Crkvu je zapravo vera u blagodat, koja u njoj prebiva.
2) Crkva je vidljiva zajednica na zemlji i pripadaju joj svi pravoslavni hrišćani koji žive na zemlji, a istovremeno je i nevidljiva, pošto je i na nebu, i pripadaju joj svi koji su se upokojili u istinskoj veri i svetosti.
P. Na čemu se može utvrditi poimanje o Crkvi koja je na zemlji i ujedno na nebu?
O. Na sledećim rečima apostola Pavla hrišćanima: Nego ste pristupili Gori Sionskoj i gradu Boga živoga, Jerusalimu nebeskome, mirijadama anđela, svečanom saboru i crkvi prvorodnih, zapisanih na nebesima, i Bogu Sudiji sviju, i duhovima savršenih pravednika, i Isusu (Jevr. 12, 22-24).
P. Čime se uveravamo u prebivanje blagodati Božije u istinskoj Crkvi?
O. Kao prvo, time što je njen Glava Bogočovek – Isus Hristos, ispunjen blagodaću i istinom, i telo Svoje, odnosno Crkvu, ispunjava blagodaću i istinom (v. Jn. 1, 14-17).
Kao drugo, time što je On obećao Svojim učenicima Svetog Duha, Koji će s njima biti večno i što po ovom obećanju Duh Sveti postavlja pastire Crkve (v. Jn. 14, 16).
Apostol Pavle za Isusa Hrista kaže da Bog Otac Njega postavi iznad svega za glavu Crkvi, koja je Tijelo Njegovo (Ef. 1, 22-23).
Isto ovo apostol kaže pastirima Crkve: Pazite, dakle, na sebe i na sve stado u kome vas Duh Sveti postavi za episkope da napasate Crkvu Gospoda i Boga koju steče krvlju Svojom (Dap. 20, 28).
P. Čime se još uveravamo da blagodat Božija prebiva u Crkvi do danas i da će prebivati do svršetka veka?
O. U to nas uveravaju sledeće reči Samog Isusa Hrista i Njegovih apostola:
Sazidaću Crkvu Svoju, i vrata pakla neće je nadvladati (Mt. 16, 18).
Ja sam sa vama u sve dane do svršetka vijeka. Amin (Mt. 28, 20)
Njemu neka je slava u Crkvi u Hristu Isusu kroz sve naraštaje u vijekove vijekova. Amin (Ef. 3, 21).
P. Zbog čega je Crkva jedna?
O. Zato što ona nije prosto zajednica kao što bivaju ljudske zajednice, već je neuporedivo tesniji savez vernika sa Hristom; zbog toga se Crkva naziva i telom Hristovim, jer je ona slična živom duhovnom telu, koje ima jednog glavu, Hrista, i životvori je jedan Duh Božji.
Jedno tijelo, jedan Duh, kao što ste i pozvani u jednu nadu zvanja svojega; jedan Gospod, jedna vjera, jedno krštenje, jedan Bog i Otac sviju, Koji je nad svima, kroza sve, i u svima nama (Ef. 4, 4-6).
P. Da li se zato može dopustiti da je nekada došlo ili će doći do podele Crkve ili do podele Crkava?
O. Ni u kom slučaju, od jedne nerazdeljive Crkve u različito vreme su se odvajali ili su otpadali jeretici i raskolnici i na taj način su prestajali da budu članovi Crkve, a Crkva ne može da izgubi svoje jedinstvo, po navedenim rečima Spasitelja.
P. Čime se tačnije uveravamo da je Isus Hristos jedini Glava jedne Crkve?
O. Apostol Pavle piše da za Crkvu kao zdanje Božije temelja drugoga niko ne može postaviti osim postojećeg, koji je Isus Hristos (1 Kor. 3, 11). Zato za Crkvu kao za telo Hristovo ne može da postoji druga glava osim Isusa Hrista.
Crkva koja mora ostati u sve naraštaje do svršetka veka potrebuje i glavu koja uvek prebiva; a takav je samo Isus Hristos.
Zato se i apostoli ne nazivaju ničim više do služiteljima Crkve (v. Kol. 1, 24-25).
P. Šta treba reći o onom učenju koje zasnivajući se na jedinstvu prvosveštenika u Starom Zavetu želi da vidi istog ovakvog jedinstvenog prvosveštenika u Novozavetnoj Crkvi?
O. To učenje nije lažno, jer Sveto Pismo jasno govori o tome da starozavetne prvosveštenike neće zameniti niko drugi do Gospod Isus Hristos: I onih sveštenika bilo je mnogo, jer ih je smrt sprečavala da ostaju, a Ovaj, pošto ostaje vavijek, ima neprolazno sveštenstvo (Jevr. 7, 23-24).
P. A šta treba odgovoriti onima koji se tome suprotstavljaju na sledeći način: Isus Hristos se vazneo na nebo, a Crkvi treba prisutan prvosveštenik, koji privodi ljude Bogu?
O. Ovu misao potpuno opovrgavaju sledeće reči apostola: Zato i može potpuno i za uvijek spasti one koji kroz Njega dolaze Bogu, pošto svagda živi pa može posredovati za njih (Jevr. 7, 25). Iz ovoga se vidi da se navedeni argument zasniva na maloverju u Hrista kao Krmaroša Crkve.
P. Kakvu obavezu nam nameće jedinstvo Crkve?
O. Da čuvate jedinstvo Duha svezom mira (Ef. 4, 3).
P. Kako s jedinstvom Crkve usaglasiti to što postoje mnoge pojedine i samostalne Crkve, na primer: Jerusalimska, Antiohijska, Aleksandrijska, Konstantinopoljska, Ruska i Srpska?
O: To su pojedine Crkve ili delovi jedinstvene Vaseljenske Crkve. Odvojenost njihovog vidljivog uređenja ne sprečava ih da duhovno budu veliki članovi jedinstvenog tela Vaseljenske Crkve, da imaju jednog Glavu – Hrista – i jedinstveni duh vere i blagodati. Ovo jedinstvo se vidljivo izražava istim ispovedanjem vere i opštenjem u molitvama i tajnama.
P. Da li takođe postoji jedinstvo između Crkve koja prebiva na zemlji i nebeske Crkve?
O. Bez sumnje, postoji, kako u odnosu prema njihovoj jedinstvenoj glavi, Gospodu našem Isusu Hristu, tako i po međusobnom opštenju između jedne i druge.
P. Ko je je sredstvo za opštenje između Crkve koja je na zemlji i nebeske?
O. Molitva vere i ljubavi. Vernici, koji pripadaju Crkvi koja se podvizava na zemlji prinoseći molitvu Bogu prizivaju istovremeno u pomoć svece, koji pripadaju nebeskoj Crkvi; i ovi nalazeći se na višim stpenima blizine Bogu, svojim zastupničkim molitvama čiste, potkrepljuju i prinose pred Boga molitve vernih koji žive na zemlji i po volji Božijoj blagodatno i blagotvorno deluju na njih ili nevidljivom silom ili kroz svoja javljanja i na neki drugi način.
P. Na čemu se zasniva pravilo Crkve koja je na zemlji da se u molitvama prizivaju sveci?
O. Na Svetom Predanju, čiji se počeci vide i u Svetom Pismu.
P. Postoji li svedočanstvo Svetog Pisma o zastupničkoj molitvi svetaca na nebu?
O. Sveti Jevanđelista Jovan je na nebu video Anđela kojem je dano mnogo tamjana da prinese sa molitvama svih svetih na zlatni žrtvenik pred prijestolom. I uznese se dim od tamjana sa moltivama svetih iz ruke Anđelove pred Boga (Otkr. 8, 3-4).
Apostoli savetuju da se molimo jedni za druge, i jedan od njih dodaje: Mnogo je moćna usrdna molitva pravednika (Jak. 5, 16-18), – i zatim podseća na silu molitve proroka Ilije.
P. Ali to je bila molitva pravednika koji je još uvek živeo na zemlji?
O. Za Boga nema mrtvih i živih. On je rekao: A Bog nije Bog mrtvih nego živih; jer su Njemu svi živi (Lk. 20, 28).
P. Iz kojih reči Svetog Pisma se vidi da nas sveci čuju?
O. Apostol Jovan, predskazujući pad Vavilona obraća se ubijenim prorocima i apostolima Božjim s rečima: Veseli se nad njim, nebo, i svetitelji, i apostoli i proroci, jer izreče Bog sud vaš nad njim (Otkr. 18, 20).
P. Da li postoje svedočanstva Svetog Pisma o tome da sveci učestvuju u spasenju ljudi?
O. To je jasno iz Hristovih reči: Biva radost pred anđelima Božijim zbog jednoga grješnika koji se kaje (Lk. 15, 10). Apostol Petar piše hrišćanima da ima nameru da ih podseća na vrline Hristove ljubavi dok je u telu, a pošto mu je Gospod otkrio da će uskoro napustiti svoje telo, odnosno da će se upokojiti, dodaje: A trudiću se da se poslije mojega odlaska vi svagda sjećate ovoga (2 Petr. 1, 15).
P. Da li postoji svedočanstvo Svetog Pisma o blagotvornim javljanjima svetaca s neba?
O. Sveti jevanđelista Matej kazuje da se posle smrti na Krstu Gospoda našeg Isusa Hrista grobovi otvoriše, i ustadoše mnoga tijela svetih koji su pomrli; i izišavši iz grobova po vaskrsenju Njegovu, uđoše u sveti grad i pokazaše se mnogima (Mt. 27, 52-53). Pošto ovo toliko važno čudo nije moglo biti bez važnog cilja, treba pretpostaviti da su se vaskrsli sveci javili kako bi objavili o silasku Isusa Hrista u pakao i Njegovom pobedonosnom vaskrsenju, i ovom propoveđu pomogli onima koji su se rodili u starozavetnoj Crkvi da pređu u nastalu novozavetnu.
P. Kojim svedočenjima se utvrđujemo u verovanju u to da sveci posle svoje končine čine čuda uz pomoć nekih stvari?
O. Četvrta knjiga Carstva svedoči da je mrtvac ustao od dodira kostiju proroka Jeliseja (v. 4 Carstv. 13, 21).
Apostol Pavle ne samo da je sam neposredno vršio iscelenja i čuda, već su isto to činili ubrusi znojavi od tijela njegova (Dap. 19, 12) u njegovom odsustvu. Na osnovu ovog primera jasno je da sveci i posle svoje smrti mogu blagotvorno da utiču uz pomoć zemaljskih stvari koje su dobile osvećenje od njih.
Jovan Damaskin piše: „Mošti svetaca, kao spasonosne izvore, darovao nam je Vladika Hristos, koje mnoga i različita dobra toče.“ Kao objašnjenje za ovo, on primećuje: „Jer posredstvom uma, i u njihova tela uselio se Bog“ (Jovan Damaskin, prepodobni. Bogoslovlje. Knj. 4, gl. 15, čl. 3-4).
P. Zar poštovanje svetaca ne umanjuje slavu Božiju?
O. Nimalo, pošto je to u skladu s Hristovim rečima: I slavu koju si Mi dao ja sam dao njima, da budu jedno kao što smo Mi jedno (Jn. 17, 22). I ako neko napoji jednoga od ovih malih samo čašom studene vode u ime učeničko, zaista vam kažem, neće mu plata propasti (Mt. 10, 42).
P. Zašto je Crkva sveta?
O. Zato što ju je Isus Hristos osvetio kroz Svoja stradanja, kroz Svoje učenje, kroz Svoju molitvu i kroz tajne. Hristos zavole Crkvu i Sebe predade za nju, da je osveti, očistivši je krštenjem u vodi riječju, da je stavi preda se, slavnu Crkvu, koja nema mrlje ni bore, ili što tome slično, nego da bude sveta i neporočna (Ef. 25-27).
P. Kako je Crkva sveta kad u njoj ima i onih koji greše?
O. Oni koji greše, ali se omivaju istinskim pokajanjem, ne sprečavaju Crkvu da bude sveta, a nepokajani grešnici se ili vidljivim dejstvom Crkvene vlasti ili nevidljivim dejstvom suda Božijeg, kao mrtvi članovi odsecaju od tela Crkve i tako ona i s ove strane ostaje sveta.
Izbacite zloga između vas samih (1 Kor. 5, 13).
P. Zbog čega se Crkva naziva Sabornom, ili što je isto to, Katoličanskom, ili Vaseljenskom?
O. Zato što se ona ne ograničava bilo kakvim mestom, ni vremenom, ni narodom, već sadrži u sebi istinske vernike svih vremena i naroda zajedno.
Apostol Pavle kaže da u Hrišćanskoj Crkvi nema Jelina ni Judejca, obrezanja ni neobrezanja, varvarina ni Skita, roba ni slobodnjaka, nego je sve i u svemu Hristos (Kol. 3, 11).
P. Koje važno preimućstvo ima Katoličanska Crkva?
O. Njoj doslovno pripadaju visoka obećanja, da je vrata paklena neće nadvladati, da će Gospod ostati s njom do svršetka sveta, da će u njoj ostati slava Božija o Hristu Isusu u svim naraštajima doveka: da, stoga nikad ne može ni da otpadne od vere, ni da pogreši u istini vere ili da padne u zabludu.
„Nesumnjivo ispovedamo kao čvrstu istinu da Katoličanska Crkva ne može da greši ili da bude u zabludi i da izriče laž umesto istine: jer je Duh Sveti Koji uvek deluje kroz oce i učitelje Crkve koji verno služe, čuva od svake zablude“ (Poslanica Istočnih Patrijaraha o pravoslavnoj veri. Čl. 12).
P. Ako Katoličanska Crkva sadrži u sebi sve one koji istinski veruju u svetu, zar ne treba smatrati da je za spasenje neophodno nužno da joj vernik pripada?
O. Apsolutno je tako. Pošto je Isus Hristos, po rečima apostola Pavla, Hristos glava Crkvi, i On je Spasitelj tijela (Ef. 5, 23), da bi se učestvovalo u Njegovom spasenju, treba biti ud Njegovog tela, odnosno Pravoslavne Katoličanske Crkve.
Apostol Petar piše, da nas krštenje spasava po slici Nojevog kovčega. Svi oni koji su se spasili od svetskog potopa spasili su se jedino u Nojevom kovčegu: tako svi koji stiču večno spasenje, stiču ga u jedinstvu s Katoličanskom Crkvom.
P. Koje misli i sećanja treba sjediniti s nazivom Istočne Crkve?
O. U raju, koji je zasađen na istoku „bila je stvorena i prva Crkva bezgrešnih praroditelja, i tamo je, do grehopada, položen novi temelj Crkve onih koji se spasavaju u obećanju o Spasitelju. Na istoku, u Judejskoj zemlji Gospod naš Isus Hristos, savršivši delo našeg spasenja položio je temelj Svoje sopstvene Hrišćanske Crkve. Odavde se ona raširila po celoj vaseljeni; i do danas se Pravoslavna Katoličanska vaseljenska vera, koja je utvrđena na Sedam Vaseljenskih Sabora, čuva u svojoj prvobitnoj čistoti i nepromenljivo u drevnim istočnim Crkvama i jednomislenim s istočnima, kakva je, po blagodati Božijoj i Sveruska Crkva.
P. Zbog čega se Crkva naziva Apostolskom?
O. Zato što ona neprekidno i nepromenljivo čuva od apostola učenje i naslednost darova Svetog Duha kroz svešteno rukopolaganje, pa se Crkva takođe naziva i Pravoslavnom ili Pravovernom.
Niste više stranci ni došljaci, nego ste sugrađani svetih i domaći Božiji, nazidani ka temelju apostola i proroka, gdje je ugaoni kamen sam Isus Hristos (Ef. 2, 19-20).
P. Čemu uči Simvol vere kad Crkvu naziva Apostolskom?
O. Uči da se čvrsto držimo apostolskih učenja i predanja i da se klonimo takvog učenja i takvih učitelja koji se ne utvrđuju na učenju apostola.
Apostol Pavle kaže: Braćo, stojte čvrsto i držite predanja, kojima ste naučeni, bilo našom riječju, bilo poslanicom (2 Sol. 2, 15).
Jeretika po prvome i drugome savjetovanju kloni se (Tit. 3, 10).
Ako li njih ne posluša, kaži Crkvi; a ako li ne posluša ni Crkvu, neka ti bude kao neznabožac i carinik (Mt. 18, 17).
P. Koja ustanova postoji u Crkvi u kojoj se čuva nasledstvo apostolskog služenja?
O. Crkvena hijerarhija ili sveštenonačalije.
P. Odakle vodi svoje poreklo hijerarhija Hrišćanske Pravoslavne Crkve?
O. Od Samog Isusa Hrista i od silaska Svetog Duha na apostole i od tada neprekidno traje kroz nasledno rukopolaganje u tajni Sveštenstva.
I On dade jedne kao apostole, a druge kao proroke, jedne kao jevanđeliste, a druge kao pastire i učitelje, za usavršavanje svetih u djelu služenja, za sazidanje Tijela Hristova (Ef. 4, 11-12).
P. Koje sveštenonačalnije može da širi svoje dejstvo na svu Katoličansku Crkvu?
O. Vaseljenski Sabor.
P. Kojem sveštenonačaliju su potčinjeni glavni delovi Vaseljenske Crkve?
O. Pravoslavnim patrijarsima: Konstantinopoljskom, Aleksandrijskom, Antiohijskom, Jerusalimskom, Sveruskom i Srpskom.
P. Kojem sveštenonačaliju se potčinjavaju manje pravoslavne oblasti i gradovi?
O. Mitropolitima, arhiepiskopima i episkopima.
P. Kako o tome uči sveta Crkva?
O. 34. Pravilo svetih Apostola kaže: „Episkopi svake zemlje neka znaju prvog od njih i neka ga poštuju kao glavu.“
 
O desetom članu
 
P. Zašto se u Simvolu vere pominje Krštenje?
O. Zato što se vera zapečaćuje Krštenjem i ostalim tajnama.
P. Šta je tajna?
O. Tajna je svešteno dejstvo kroz koje na tajni način na čoveka deluje blagodat, ili, što je isto, spasonosna sila Božija.
P. Koje tajne postoje u Crkvi?
O. Ispovedanje Istočnih Patrijaraha na ovo pitanje odgovara na sledeći način: „Navešćemo ih sedam po broju darova Svetog Duha“.
1. Krštenje.
2. Miropomazanje.
3. Pričešćivanje.
4. Pokajanje.
5. Sveštenstvo.
6. Brak.
7. Jeleosvećenje.
Uostalom, i neka druga veoma važna sveštenodejstva su se kod drevnih otaca Crkve i u bogoslužbenim tekstovima nazivala tajnama: osvećenje vode na dan Bogojavljenja, čitanje molitava na kolenima na dan Pedesetnice, isto tako osvećenje hrama, monaški postrig. Ali za učenje o pobožnosti važno nam je da znamo navedenih 7 tajni.
P. Kakva je sila u svakoj od ovih tajni?
O. 1. U Krštenju se čovek tajanstveno rađa za duhovni život.
2. U Miropomazanju dobija blagodat, koja duhovno preporađa i ukrepljuje.
3. U Pričešćivanju se duhovno hrani.
4. U Pokajanju se leči od duhovnih bolesti, to jest od grehova.
5. U Sveštenstvu dobija blagodat da duhovno preporađa i vaspitava druge uz pomoć učenja i tajni.
6. U Braku dobija blagodat koja osvećuje supružništvo i prirodno rađanje i vaspitanje dece.
7. U Jeleosvećenju se leči od telesnih bolesti uz pomoć iscelenja od duhovnih.
P. Zbog čega se u Simvolu vere ne pominju sve ove tajne, već samo Krštenje?
O. Zato što je bilo sumnje u Krštenje, da li neke ljude, koji su privremeno otpali u jeres treba krstiti po drugi put i za ovo je bilo potrebno razrešenje koje je i stavljeno u Simvol vere.
 
O Krštenju
 
P. Šta je Krštenje?
O. Krštenje je tajna, u kojoj vernik, pri trikratnom pogružavanju tela u vodu, uz prizivanje Boga Oca, i Sina, i Svetog Duha, umire za plotski, grehovni život, i preporađa se od Duha Svetog u duhovni, sveti život.
Ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u Carstvo Božije (Jn. 3, 5).
P. Kad je i kako počelo Krštenje?
O. Kao prvo, Jovan je krstio krštenjem pokajanja, govoreći narodu da vjeruju u Onoga Koji dolazi za njim, to jest u Hrista Isusa (Dap. 19, 4). Zatim je Isus Hristos Svojim primerom osvetio Krštenje, primivši ga od Jovana. Napokon, nakon Svog vaskrsenja, dao je apostolima svečanu zapovest: Idite, dakle, i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha (Mt. 28, 19).
P. Šta je najvažnije u sveštenodejstvu Krštenja?
O. Trikratno pogružavanje u vodu u ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha.
P. Šta se zahteva od onoga ko želi da primi Krštenje?
O. Pokajanje i vera. Zato se pre Krštenja i čita Simvol vere.
Pokajte se, i da se krsti svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje grijehova; i primićete dar Svetoga Duha (Dap. 2, 38).
Koji povjeruje i krsti se biće spasen (Mk. 16, 16).
P. A kako se krste mala deca?
O. Po veri roditelja i kumova, koji su zatim dužni da ih nauče veri kad budu stasali za to.
P. Da li bilo kome može biti dat blagodatni dar ne po njegovoj veri, već po veri drugih?
O. Može. U ovo nas uverava kazivanje Jevanđelja o raslabljenom kojeg su kod Gospoda na odru donela četvorica drugova: Isus vidjevši vjeru njihovu, reče uzetome: Sinko, opraštaju ti se grijesi tvoji (Mk. 2, 5).
P. Ako je Krštenja tajna očišćenja zbog čega je ona potrebna maloj deci koja još nisu grešila?
O. Mala deca, kao što je pokazano, imaju palu grehovnu prirodu pošto su dolazeći na svet, po predznanju Božijem, potomci palog Adama.
P. Zbog čega Krštenju prisustvuju kumovi?
O. Kako bi pred Crkvom jemčili za veru onoga ko se krštava i posle Krštenja ga primili na svoju brigu, radi njegovog utvrđivanja u veri (v. Dionisije Areopagit, sveštenomučenik. O crkvenoj hijerarhiji. Gl. 2).
P. Zbog čega se nad onim ko se krštava izgovara zaklinjanje?
O. Da bi se od njega oterao đavo, koji je od vremena Adamovog greha stekao pristup i izvesnu vlast nad ljudima kao nad svojim zarobljenicima i robovima.
Apostol Pavle kaže da su svi ljudi, van blagodati po duhu ovoga svijeta, po knezu koji vlada u vazduhu, po duhu koji sada djejstvuje u sinovima protivljenja (Ef. 2, 2).
P. Kako shvatiti to da se u Simvolu vere zapoveda da se prizna da je Krštenje jedno?
O. Ovo treba shvatiti tako da se Krštenje ne ponavlja.
P. Zašto se Krštenje ne ponavlja?
O. Krštenje je duhovno rođenje, a čovek se rađa jednom, zato se jednom i krštava.
P. Šta treba misliti o onima koji greše posle Krštenja?
O. Oni su više krivi za svoje grehove nego nekršteni za svoje, zato što su imali od Boga posebnu pomoć za dobro i odbacili je.
Jer ako oni koji pobjegnu od nečistoga svijeta pozvanjem Gospoda i Spasa Isusa Hrista, opet se u njih zapletu i budu nadvladani, biva im potonje gore od prvoga (2 Petr. 2, 20).
P. Ali zar i za one koji su zgrešili posle krštenja nema sredstava da dobiju oproštaj grehova?
O. Postoji. Pokajanje.
 
O Miropomazanju
 
P. Šta je Miropomazanje?
O. Miropomazanje je tajna u kojoj se verniku prilikom pomazanja osveštanim mirom delova tela u ime Svetog Duha daruju darovi Svetog Duha, koji ga vraćaju duhovnom životu i ukrepljuju u njemu.
P. Da li se o ovoj tajni govori u Svetom Pismu?
O. O unutrašnjem dejstvu ove tajne apostol Jovan kaže sledeće: A vi imate pomazanje od Svetoga i znate sve…. Pomazanje koje primiste od Njega, u vama ostaje, i nema potrebe da vas iko uči; nego kako vas to isto pomazanje uči o svemu, i istinito je i nije laž, i kao što vas nauči, ostanite u njemu (1 Jn. 2, 20, 27).
Na sličan način govori i apostol Pavle: Koji nas utvrđuje s vama u Hristu, i Koji nas pomaza, Koji nas i zapečati, i dade zalog Duha u srca naša (2 Kor. 21-22).
Odavde su i uzete reči koje se izgovaraju prilikom Miropomazanja: „pečat dara Duha Svetoga“.
P. Da li se spoljašnje dejstvo Miropomazanja pominje u Svetom Pismu?
O. Može se misliti da se reči apostola Jovana odnose i na vidljivo pomazanje, ali je poznatije da su apostoli za davanje onima koji se krštavaju darova Duha Svetog koristili rukopoloženje (v. Dap. I, 14-17). Naslednici pak apostola umesto toga, počeli su da koriste Miropomazanje, kojem je za ugled moglo da koristi pomazanje, koje se koristilo u vreme Starog Zaveta (v. 2 Mojs. 30, 25; 3 Carstv. 1, 39; Dionisije Areopagit, sveštenomučenik. O crkvenoj hijerarhiji, Gl. 4).
P. Šta treba istaći o svetom miru?
O. To da se njegovo osvećenje poverava najvišim sveštenonačelnicima kao naslednicima apostola, koji su sami obavljali rukopolaganje radi davanja darova Svetog Duha.
P. Šta znači posebno pomazivanje čela?
O. Osvećenje razuma ili misli.
P. Pomazivanje grudi?
O. Osvećenje srca ili želja.
P. Pomazivanje očiju, ušiju i usta?
O. Osvećenje čula.
P. Pomazivanje ruku i nogu?
O. Osvećenje dela i sveg ponašanja hrišćanina.
 
O Pričešćivanju
 
P. Šta je Pričešćivanje?
O. Pričešćivanje je tajna u kojoj vernik pod vidom hleba i vina okuša samo Telo i Krv Hristovu za večni život.
P. Kako je ustanovljena ova tajna?
O. Isus Hristos ju je pred samo Svoje stradanje prvi put savršio, prvi put opisavši na njoj živi Svoja spasonosna stradanja, pričestivši apostole, a istovremeno im je dao zapovest da uvek savršavaju ovu tajnu.
P. Šta treba istaći o tajni Pričešća kad je u pitanju hrišćansko bogosluženje?
O. To da ova tajna čini glavni i suštinski deo hrišćanskog bogosluženja.
P. Kako se naziva bogosluženje na kojem se savršava tajna Pričešćivanja?
O. Liturgija.
P. Šta znači reč liturgija?
O. Zajedničko služenje. Ali naziv liturgija je posebno usvojen za bogosluženje na kojem se savršava tajna Pričešćivanja.
P. Kakav treba da bude hleb za tajnu?
O. Onakav koji zahteva sam naziv hleba, svetost tajne i primer Isusa Hrista i apostola, odnosno: hleb s kvascem, čist, pšeničan.
P. Šta se označava time što se za samo Pričešćivanje koristi jedan hleb?
O. Time se označava da je po objašnjenju apostola jedan je hljeb, jedno smo tijelo mnogi, pošto se svi od jednoga hljeba pričešćujemo (1 Kor. 10, 17).
P. Koje je važno dejstvo na liturgiji?
O. Izgovaranje reči koje je rekao Isus Hristos prilikom ustanovljenja tajne: Uzmite, jedite; ovo je Tijelo Moje… Pijte iz nje svi; jer ovo je Krv Moja Novoga Zavjeta (Mt. 26, 26-28); i zatim prizivanje Svetog Duha i blagosiljanje Darova, odnosno prinetog hleba i vina s rečima: „I sotvori ubo hljeb sej, čestnoje Tjelo Hrista Tvojego. A ježe v čaši sej, čestnuju Krov Hrista Tvojego, preloživ Duhom Tvojim Svjatim.“ (I učini ovaj hleb časnim Telom Hrista Tvog. A ono što je u čaši ovoj, časnom Krvlju Hrista Tvog, preloživši Duhom Tvojim Svetim.)
P. Zbog čega je to važno?
O. Zato što se upravo prilikom ovog dejstva hleb i vino pretvaraju ili presuštastvljuju u istinsko Telo Hristovo i u istinsku Krv Hristovu.
P. Kako treba shvatiti reč presušastvljenje?
O. U izlaganju vere Istočnih Patrijaraha je rečeno da se rečju presušastvljenje ne objašnjava način na koji se hleb i vino pretvaraju u Telo i Krv Gospodnju, pošto ovo niko osim Boga ne može da pojmi, već se pokazuje samo to da istinski, stvarno i suštinski hleb postaje samo istinsko Telo Gospodnje, a vino sama Krv Gospodnja.
P. Šta se zahteva od svakoga, a posebno od onoga ko želi da pristupi tajni Pričešća?
O. On treba da ispita pred Bogom svoju savest i da je očisti pokajanjem za grehove, u čemu mu pomažu post i molitva.
Ali čovjek neka ispituje sebe, i tako od hljeba neka jede i od čaše neka pije. Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujući Tijela Gospodnjega (1 Kor. 11, 28-29).
P. Kakvu korist dobija onaj ko se pričešćuje Telom i Krvlju Hristovom?
O. On se na najtesniji način sjedinjuje sa Samim Isusom Hristom i u Njemu postaje zajedničar večnog života.
Koji jede Moje Tijelo i pije Moju Krv u Meni prebiva i Ja u njemu (Jn. 6, 56).
Koji jede Moje Tijelo i pije Moju Krv ima život vječni (Jn. 6, 54).
P. Da li se treba često pričešćivati Svetim Tajnama?
O. Drevni hrišćani su se pričešćivali svake nedelje, ali među današnjima malobrojni imaju takvu čistotu života da uvek budu spremni da pristupe tako velikoj tajni. Crkva majčinskim glasom zaveštava da se onaj ko revnuje za pobožan život ispoveda pred duhovnim ocem i pričešćuje Telom i Krvlju Hristovom četiri puta godišnje ili svakog meseca, a svi obavezno, jednom godišnje (v. Pravoslavna ispovest. Deo. 1, pitanje 90).
P. Kakvo učestvovanje u Božanskoj liturgiji mogu imati oni koji je samo slušaju, a ne pristupaju Svetom Pričešću?
O. Oni mogu i treba da učestvuju na liturgiji molitvom, verom, a najviše od svega neprestanim sećanjem na Gospoda našeg Isusa Hrista, koji je upravo zapovedao da se ovo čini u sećanje na Njega (v. Lk. 22, 19).
P. Da li će upotreba tajne Svetog Pričešća uvek postojati u istinskoj Crkvi Hristovoj?
O. Nesumnjivo da će postojati uvek, do samog Hristovog dolaska, po rečima apostola Pavla: Jer kad god jedete ovaj hljeb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju objavljujete, dokle ne dođe (1 Kor. 11, 26).
 
O Pokajanju
 
P. Šta je Pokajanje?
O. Pokajanje je tajna u kojoj onoga ko ispoveda svoje grehove prilikom vidljivog izricanja oproštaja od strane sveštenika, od grehova nevidljivo razrešava Sam Isus Hristos.
P. Odakle vodi poreklo ova tajna?
O. Ljudi koji su dolazili kod Jovana Krstitelja koji je propovedao krštenje pokajanja za oproštenje grijehova, i ispovijedahu grijehe svoje (Mk. 1, 4-5). Isus Hristos je apostolima obećao vlast da opraštaju grehove kad je rekao: Što god svežete na zemlji biće svezano na nebu, i što god razdriješite na zemlji biće razdriješeno na nebu (Mt. 18, 18). Posle Svog vaskrsenja im je zaista dao ovu vlast kad je rekao: Primite Duh Sveti! Kojima oprostite grijehe, opraštaju im se; i kojima zadržite, zadržani su (Jn. 20, 22-23).
P. Šta se zahteva od onoga ko se kaje?
O. Skrušenost zbog grehova, namera da ispravi svoj život, vera u Hrista i nada u Njegovo milosrđe.
Žalost koja je po Bogu donosi pokajanje za spasenje (2 Kor. 7, 10)
O Njemu, odnosno o Isusu Hristu svjedoče svi proroci da će imenom Njegovim primiti oproštenje grijeha svako ko vjeruje u Njega (Dap. 10, 43).
P. Da li ima sredstava koja pripremaju i pomažu pokajanje?
O. Ta sredstva su post i molitva.
P. Da li Sveta Crkva upotrebljava još neko posebno sredstvo za očišćenje i umirenje savesti pokajanog grešnika?
O. To sredstvo je epitimija.
P. Šta je to epitimija?
O. Ova reč znači „zabrana“ (v. 2 Kor. 2, 6). Pod ovim nazivom se u zavisnosti od potrebe onome ko se kaje propisuju posebne blagočestive vežbe i neka lišavanja, koji služe da bi se izgladila nepravda greha i pobedila grehovna navika, kao na primer, post preko onoga koji je određen za sve, a za teške grehove odlučivanje od Svetog Pričešća za izvesno vreme.
P. Da li je Crkva odredila određene epitimije za različite grehove?
O. Jeste, odredila je na Vaseljenskim Saborima ali u sadašnje grehovno vreme u mnoštvu sablazni njihovu meru duhovnici znatno smanjuju, što je takođe dozvoljeno na Saborima, pod uslovom skrušenog i suznog pokajanja i podviga milosrđa, posta i molitve.
 
O Sveštenstvu
 
P. Šta je Sveštenstvo?
O. Sveštenstvo je tajna u kojoj Duh Sveti pravilno izabranog čoveka kroz svetiteljsko rukopolaganje postavlja da savršava tajne i napasa Hristovo stado.
Tako da nas ljudi smatraju kao sluge Hristove i upravitelje tajni Božjih (1 Kor. 4, 1).
Pazite, dakle, na sebe i na sve stado u kome vas Duh Sveti postavi za episkope da napasate Crkvu Gospoda i Boga koju steče krvlju Svojom (Dap. 20, 28).
P. Šta znači napasati Crkvu?
O. Poučavati ljude u veri, pobožnosti i dobrim delima.
P. Koliko ima neophodnih stepena Sveštenstva?
O. Tri: episkop, prezviter, đakon.
P. Koja je razlika između njih?
O. Đakon služi na tajni; prezviter savršava tajne u zavisnosti od episkopa; episkop ne samo da savršava tajne, već ima vlast da i drugima kroz rukopolaganje predaje blagodatni dar da ih savršavaju.
O episkopskoj vlasti apostol Pavle piše Titu: Zato te ostavih na Kritu da urediš što je nedovršeno, i da postaviš po svima gradovima starješine (Tit. 1, 5).
I Timoteju: Ne polaži ruke ni na koga brzo (1 Tim. 5, 22).
P. Koji duhovni dar dobija rukopoloženi pastir?
O. Dar samilosne ljubavi prema svojoj duhovnoj deci, ako tajnu prima s čistom namerom da služi spasenju ljudi i slavi Božijoj.
P. Kako o tome uči Crkva?
O. Svetitelj Jovan Zlatoust o ovom daru tajne Sveštenstva piše sledeće: „Duhovnu ljubav ne rađa bilo šta zemaljsko: ona ishodi odozgo s neba i daje se u tajni Sveštenstva, ali usvajanje i zadržavanje ovog dara zavise i od stremljenja ljudskog duha“ (Jovan Zlatoust, svetitelj. Tumačenje Poslanice Kološanima apostola Pavla).
 
O Braku
 
P. Šta je Brak?
O. Brak je tajna u kojoj se uz slobodno obećanje koje mladoženja i mlada daju pred sveštenikom blagosilja njihov supružnički savez kao slika duhovnog saveza Hrista i Crkve i za njih biva izmoljena blagodat čiste jednodušnosti za blagosloveno rađanje i hrišćansko vaspitanje dece.
P. Iz čega se vidi da je Brak tajna?
O. Iz sledećih reči apostola Pavla: Toga radi ostaviće čovjek oca svojega i mater i prilijepiće se ženi svojoj, i biće dvoje jedno tijelo. Tajna je ovo velika, a ja govorim o Hristu i o Crkvi (Ef. 5, 31-32).
P. Da li svi moraju da stupe u Brak?
O. Ne. Devstvenost je bolja od Braka, ako neko da je sačuva u čistoti.
Upravo to je rekao Isus Hristos: Ne mogu svi primiti tu riječ do oni kojima je dano… Ko može primiti, neka primi (Mt. 19, 11-12).
I apostol kaže: A neoženjenima i udovicama velim: dobro im je ako ostanu kao i ja što sam. Ako ne mogu da se uzdržavaju, neka se žene i udaju… Ko je neoženjen brine se za Gospodnje, kako će ugoditi Gospodu; a ko je oženjen brine se za ovosvjetsko, kako će ugoditi ženi… Tako i onaj koji udaje svoju djevojku dobro čini; ali koji ne udaje bolje čini (1 Kor. 7, 8-9, 32-33, 38).
 
O Jeleosvećenju
 
P. Šta je Jeleosvećenje?
O. Jeleosvećenje je tajna u kojoj se uz pomazivanje tela jelejem na bolesnika priziva blagodat Božija, koja isceljuje duševne i telesne nemoći.
P. Odakle vodi poreklo ova tajna?
O. Od apostola, koji dobivši vlast od Isusa Hrista pomazivahu uljem mnoge bolesnike, i iscjeljivahu (Mk. 6, 13).
P. Apostoli su ovu tajnu predali sveštenoslužiteljima Crkve što se vidi iz sledećih reči apostola Jakova: Boluje li ko među vama? Neka dozove prezvitere crkvene, i neka se mole nad njim, pomazavši ga uljem u ime Gospodnje. I molitva vjere će spasti bolesnika, i podignuće ga Gospod; i ako je grijehe učinio, oprostiće mu se (Jak. 5, 14-15).
 
O jedanaestom članu
 
P. Šta je to vaskrsenje mrtvih, koje po Simvolu vere čekamo, ili očekujemo?
O. Dejstvo svemoći Božije po kojoj će se sva tela umrlih ljudi ponovo sjediniti s njihovim dušama, oživeti i opet će biti duhovna i besmrtna.
Sije se tijelo duševno, ustaje u slavi (1 Kor. 15, 44). Jer treba ovo raspadljivo da se obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost (1 Kor. 15, 53)
Ono što ti siješ neće oživjeti ako ne umre (1 Kor. 15, 36).
P. Kako će vaskrsnuti telo koje je istrulilo u zemlji i raspalo se?
O. Pošto je Bog na početku stvorio telo od zemlje, isto tako može da obnovi telo koje se raspalo u zemlji. Apostol Pavle ovo objašnjava sličnošću sa posejanim zrnom koje truli u zemlji, ali iz kojeg izrasta trava ili drvo. Ono što ti siješ neće oživjeti ako ne umre (1 Kor. 15, 36).
P. Da li će zaista svi vaskrsnuti?
O. Zaista će vaskrsnuti mrtvi, a kod onih koji će do vremena sveopšteg vaskrsenja ostati u životu, sadašnja gruba tela će se u tren oka izmeniti u duhovna i besmrtna.
Svi nećemo pomrijeti, a svi ćemo se promijeniti, ujedanput, u trenu oka, pri posljednjoj trubi; jer će zatrubiti, i mrtvi će vaskrsnuti neraspadljivi, i mi ćemo se promijeniti (1 Kor. 15, 51-52).
P. Kad će biti vaskrsenje mrtvih?
O. Na kraju ovog vidljivog sveta.
P. Da li će se svet zato i završiti?
O. Ovaj truležni svet će se završiti time što će se preobraziti u netruležni.
Da će se i sama tvar osloboditi od robovanja propadljivosti na slobodu slave djece Božije (Rim. 8, 21).
Nova pak nebesa i novu zemlju po obećanju Njegovom očekujemo, gdje pravda obitava (2 Petr. 3, 13).
P. U kakvom stanju se nalaze duše umrlih do sveopšteg vaskrsenja?
O. Duše pravednih – u svetlosti, miru i početku večnog blaženstva; a duše grešnih – u stanju koje je suprotno ovom.
P. Zbog čega se dušama pravednih potpuno blaženstvo ne daje odmah posle smrti?
O. Zato što će potpunu platu po delima kako je određeno, dobiti potpuni čovek, posle vaskrsenja tela na poslednjem sudu Božijem.
Jer nam se svima valja javiti na sudu Hristovom, da primi svaki ono što u tijelu učini, bilo dobro ili zlo (2 Kor. 5, 10).
P. Zbog čega im se početak blaženstva daje pre poslednjeg suda?
O. Po svedočenju Samog Isusa Hrista, Koji u priči kazuje da je pravedni Lazar istog časa posle smrti bio odnet u Avramovo naručje (v. Lk. 16, 22).
P. Šta treba primetiti o dušama onih koji su umrli s verom, ali nisu stigli da donesu plodove dostojne pokajanja?
O. To da za dostizanje blaženog vaskrsenja mogu da im pomognu molitve koje se za njih uznose, posebno sjedinjene s prinošenjem beskrvne žrtve Tela i Krvi Hristove i dobra dela koja se s verom čine u sećanje na njih.
P. Na čemu se zasniva ovo učenje?
O. Na stalnom Predanju Katoličanske Crkve, čiji se počeci vide još u Starozavetnoj Crkvi. Juda Makavejac je prineo žrtvu za umrle vojnike (2 Mak. 12, 43). Molitva za preminule je uvek obavezni dao Božanske liturgije, počevši od liturgije apostola Jakova. Sveti Kiril Jerusalimski kaže: „Prevelika će biti korist za duše za koje se uznosi molenje u vreme kad predstoji Sveta i Strašna žrtva.“ (Tajnovodstveno poučavanje, 5, gl. 9).
Sveti Vasilije u molitvama Pedesetnice kaže da nas Gospod udostojava da primi od nas molitvene žrtve i žrtve umilostivljenja „za one koji su u adu, s nadom daće steći mir, oslabljenje i slobodu“.
 
O dvanaestom članu
 
P. Šta je to život budućeg veka?
O. Život koji će nastupiti posle vaskrsenja mrtvih i sveopšteg suda Hristovog.
P. Kakav će biti taj život?
O. Za vernike, koji vole Boga i čine dobro, toliko blažen da mi sad to blaženstvo ne možemo ni da zamislimo.
Još se ne otkri šta ćemo biti (1 Jn. 3, 2).
Znam čovjeka u Hristu, kaže apostol Pavle, – koji… bi odnesen u taj i ču neiskazane riječi koje čovjeku nije dopušteno govoriti (2 Kor. 12, 2, 4).
P. Odakle će poteći ovakvo blaženstvo?
O. Od sozercanja Boga u svetlosti i slavi i od sjedinjenja s Njim. Jer sad vidimo kao u ogledalu, u zagonetki, a onda ćemo licem u lice; sad znam djelimično, a onda ću poznati kao što bih poznat (1 Kor. 13, 12).
P. Da li će i telo učestvovati u blaženstvu duše?
O. I ono će biti proslavljeno svetlošću Božijom, poput Tela Isusa Hrista za vreme Njegovog Preobraženja na Tavoru.
Sije se u beščašću, ustaje u slavi (1 Kor. 15, 43).
I kao što nosismo sliku zemljanoga (to jest Adama) tako ćemo nositi i sliku nebeskoga (to jest Gospoda našeg Isusa Hrista) (1 Kor. 15, 49).
P. Da li će svi biti podjednako blaženi?
O. Neće. Postojaće različiti stepeni blaženstva srazmerno s tim kako se ko ovde podvizavao u veri, ljubavi i dobrim delima.
Druga je slava sunca, a druga slava mjeseca, i druga slava zvijezda, jer se zvijezda od zvijezde razlikuje u slavi. Tako i vaskrsenje mrtvih (1 Kor. 15, 41-42).
P. A šta će biti s neverujućima i bezakonicima?
O. Oni će biti predati večnoj smrti, ili drugim rečima, večnom ognju, večnom mučenju, zajedno s đavolima.
Idite od Mene, prokleti, u oganj vječni koji je pripremljen đavolu i anđelima njegovim (Mt. 25, 46).
I ovi će otići u muku vječnu, a pravednici u život vječni (Mt. 25, 46).
P. Zašto će tako strogo postupiti s grešnicima?
O. Ne zato što Bog želi njihovu pogibelj, već oni sami ginu zbog toga što ne primiše ljubav istine da bi se spasli (2 Sol. 2, 10), odnosno zbog svoje nepokajanosti.
P. Da li se može smatrati da će se naći tako tvrdokorne duše koje se neće pokajati kad budu videle sud Gospodnji?
O. Nažalost, moguće je, jer je bilo ljudi koji su odbacili i razapeli Hrista, iako su videli Njegova čuda i vrline: sada su i vidjeli, i omrznuli i Mene i Oca Mojega (Jn. 15, 24).
P. U čemu će se sastojati mučenja nepokajanih grešnika?
O. Pre svega u mučenjima nemoćne zlobe, po rečima Hristovim: Ondje će biti plač i škrgut zuba (Mt. 13, 42). A škrgug zuba u Pismu označava upravo nemoćnu zlobu (v. Ps. 34, 16; 36, 12; Dap. 7, 54).
P. 11. i 12. članovi Simvola vere su po sadržaju bliski 7.: zbog čega se ovde ponavljaju misli koje su ranije izražene u Simvolu vere?
O. One su tamo navedene kao predmet vere, a ovde kao predmet radosne nade hrišćanina, s rečju čekam, odnosno očekujem. Tako se završava i knjiga Novog Zaveta rečima tajnovidca i apostola Jovana: Da dođi, Gospode Isuse (Otkr. 22, 20).
P. Zbog čega se većina ljudi trudi da ne razmišlja o smrti i Hristov sud naziva Strašnim Sudom?
O. Jedni zbog vezanosti za zemlju i ravnodušnosti prema veri, a drugi bogobojažljiviji, zbog svesti o svojoj grehovnosti.
P. U kom smislu oni ispovedaju: čekam vaskrsenje mrtvih i dr.?
O. U tom smislu da čovek, kad bi bio potpuno dostojan da se naziva hrišćaninom, s radosnim nestrpljenjem očekivao drugi dolazak Hristov, kao sveti apostoli i sveti mučenici, koji su se tešili ovim mislima ne samo u Novom Zavetu, već i u Starom, kao braća mučenici Makavejci.
P. Kakvu korist čoveku mogu da donesu razmišljanja o smrti, o vaskrsenju, o poslednjem sudu, o večnom blaženstvu i večnom mučenju?
O. Ova razmišljanja nam pomažu da se uzdržavamo od grehova i da se odrešavamo od pristrasnosti prema zemaljskim stvarima; teše nas u lišavanju zemaljskih dobara; podstiču na čuvanje u čistoti duše i tela, da živimo za Boga i za večnost; i da na taj način dostignemo večno spasenje.
Sećaj se svog kraja i nikad nećeš zgrešiti (Sir. 7, 39).

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *