IZABRANA DELA I ČLANCI

 

IZABRANA DELA I ČLANCI
 

 
O ISPOVESTI
 
OSTALE STRASTI I POJEDINI GREHOVI.
 
EPITIMIJE
 
Obećali smo da ćemo u zaključku reći par reči o epitimijama. Po Nomokanonu tri četvrtine naših savremenika, koji se ispovedaju ne samo da podležu strogim epitimijama, već i potpunom lišavanju Pričešća na deset, dvadest godina, a ponekad i do predsmrtnog časa. Ali, u istom ovom Nomokanonu je objašnjeno u kojim uslovima se ovo lišavanje može dvostruko i trostruko skraćivati. Međutim, nije naveden glavni uslov, koji nije postojao kad je Nomokanon pisan. Pod ovim podrazumevamo sveopštu grehovnost poslednja dva veka, a stoga i neuporedivo veću teškoću čoveka da se bori protiv greha, nego što je to bilo u vreme drevne pobožnosti – sveopšte, koja je potčinila sebi svu tradiciju i običaje porodičnog i društvenog života, kao što je na primer bio običaj da se mladić vezuje brakom prilikom prvog nastupanja polne zrelosti, pa čak i pre toga, sa 15 godina; izuzetak je bio samo u slučaju mladića i devojaka koji su se zavetovali na devstvenost. Dakle, u uslovima savremenog života, koji se toliko udaljio od Božjih zapovesti, strogost epitimijnika se mora višestruko skraćivati. Ipak nam je žao što duhovnici kod nas uopšte ni ne daju hrišćanima epitimije, ili zbog sopstvenog nemara prema ispovesti ili zbog lažne delikatnosti i bojažljivosti. Za bivše unijate ili za potomke unijata u Poljskoj, kao i za čvrste pravoslavne velikoruske parojihane s pomalo starorobrednim, a tačnije rečeno, strogo crkvenim načinom života ovo neprimenjivanje epitimija predstavlja predmet sablazni i velike ogorčenosti. Ali ne radi se samo o ogorčenosti, već o tome da treba izvršavati zakone naše pobožnosti premda ih treba ublažavati u skladu s padom duhovnih snaga naših savremenika. Dakle, pre svega uopšte ne treba dopuštati da Svetom Pričešću priđu ljudi koji nisu izjavili odlučnost da ostave smrtni greh, na primer, koji nastavljaju bludni život, zatim one koji drže javne kuće, prestupne kockarnice i t.sl. Parohijanima koji su zgrešili bludom, krađom, uvredom roditelja, hulom i drskim svetogrđem, ali koji prinose pokajanje, može se dozvoliti da se pričeste, ali im treba odrediti neko molitveno pravilo (kanon), metanije i obavezno zadovoljenje uvređenih i pomirenje s njima. Ali ako su oni ljudi koji su se nedavno obratili ili se obraćaju od neverja, u tim slučajevima im treba dozvoliti da se pričeste bez epitimije, kao novoobraćeni iz jeresi, ali im treba objasniti kakvom crkvenom ograničenju bi potpadali po kanonima. Ubice, pljačkaše, nasilnike, žene koje su izvršile čedomorstvo, kao i doktore i muževe koji im u tome pomažu, zatim muželožnike, skotoložnike, preljubočince, sablaznjivače, one koji svesno skrnave svetinju treba obavezno lišiti Pričešća na nekoliko godina, a nipošto ne manje od godinu dana ako je njihovo pokajanje toplo i iskreno. Nekima od njih može se dozvoliti da se pričeste samo u slučaju da su ovakvi grehovi odavno učinjeni i da su ih od tada oplakivali, ali se nisu usuđivali da dođu na ispovest. Što se tiče određivanja molitava i metanija, treba ih uskladiti s nemoći i lenošću savremenih hrišćana: bolje je neka ispunjavaju malo pravilo nego da ne ispunjavaju veliko kad ga dobiju. Na tome ćemo zasad završiti svoje bratske pouke duhovnom ocu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *