Из Немачке у Србију упркос материјалном стању?

Питање:
Поштовани Оче, моја супруга, син (3 године) и ја живимо у Немачкој 3 године. Међутим, желимо да се вратимо у Србију и да нам дете тамо одраста. Не желимо да нам дете овде усвоји немачки језик, да се боље њиме служи него српским, да поприми немачки менталитет, и да постане Немац. У Србији је, међутим, као што је познато, финансијска неизвесност. Да ли може ова наша одлука да буде Богу неугодна? Како да знамо у нашем случају шта је воља Божја? Да ли је могуће да се због ове наше одлуке Бог наљути на нас и да остатак живота испаштамо због тога? Хвала.
Зоран


Одговор:
Драги Зоране, Не знам зашто би таква ваша одлука могла да буде Богу неугодна? Ако мислиш да би била само због тога што у Србији влада финансијска неизвесност – не верујем. Господ никада не допушта тешкоће које човек не може да издржи, а нарочито не допушта то
онима који Га се боје и иду Његовим путевима. Премудри Соломон каже овако у Причама: “Не помаже неправедно благо, него правда избавља од смрти. Не да Господ да гладује душа праведникова, а имање безбозничко размеће. Неће помоћи богатство у дан гњева, а правда избавља од смрти. Ко се узда у богатство своје, пропашће, а праведници ће се као грана зеленети.” (10, 2-3; и 11, 4 и 28) “Срце твоје нека не завиди грешницима, него буди у страху Господњем вазда. (23, 15) Ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.” (24, 16.) А у Књизи проповедника, он каже: “Где је много добра, много је и оних који га једу; па каква је корист од тога господару? Осим што гледа очима својим. Сладак је сан ономе који ради, јео мало или много; а ситост богатоме не да спавати.” (5, 11-12.) “Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тиме што даје живот ономе ко је има.” (7, 12.) Зато, “речи мудрих људи ваља с миром слушати више него вику онога који заповеда међу лудима”. Јер “боља је мудрост него оружје убојито” (9, 17-18) . Правда и мудрост су боље од богатства. Цар Соломон каже: “Бејах млад а сада сам остарео, али не видех праведника остављеног, нити деце његове да просе хлеба! ” (Пс. 37, 25) .
Поздрав, о. Срба

Comments are closed.