NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Istorija crkve » ISTORIJA SRPSKE CRKVE

ISTORIJA SRPSKE CRKVE

 

ISTORIJA SRPSKE CRKVE
 

 
Neuspeh širenja Hrišćanstva
 
Sloveni udaljeni od grčkih kulturnih centara i varoši koji su živeli u centru Balkanskog poluostrva nisu tako lako i brzo podlegali uticaju grčke kulture; naročito, pak, njome se nikako nisu mogli da zagreju severniji krajevi u kojima su bile jake tradicije slovenske. Ti Sloveni nisu se mogli zagrejati Hrišćanstvom ni u religioznom ni u političkom pogledu. U religioznom pogledu zbog toga što je Hrišćanstvo propovedalo slobodu, bratstvo – jednakost. Međutim. to su bile samo fraze daleke od svakog ostvarenja. Mesto slobode Grci su težili da ih potčine i porobe; mesto bratstva i jednakosti oni su težili da vaspostave odnose robova (Slovena) i gospodara (Grka). Međutim, zadružno plemensko uređenje Slovena provodilo je vrline slobode, bratstva i jednakosti stvarno a ne u frazama. Zbog toga su se Sloveni dugo klonili hrišćanstva i pretpostavljali da ostanu neznabošci, nego li da pređu u Hrišćanstvo. Jer Hrišćanstvo imalo je da im sruši sve tradicije kao i socijalno uređenje njihovo kojim su oni bili potpuno zadovoljili, i koje je bilo bolje i iskrenije negoli grčko.
Još manje su se Sloveni mogli zagrejati Hrišćanstvom u političkom pogledu. Treba znati da su Rim i Carigrad širili svoje političke sfere interesa pomoću crkve. Zbog toga su se i Rim i Carigrad starali da putem Hrišćanstva zadobiju pojedina plemena, da ih pokrste, a posle šaljući im čete kaluđera i sveštenika oni su ih potčinjavali pod svoj politički uticaj.
Razume se da su Sloveni želeli da se emancipuju, oslobode tog uticaja koji je za njih značio političko ropstvo, te se radije vraćali neznaboštvu, ili ako su već ostajali u Hrišćanstvu, pristupali su čas Rimu čas Carigradu, gde su i kad imali za sebe više koristi.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *