NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Istorija crkve » ISTORIJA SRPSKE CRKVE

ISTORIJA SRPSKE CRKVE

 

ISTORIJA SRPSKE CRKVE
 

 
Patrijarsi posle Arsenija III
 
Na proglas Mustafe Ćuprilića da će se svakom oprostiti krivica što se borio protiv Turske, nije se skoro niko odazvao niti povratio na svoje ognjište, pa ni patrijarh. Zbog toga Ćuprilić je bio gotov da uništi Pećku patrijaršiju kao opasno revolucionarno gnezdo, ali on je znao kakav je jak autoritet uživala crkva uopšte kod Srba, kao i kakav je autoritet uživao patrijarh Arsenije, stoga se reši da na njegovo mesto postavi lice koje će odano biti Turcima, a koje će u isto vreme sprečiti vezu između odseljenih i zaostalih Srba, naročito sveštenstva. Takvo lice veliki vezir nađe u osobi jednog udovog sveštenika iz Skoplja po imenu Kalinik (1691-1710). On je uspeo da se dodvori velikom veziru (a po nekima Kalinik je potkupio velikog vezira) te ga on postavi, bez sabora i bez izbora, za patrijarha. Za Kalinika jedan zapis veli: „…dođe Kalinik, Grk, i sede na prazan iresto i dovede sobom dva grčka arhijereja, te ga postaviše za srpskog patrijarha“. Po sporazumu između velikog vezira i Kalinika ovaj je trebao da umiri narod i vrati ga na ognjišta. Kalinik je ovu ulogu potpuno izvršio koja je bila povoljna i po narod, da u zbegovima ne skapava od gladi, i po Turke, da se raja vrati na rad, te da daje begovima desetak a sultanu harač. On je zaklanjao narod od obesti i nasilja turskog, a naročito od zuluma Arnauta koji behu dovedeni sa ciljem da unište ostatke srpskoga naroda. Sem toga izdejstvovao je kod sultana zapovest da se hrišćani ne robe i ne ubijaju. Zbog takvog svog rada on je ostavio za sobom dobar spomen, ali je za crkvu njegova zasluga osobito velika što je uspeo da popravi, koliko se moglo, crkve i manastire što ih „agarjanska ruka“ poruši. Umro je u Temišvaru 16. avgusta 1710. godine. Pred smrt svoju potvrdio je autonomiju karlovačke arhiepiskopije (18. maja 1710).
Posle pet meseci 6. januara 1711. stupi na patrijaršijski presto Atanasije (1711-1712). Za njega se zna da je pre toga bio mitropolit u Skoplju i da je umro 1712. godine.
Atanasija je nasledio patrijarh Mojsije (Rajić ili Rajović sa nadimkom Čurla) (1712-1725). On je došao na presto kao raški mitropolit 6. oktobra 1712. godine. Rodom je bio iz mesta Trgovišta, postriženik mileševski, eklisijarh pećki. Još kao raški mitropolit iz bojazni od besa turskoga preneo je mošti Svetog Kralja (Prvovenčanoga) iz Studenice u kolašinski manastir Crnu Reku kao zaklonjenije mesto, udaljeno od glavnih puteva, a docnije kad su se prilike smirile (za vreme ratova 1716-1718.) vratio ih je u Studenicu. On je upravljao crkvom do 1725. godine i tada se povukao ostavivši za zamenika Arsenija Šakabentu. Umro je 1730. godine u Beogradu.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *