NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Istorija crkve » ISTORIJA SRPSKE CRKVE

ISTORIJA SRPSKE CRKVE

 

ISTORIJA SRPSKE CRKVE
 

 
Patrijarh Gavrilo
 
Krajem XVI i početkom XVII veka počinje, kao što rekosmo, slabiti centralna vlast u Turskoj, što se najbolje pokazalo u dinastičkim ratovima kao i u janičarskim bunama. Posledice slabljenja centralne vlasti pokazivale se u tome što je slabila i zaštita pokorenih naroda, pa često i samih Turaka od obesti pojedinih zulumćara na visokim položajima. Tada se obično rđavo postupalo sa potčinjenim hrišćanima, pljačkali ih, mučili a kad bi se ovi pobunili onda su ih ubijali i robili. Srbi su, pak, kao što smo kazali, svojim ustancima bili izgubili svako poverenje u očima Turaka i ma kako da je patrijarh Pajsije činio sve da povrati Makarijevo doba, nije u tome uspeo.
Posle te napomene biće nam razumljivo da je i Pajsijev naslednik patrijarh Gavrilo Rajić (1648-1659) imao da se bori sa velikim teškoćama. U to vreme u Peći je bio Nuh-paša koji ne fermaše ni u šta sve povlastice što ih imađaše patrijarh, te učini neka nasilja nad patrijarhom[1], tako da se ovaj reši da ide u Carigrad (1654) da se žali samome sultanu protivu Nuh-paše. Sultan tada ne beše u Carigradu, već u Beogradu. Ta okolnost stavi patrijarha u bezizlazan položaj; u Peć se nije mogao vratiti, a povratak sultanov u Carigrad bio je neizvesan te ga nije mogao čekati. Zbog toga pod izgovorom da će po patrijaršiji vršiti kanonsku vizitaciju ode u Moskvu 1654. godine. Tada je vladao u Moskvi car Aleksije koji ga lepo primi i ukaže mu najveće počasti. Kako je u to vreme 1655. godine u Moskvi bio crkveni sabor (pod patrijarhom Nikonom), radi popravke crkvenih knjiga, to je i on učestvovao na saboru zajedno sa antiohijskim patrijarhom Makarijem i davao svoje mišljenje o pojedinim pitanjima.
U vreme bavljenja patrijarha Gavrila odstupi ruski patrijarh Nikon i car Aleksije ponudi presto Gavrilu. No Gavrilo odbije ponudu zbog čega se vrati 1656. godine u Peć[2]. Čim su doznali u Carigradu za njegov povratak, odmah ga sultan pozove na divan. Treba znati da su jezuiti pratili svaki njegov korak u Moskvi i o svemu izveštavali Portu. Na taj način on bude optužen za veleizdaju, da je išao u Rusiju da se žali na Turke i da traži pomoć od Rusa protivu Turaka. Veliki mu vezir posle saopštenja tužbe kaže da je takvim svojim postupkom po zakonima navukao smrtnu kaznu i da se može spasti samo tako ako pređe u islam. U isto vreme naglasio mu ako pređe u islam da će dobiti velika zvanja i počasti. Patrijarh se branio da je išao u Rusiju radi milostinje za osirotelu patrijaršiju i da je tamo učestvovao na crkvenom saboru i nije vodio nikakve političke pregovore, a najmanje da je radio što protivu države (Turske). Njegov odgovor nije zadovoljio velikog vezira, a kako nije hteo da se poturči, bude udaren prvo na teške muke da bi od njega bilo iznuđeno poturčenje, no kako patrijarh to ne učini, bude poslan u Brusu gde je obešen 1659. godine[3].
 


 
NAPOMENA:

  1. Verovatno da je glavni povod bio taj što je patrijarh Gavrilo bio stupio u pregovore sa papskim legatom (unijatskim kaluđerom Demskim – Rusinom) te sazvao Sinod u Budimlju. Sinod je bio pristao na pregovore s papom i izabrao za svoga poverenika da ide u Rim episkopa budimljanskog Pajsija. Turci saznadu za to te Pajsija uhvate i živa oderu. Razume se da nisu mogli biti ravnodušni ni prema patrijarhu ma kako se ovaj pravdao. Samo tako mogu biti razumljiva i nasilja Nuh-paše nad Gavrilom.
    Međutim, Konstantin Jiriček tvrdi da je Gavrilo otišao u Moskvu po tajnom dogovoru prvaka balkanskih naroda radi oslobođenja Turaka.
  2. On je prvobitno mislio da ostane u Rusiji te je pisao u Peć da izaberu sebi drugog patrijarha i bi izabran Maksim (1655), pa se posle predomislio i vratio.
  3. Neki uzimaju da je Gavrilo obešen ili nasilno umoren u Carigradu a ne u Brusi. Lekijen (Francuz) stavlja i Gavrila u red mučenika postradalih za veru u Turskoj posle zauzeća Carigrada.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *