NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Istorija crkve » ISTORIJA SRPSKE CRKVE

ISTORIJA SRPSKE CRKVE

 

ISTORIJA SRPSKE CRKVE
 

 
Pokušaji širenja Hrišćanstva
 
Konstantin Porfirogenit veli da je još car Iraklije (610-641) doveo sveštenike iz Rima, te krštavao Slovene i učio ih da čine pobožna dela („privedši iz Rima svršenikovj, krestili ihi i naučili delati blagočestir“).
Ovo bi se moglo odnositi na zapadne delove Balkanskog poluostrva – Iliriju koja je bila pod jurisdikcijom Rima; međutim više nego verovatno da je Hrišćanstvo takođe šireno i među Slovenima koji su živeli na istoku, te bili pod jurisdikcijom Carigrada.
No, ovaj pokušaj nije imao uspeha. To nam pokazuje fakt da ne samo prost narod, već i župani i druge poglavice ostajale su još zadugo neznabošci. Kao što ćemo docnije videti sredina Balkanskog poluostrva ne u VII, već ni u VIII veku nije pristupala Hrišćanstvu i tek u IX veku bugarski car Boris i raški župan Mutimir pod silom vojničkog pritiska pristupaju Hrišćanstvu.
No, ne može se reći da je pokrštavanje Slovena završeno i potpunim neuspehom. Krajevi pokraj velikih varoši, pored mora i plodnih ravnica Salambrije, Bistrice, Vardara, Strume, i Marice izloženi jakom uticaju vizantijske kulture, čarobno su dejstvovali na naše Slovene i oni su vrlo rano počeli prelaziti u Hrišćanstvo. U katalozima episkopija već u VIII veku nalaze se episkopije za pojedina slovenska plemena kao što su episkopija Smolenska, episkopija Servija (Serfidže), episkopija za pleme Draguviti (Dragovići), oko Soluna, episkopija Jezerska itd.
Sem toga Sloveni su rano počeli odlaziti i u kaluđere. Broj Slovena kaluđera mora biti da je bio ogroman kad je već u VIII veku mogao biti izabran za carigradskog patrijarha Nikita (766-780), koji je bio Slovenin (po Teofanu).
No ti Sloveni koji su pristupili Hrišćanstvu brzo su se odrodili i pod uticajem Hrišćanstva i vizantijske kulture oni se ili pogrčili ili polatanili (u primorskim krajevima Jadranskoga mora). Usled toga krajevi južno od Olimpa gube ubrzo potpuno slovensko obeležje, a takođe i u plodnim ravnicama Makedonije.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *