NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Istorija crkve » ISTORIJA SRPSKE CRKVE

ISTORIJA SRPSKE CRKVE

 

ISTORIJA SRPSKE CRKVE
 

 
TREĆI PERIOD: SRPSKA CRKVA U ROPSTVU (1462-1920)
 
I. Srpska crkva pod Ohridskom arhiepiskopijom
 
Stanje pravoslavnih crkava usled najezde Turaka
 
Najezdu Turaka prva je osetila Vizantija te se povodom toga obraćala papama za pomoć. Pape su, pak, shvatile svoju hrišćansku dužnost i to smatralo zgodnom prilikom da se pravoslavni istok potčini Rimu. U tom cilju, kao što smo napred govorili, Rim je otpočeo rad na uniji. Najtežih posledica u radu na uniji po pravoslavlje imao je Florentijski sabor 1438-39. Na njemu je, kao što znamo, sastavljen akt o uniji koji su bili potpisali gotovo svi učesnici Sabora. Za nas je ovde važno da naglasimo da je Rim zahtevao da na Saboru učestvuju sve crkve koje su bile potčinjene Carigradu. A takve su bile ruska i moldavska, te su i one potpisale akt o uniji. U ime ruske crkve potpisao je mitropolit Isidor, a u ime moldavske crkve mitropolit Damnjan.
Kad je stigla vest o potpisivanju akta o uniji, a naročito posle odigranih nemilih pojava u Carigradu između 1439-1450. godine, ustalo se u ovim zemljama na sve strane protiv unije. U Moskvi 1441. godine Sinod je odbacio uniju, isto tako i Moldavija je odbacila uniju.
Carigrad je na taj način bio kompromitovan u pravoslavlju, te su od njega počele otpadati one crkve koje nisu želele uniju. Ovo je bilo utoliko lakše izvršiti pošto su uskoro Turci zavladali Carigradom (1453), te je Carigradska patrijaršija bila zauzeta brigom o svom opstanku i nije imala kad, po svom običaju, bacati anateme, čim neko ne deli njeno mišljenje.
Ohrid nije učestvovao na Florentijskom saboru niti je uopšte bio umešan u stvar unije. To je uzdiglo ugled Ohridu, te crkve na severu naročito u Vlaškoj i Moldaviji, koje su nekada potpadale pod Primu Justijanu[1], počinju napuštati Carigrad i obraćati se Ohridu.
Ako tome dodamo da je Ohridska crkva, posle turske najezde, bila u mnogo srećnijim prilikama nego li Pećka patrijaršija u pogledu uređenja odnosa sa Turcima, biće nam jasno tako visoko uzdizanje Ohridske crkve. I Srpska crkva nije učestvovala na Florentijskom saboru, te je i ona cenjena u Vlaškoj i Rusiji. To vidimo iz letopisa rumunskih, gde se veli da je moldavski mitropolit Teoktist (1452-1477) bio posvećen od srpskog patrijarha Nikodima II što znači da su odnosi potčinjenosti sa Carigradom bili prekinuti zbog unije.
Prvi patrijarh posle pada Carigrada bio je Genadije Sholaris. On je na neki način uspeo da se dodvori sultanu Muhamedu II, te mu je sultan po primeru vizantijskih careva darovao žezl, omofor, belog konja i hiljadu dukata. Sem toga dao mu je čin milet-baša (narodni starešina) te je patrijarh bio uvršćen u red članova Državnog saveta; a što je najglavnije izdao mu ferman da samostalno upravlja patrijaršijom.
Ne nalazimo nigde zapisa da je Ohridskoj crkvi izdat ma kakav ferman ili drugi pismeni akt, isto tako ni Srpska crkva nije dobila nikakav ferman ili drugi kakav pismeni akt o uređenju svome.
 


 
NAPOMENA:

  1. Kad je ustanovljena Justinijana Prima njoj su date obe Dakije: Potonja Rumunija potpala je na taj način pod jurisdikciju Justinijane Prime. Kad je Jovan Cimiskije (971) srušio Bugarsku i Srbiju, potčinio je i crkve pod Carigrad. Kad je, pak, Samuilo osnovao patrijaršiju u Ohridu potčinio je pod Ohrid sve crkve u svojoj državi; no on je vrlo kratko vreme držao zemlje na krajnjem istoku, te su one potpale opet pod jurisdikciju Carigrada, a druge su ostale pod Ohridom. Znamo da je ohridski patrijarh Jovan u trima poveljama dobio od Vasilija II sve zemlje pored Dunava, podrazumevajući i Vlašku i Moldaviju. Kad su Bugari osnovali Trnovsku patrijaršiju (1235), Vlaška i Moldavija potpale su pod Trnovsku patrijaršiju. Turci su srušili bugarsku 1393-8. godine, tada je carigradski patrijarh potčinio privremeno (1394) bugarsku crkvu pod Moldavsku mitropoliju a 1403. godine pod svoju neposrednu vlast. Oko 1370. godine Vlaška mitropolija podeljena je na Veliko-vlašku – istočno od reke Olte sa sedištem u Ardžešu i Malovlašku, Ugro-vlašku, zapadno od Olte sa sedištem u Severinu. Prvobitno obe su bile potčinjene Carigradu, ali u XVI veku vidimo iz jednoga pisma ohridskog arhiepiskopa Doroteja da on Ugro-vlašku eparhiju smatra kao svoju.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *