NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Istorija crkve » ISTORIJA SRPSKE CRKVE

ISTORIJA SRPSKE CRKVE

 

ISTORIJA SRPSKE CRKVE
 

 
Nikodim i Danilo II
 
Nikodim (1316-1324) je došao posle Save III. Bio je poreklom iz nižih klasa i svojim talentom uzdigao se na veoma zavidno mesto, postao je iguman manastira Hilandara. Kao veoma mudrom čoveku kralj Milutin poveravao je političke misije, te je išao u Carigrad kod cara Andronika kao njegov izaslanik. Posao je svršio na zadovoljstvo Milutinovo, te na preporuku grčkih dvorskih krugova kralj Milutin nastade te bude izabran na saboru za arhiepiskopa.
Odlikovao se i na književnom polju, preveo je Tipik Svetog Save Osvećenog (1318). Naredio je da se prepiše Tipik karejski i prepis da se čuva u crkvenoj riznici u arhepiskopiji. Nastojao da se pišu i prepisuju mnoge knjige; po njegovoj zapovesti prepisan je apostol poznat pod imenom Šišatovački u gradu Ždrelu kod Peći 1324. godine.
On je krunisao Stevana Dečanskog 1322. a preminuo je 1324. godine.
Nikodima je nasledio Danilo II (1324-1337). On je bio poreklom iz plemićke porodice i u mladosti na službi na dvoru Milutinovu. Kad je jednom kralj Milutin bio u manastiru Sopoćani, on se dogovori s jednim kaluđerom, napusti pratnju kraljevu i ode u manastir Končul, gde se postriže. Uskoro se pročuo svojim isposničkim životom i talentom za nauku. Iz Končula prešao je u Žiču, docnije ode u Hilandar, gde bude izabran za igumana. Kad su Katalani bili napali Hilandar, on ga junački branio i odbranio. Posle ostavi igumanstvo i povuče se u Kareju, u mučionicu Svetog Save, gde se ispaštao i pisao. Kad se arhiepiskop Sava bio razboleo, pozvan je bio Danilo da ga zastupa. I dok je on u početku bio na strani Milutinovoj, te pomagao da se Milutin izmiri sa Dragutinom 1313. godine, u sporu između Milutina i sina mu Stevana napusti Milutina i stade na stranu njegovog sina Stevana, kad ovaj diže bunu u Zeti zbog toga što Milutin beše pustio na volju svojoj ženi Simonidi da utiče na državne poslove. Usled toga, mada je trebalo očekivati da posle Save dođe na upravu Danilo, mesto njega dođe Nikodim.
Kad je Nikodim umro, na prestolu je bio Stevan Dečanski. On se nije ni časa predomišljao, već odmah nastoji te bi izabran za arhiepiskopa Danilo dotle episkop humski.
Kao arhiepiskop upravljao je mudro Srpskom crkvom, obnovio je Žiču i mnoge druge manastire. Krunisao je Dušana kraljevskom krunom, ali nije dočekao da ga kruniše carskom.
On je otac naše političke i crkvene istorije. Napisao je Životi kraljeva srpskih (Uroša, Dragutina, kraljice Jelene Anžujske, Milutina) i Životi arhiepiskopa srpskih. Koliko su cenjena njegova književna dela vidi se po tome što su produžena i posle njegove smrti i tako je postala knjiga Carostavnik (dodano je o Dečanskom i Dušanu, a u knjizi Život arhiepiskopa srpskih, dodano o njemu samom i trojici prvih patrijarha).

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *