NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Istorija crkve » ISTORIJA SRPSKE CRKVE

ISTORIJA SRPSKE CRKVE

 

ISTORIJA SRPSKE CRKVE
 

 
Rimokatolicizam kod Srba i Hrvata
 
Do 1054. hrišćanska crkva nije bila razdeljena te se Carigrad i Rim borili više oko političkog i kulturnog uticaja kod Slovena na Balkanu, ali 1054. taj uticaj postaje i važan crkveni činilac. Rimska crkva bila je odvajkada uređena na centralističkom načelu; prema tome, ona predstavlja sobom ne samo duhovno jedinstvo u dogmama i kanonima, već jedinstvo u upravi, u jeziku, u običajima itd. Na taj način posebne, nacionalne crkve ona ne trpi; nacionalni jezik u crkvi, u ovo doba, ona ne priznaje, i nacionalnu književnost ne samo što ne priznaje, nego je čak i ugušuje.
Kad se pojavili Ćirilo i Metodije svi su rimski sveštenici skočili protiv njih što upotrebljavaju varvarski – slovenski jezik; istina odobrili su ga pape Adrijan II i Jovan VIII samo shvatajući stvar tako da je potrebno poslužiti se tim jezikom kod Slovena kao sredstvom dok se ne obrate jednom u hrišćanstvo (posle nepunih 300 godina), a čim se obraćanje izvrši slovenski jezik ima da bude zamenjen latinskim (samo tako možemo razumeti da je već papa Stevan V (885-891) bio protiv slovenskog jezika). Zbog toga su učenici Ćirila i Metodija prebegli u Hrvatsku i počeli služiti službu na slovenskom jeziku. Narod je jatimice pohitao slovenskim sveštenicima. Ali to nije išlo u račun Rimu, te već 925. skuplja se sabor u Splitu na kome se ustaje protiv upotrebe slovenskog jezika i posle duge diskusije doneta je bila odluka da se izbaci slovenski jezik i da se privremeno samo niže sveštenstvo može njime služiti. No već 928. skuplja se i drugi sabor i zabranjuje upotrebu slovenskog jezika; sveštenici ne smeju nositi bradu, i kose, ne smeju se ženiti itd.
U gradu Ninu postojala je još od ranije biskupija. Njen biskup zvao se Grgur i bio je borac za slovenski jezik. Splitski sabor da bi ga lišio mogućnosti da širi slavizam ukine mu čak i biskupiju u Ninu.
Na taj način pape su uspele da istrebe slovenski jezik ma sa velikom mukom, jer je narod žudio za slovenskom službom. Na saboru u Splitu 1060. bude doneto rešenje da se zatvore sve crkve u kojima se služi slovenski. U unutrašnjosti Hrvatske usled te zabrane nastanu neredi. Na čelu nezadovoljnika stane neki sveštenik Vuk, koji je dvaput išao u Rim i molio papu da obustavi to rešenje, ali sve je bilo bez uspeha. Kralj Petar Krešimir IV (1058-1074) iz političkih razloga beše tu na strani Rima, te se i otpor uguši. No glagoljica je i pored sveg ugušivanja ostala i dalje, te imamo nekoliko očuvanih spomenika.
U XI veku rimska crkva spustila se od Splita do Dubrovnika i dalje na jug i zahvatala Kotor i Zetu. U XII veku kao što smo kazali, kad se rodio Nemanja, u Zeti nije bilo pravoslavnog sveštenika da ga krsti.
Ako dovedemo u vezu ovo stanje sa stanjem u Makedoniji, gde Grci behu još od 1018. preuzeli Ohridsku arhiepiskopiju i grcizirali je, Bugarska beše takođe pod Grcima do 1186. godine, biće nam jasno zašto je sav religiozno-slovenski život bio koncentrisan u Raškoj i Humu.
Kako je, pak, bio razvijen duhovni život toga doba, do koje visine dolazio, dokazuje nam Miroslavljevo jevanđelje, naš najlepši spomenik iz srednjeg veka.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *