NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Istorija crkve » ISTORIJA SRPSKE CRKVE

ISTORIJA SRPSKE CRKVE

 

ISTORIJA SRPSKE CRKVE
 

 
Crkva u Zeti
 
Posle sukoba izmeću cara Lava Isavrijana i pape Zeta je potpala pod Drač. Služba je prema tome mogla biti samo na grčkom jeziku. Takvo je stanje moralo trajati i kroz ceo IX vek. Mi nemamo tačnih podataka da li je ko od Metodijevih učenika, kad su se razbežali, došao i u Zetu, ali s obzirom na to što su primorski krajevi mnogo ranije primili hrišćanstvo, nego li zagorski, možemo pretpostaviti da im je i mnogo prijatnija bila služba na slovenskom nego li na grčkom jeziku. Zna se danas da su Metodijevi učenici pisali glagoljicom kako u Ohridu tako i u primorju. Prema tome oni su i u Zeti, ako ih je bilo, morali pisati glagoljicom. Ali mi o tome nemamo spomenika. Jedan jedini spomenik u tom pogledu jeste Nomokanon ilovački od 1262. na koricama čijim nađena su dva lista aiostolara pisana glagoljicom. Misli se da su ova dva lista iz X ili početka XI veka. To bi se taman slagalo sa vekom Svetog Jovana Vladimira. Kako su ova dva lista nađena na knjizi koja je u Zeti ponikla, mora se pretpostaviti da su skinuti sa neke stare knjige pisane opet u Zeti, te kad je glagoljica bila izobičajena, kaluđer je kao šaru metnuo na korice.
Knez Vladimir bio je potčinjen caru Samuilu i kako je on sve crkve u svojoj državi potčinio pod Ohridsku crkvu, više nego verovatno da je i crkva u Zeti bila u to vreme pod Ohridom.
Ali posle smrti cara Vasilija II (1025), kad je Vojislav (1034-1050) oslobodio Zetu, ona počinje naginjati više Rimu. Kad je Vojislavljev sin Mihajlo proširio i uredio svoju državu pod koju su potpadale Raška, Hum, Trebinje i dr. zaželi kraljevsku krunu. Da, pak, ne bi zavisio od Splita u crkvenom pogledu, zatraži od pape zasebnu crkvu. Papa Aleksandar II obnovi staru Dukljansku episkopiju sa sedištem u Baru pod imenom Dukljansko-barska 1067. Kad je Mihajlo ispunio sve papine zahteve, tj. potčinio crkvu pod Rim sa latinskom službom, onda je dobio i kraljevsku krunu 1077. od Grgura VII. Posledice toga su za nas jasne, slovenski jezik je izbačen iz upotrebe, slovenske knjige uništene, a Barska episkopija postoji i do danas. Na taj način ranije gostoljubiva Zeta protera iz zemlje svoje sinove, pravoslavne, a napuni je strancima iz Rima koji joj na tuđem jeziku propovedahu reč božju. Gde su se slovenski kaluđeri mogli skloniti ispred latinskih? Morali su se skloniti u Rašku, Hum, Bosnu i druga mesta, ostavivši u Zeti manastire i crkve katolicima.
U Rašku je za vreme Bodina bio župan Vukan. Vukanov potomak Zavida morao se ukloniti sa položaja i nastanio se u Zeti, u mestu Ribnici, i kad mu se oko 1126. rodio sin Nemanja, u Zeti nije bilo pravoslavnog sveštenika da ga krsti, nego ga krstio katolički. Tako su brzo rimokatolici očistili zemlju od pravoslavne službe. Nama posle toga može biti jasno zašto je Miroslavljevo jevanđelje moglo da ponikne u malom Humu, a nemamo nikakvog spomenika iz velike Kraljevine Zete.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *