ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ
 

 
Хришћанство код Срба
 
Као што смо казали напред за владе византијског цара Василија Македонца покрстио се рашки жупан Мутимир око 879. године. Њему је цар послао владику и многе свештенике. Епископ је становао у граду Расу а катедрала му је била црква Светог Петра и Павла. Рашки епископ био је потчињен драчком митрополиту. За живота цара Василија Мутимир је био под политичким утицајем Византије, те је то хришћанство било несумњиво грчко са грчком службом и грчким језиком. Но после смрти цара Василија и Мутимира политичке се прилике мењају. Византија слаби и Срби полагано потпадају под власт Бугара за владе цара Симеуна (893-927), тако да после Захарија Прибисављевића Симеун на место домаћих жупана поставља Бугаре.
Цар Симеун је у својој држави заводио словенски језик те вероватно да је у X веку и у Рашкој словенска служба потисла грчку.
После смрти Симеуна рашки жупан био је Часлав, (931-960). Византија је онда мировала, а на бугарском престолу био је цар Петар (927-969) за чије се време највише ширила словенска књига, те можемо претпоставити да је у Чаславовој држави цветала такође словенска књижевност.
Цар Јован Цимискије (971-972) срушио је и Бугарску и Србију те их обе потчинио под своју власт. Но његова владавина није дуго трајала, свега четири године, 972-976. Кад он умре, око престола настадоше раздори, те се не може претпоставити да је била нека велика промена у црквеном погледу код Срба.[1]
Као што је познато, после смрти Цимискија беше се подигла Зета на челу са кнезом Владимиром. Сем тога у Македонији успе устанак синова преспанскога кнеза Николе под царем Самуилом (976-1014). Самуило је основао велику државу која се простирала на северу до Саве и Дунава, на југу до Коринтског залива, на истоку до Родопа. Да би се могао венчати царском круном, он у Охриду прогласи патријаршију и под Охридску патријаршију потчини све цркве у својој царевини, у том броју и Рашку епископију. Од тога времена Рашка епископија престаје бити потчињена Драчкој.
Но кад је пропала Самуилова држава (1018) није пропала и Охридска патријаршија; цар Василије II (976-1025) признао је аутокефалност, само је деградирао на степен архиепископије, те се она све до свог укидања у историји и назива Охридска архиепископија. Под њу је потпала и Рашка епископија.
Ми немамо података о томе ко су били апостоли хришћанства код нас Срба који су били испосници што су преобратили прост народ у хришћанство, али имамо предања на основу којих су познији српски владаоци подизали велике и славне задужбине на местима где би се подвижници испаштали. То нам даје право да закључимо да је покрштавање маса ишло истим путем на северу као и у јужној Србији. Могло би се као вероватно узети и мишљење да кад су ученици Методијеви били протерани из Моравске да су многи пребегли кнезу Мутимиру и настанили се у српским земљама.
Што се тиче питања на ком је језику вршена служба за време Самуила несумњиво је да је то морало бити само на словенском језику.
 

1. Бугарска је патријаршија том приликом уништена и бугарска је црква потпала под Цариградску патријаршију све до XIII века, када је под Асаном II била обновљена Друга патријаршија 1235. са седиштем у Трнову.