ISTORIJA SRPSKE CRKVE

ISTORIJA SRPSKE CRKVE
 

 
Prvi isposnici slovenski
 
Sudeći po broju starih manastira podignutih kraj pećina, moglo bi se pretpostaviti da je broj prvih isposnika i apostola hrišćanskih kod nas bio mnogo veći, no što su zapisi i predanja sačuvali spomen o njima. Ali mi imamo pouzdane zapise ili predanje samo o nekolicini. Najstariji o kome znamo kad je živeo bio je Jovan Rilski (876-946).[1] koji se ispaštao ispod planine Rile. Kao drugi isposnik mogao bi se uzeti Sveti Jovan Bigorski, koji se ispaštao u klisuri reke Radike[2]. Kao treći po redu bio bi Sveti Joakim Osogovski[3]; kao četvrti uzima se Sveti Gavrilo Lesnovski na izvornom delu Lesnovske reke između Kratova i Zletova[4]. Kao najpozniji uzima se Sveti Prohor Pčinjski[5], čija je zadužbina na izvornom delu reke Pčinje.
 

1. Bio je rodom iz sela Skrina. Kad su mu umrli roditelji otišao je na planinu Rujan, docnije se ispaštao kod reke, gde je sada Rilski manastir. U žitiju piše da je za njega čuo car Petar bugarski, i došao da ga vidi. Kako je Jovan bio na nekoj strmoj steni car poruči da siđe da ga vidi, Jovan na to odgovori: „Ako on hoće da mene vidi, neka se popne gore, ja neću da silazim dole“. Ovaj je manastir opravila i tu prenela mošti Jovana Rilskog iz Trnova sultanica Mara 1469. godine.
2. Za ime Svetog Jovana Bigorskog vezan je postanak manastira istog imena. Po predanju ikona je došla iz sela Slatine kod Ohrida, kao što smo napred rekli, i tu se on ispaštao i zadužbinu mu je posle smrti, podigao, po predanju, Sveti Jovan Vladimir. To znači da je živeo u X veku.
3. U njegovom žitiju veli se da se ispaštao kod reke Skupice u Osogovskim planinama gde se nalazi pećina. Sem toga u žitiju piše da je došao: sa „zapada“, što nas može dovesti na pretpostavku da su na zapadu sva podesnija mesta za ispaštanje već bila zauzeta.
4. Ovaj je manastir neobično bio cenjen u srednjem veku te ga je srpska vlastela bogato obdarivali. Obnovio ga je iz temelja Jovan Oliver, Dušanov vlastelin između 1341-1349. U njemu je očuvana slika cara Dušana.
5. Iz njegovog žitija vidi se da je živeo za vreme cara Romana Diogena (1067-1071) kome je prorekao da će postati car, što se i zbilo.