NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Istorija crkve » ISTORIJA SRPSKE CRKVE

ISTORIJA SRPSKE CRKVE

 

ISTORIJA SRPSKE CRKVE
 

 
Krštenje Bugara
 
Pokrštanje Bugara pada u drugoj polovini IX veka. Oni su se pokrstili za vlade kneza Borisa, njihovo pokršćavanje teklo je ovako: Bugari su u IX veku razmakli svoje granice od Crnoga mora do Srema. Tu su došli u dodir sa Francima. Kad se franačka država raspala onda su im susedi bili Nemci. Grci su i ranije želeli da pokrste Bugare, ali Ludvik, nemački car, sa kojim je Boris imao savez, stade ga nagovarati da primi hrišćanstvo iz Rima. To dozna Vizantija i 863. kad su Bugari ratovali na drugoj strani, car Mihajlo pođe s lađama protiv Bugara. Bugari nisu mogli da se odupru i zatraže mir. Mihajlo III pristane na mir pod uslovom da se Boris i njegov narod pokrsti. Pokrštanje je uskoro izvršeno (1864) i on dobije titulu arhont – knez. Vizantija je poslala sveštenstvo grčko, služba je bila na otpor kod mase, pojaviše se bune, išlo se čak i za tim da se zbaci Boris s prestola, ali on uspe da krvavo uguši bune.
Uskoro Boris, sada Mihajlo, zatraži od Carigrada autonomiju crkvenu; patrijarh Fotije, odbije to traženje. Onda se Boris obrati u avgustu 866. papi u Rimu. Papa prihvati ovaj poziv i pošalje dva episkopa (Pavla populonskog i Formozu portskog) koji uvedoše rimske obrede i rimsku organizaciju. Episkopi da bi pojačali revnost Borisavu u podizanju crkava rekoše mu da će biskupa dobiti odmah a kad bude sagradio veći broj crkava dobiće arhiepiskopa, možda i patrijarha što je Boris tražio. Latinski su sveštenici ostali u Bugarskoj 866. i 867. Mihajlo je želeo da mu ostane jedan od ona dva episkopa (Formoza), ali i papa to ne dozvoli, pošto je on imao svoju eparhiju. S druge strane, Fotije bi svrgnut i Ignjatije vraćen u Carigrad. To dade povoda Borisu da uputi pitanje Ignjatiju kome pripada Bugarska, Rimu ili Carigradu? Sabor odluči da pripada Carigradu, papski delegati protestvovaše. Ignjatije znađaše želje Borisove za autonomijom te mu posla arhiepiskopa i episkope, i tako bugarska crkva postade autonomna 870. godine.
Za vreme cara Simeuna bugarska je crkva podignuta na stepen patrijaršije (obično se uzima 917) i trajala je dok i bugarska država (971).

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *