NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Istorija crkve » ISTORIJA SRPSKE CRKVE

ISTORIJA SRPSKE CRKVE

 

ISTORIJA SRPSKE CRKVE
 

 
Ćirilo i Metodije
 
To su dva brata, rođena u Solunu, sinovi vojnog starešine Lava, koji su po svoj prilici još u detinjstvu, u Solunu, naučili bili slovenski jezik. Oni su vaspitani u Carigradu, po nekima čak i na dvoru cara Mihajla III i naročito Konstantin, u monaštvu Kiril, važio je kao veoma naučen i spreman radnik. Od 856 do 860. godine on je slat od strane grčke vlade na poluostrvo Krim radi širenja hrišćanstva među Hazarima, jednom turkmenskom plemenu. Metodije bio je starešina jedne slovenske oblasti Vojnići, (Vojunitit), ali mu se taj život nije dopao, pokaluđeri se i živeo je ka monah u jednom manastiru u Vitiniji na brdu Olimpu u Maloj Aziji.
Izgleda da njima poziv patrijarha Fotija i cara Mihajla neobično polaska te prilegoše veoma vredno na posao oko sastavljanja azbuke[1] i prevođenja knjiga tako da su već 864. bili gotovi i krenuli u leto na put u Moravsku.[2]
Moravski knez Rastislav kao i panonski knez Kocelj i slovački Svetopuk izišli su im na susret i ovi otpočeše svoj rad otvorivši prvo škole, gde su spremali propovednike. Njihov rad imao je neobičnog uspeha. Na glas da postoji služba i na slovenskom jeziku, pređoše u hrišćanstvo svi Sloveni neznabošci, no sem njih i svi oni Sloveni koje rimski misionari već behu obratili u hrišćanstvo, jer su i oni voleli slovensku službu. Zato što je slovenska služba bila po grčkom obredu salcburški episkop optuži papi Nikoli I (858-867) Kirila i Metodija kao grčke monahe koji su došli čak iz Carigrada da zavađaju verne koji već behu primili latinsku službu sa latinskim obredom, kao i što služe na nepoznatom jeziku. Papa Nikola poziva optužene na opravdanje.[3] Oni se odazvaše pozivu i odoše u Rim. No desi se da baš u to vreme umre papa Nikola I i na njegovo mesto bi izabran Adrijan II (867-872). Optuženi Kiril i Metodije uspeli su da se opravdaju pred papom ali Kirilo se razbole i umre u Rimu 14. februara 869. godine.[4]
Kad se Metodije vratio u Moravsku njegov glavni zaštitnik, knez Rastislav, bio je u ratu sa Nemačkom, zbog toga on se zaustavi kod kneza Kocelja a na Blatnom jezeru. Za vreme bavljenja kod Kocelja porodi se kod njih želja da se obnovi nekadanja sremska mitropolija s tim da Metodije bude arhiepiskop. Sa tom kneževom željom Metodije ode opet u Rim gde ga papa Adrijan posveti za arhiepiskopa (870). Pod njegovu crkvenu vlast potpadao je sada ne samo Srem, već cela Panonija i Moravska.
U ratu sa Nemačkom slovački knez Svetopuk izda Rastislava i ovaj dopadne ropstva, gde je bio oslepljen, te uskoro i umre. Metodije bude izveden pred crkveni sud nekih nemačkih biskupa i opata koji mu porekoše arhiepiskopsko dostojanstvo, te ga zatvoriše u nekom manastiru gde je tamnovao oko dve godine dana. Novi papa Jovan VIII (872-882) čim doznade šta se zbilo sa Metodijem posla naročitog izaslanika (Pavla iz Ankone) te bude oslobođen (873) i vraćen kao arhiepiskop u Moravsku kod Svetopuka (870-894). Panoniju pak preuze ponova strasburški nadbiskup, jer je ona ranije bila pod njegovom vlašću.
Svetopuk je bio pod vrhovnom vlašću Nemaca (Ludvika), te umesto da izdejstvuje samostalnu crkvu sa slovenskim jezikom, on se potčini nemačkom uticaju i u crkvenom pogledu. On dozvoli da se širi i latinsko-nemački i slovenski jezik. Kako su Nemci bili jači i uticajniji to Metodija počinju optuživati kod pape i kneza, i jeresi (arijanstvu). Knez se obrati papi (preko sveštenika Ivana Mlečanina) da se to pitanje raspravi. Papa povodom toga pozove Metodija u Rim (879).
Metodije uspe i ovoga puta da se opravda, ali da bi se zadovoljili i Nemci postaviše mu za sufragana (vikara) Vihinga, Nemca, s tim da se jevanđelje mora čitati prvo na latinskom pa posle na slovenskom jeziku.
Metodije je posle toga malo živeo i umre 885. a Vihing uspe da ubedi Svetopuka da je Vjeruju bez filiokve pogrešno, te Svetopuk posle smrti Metodijeve progna njegove učenike.
Njih je bilo svakojako vrlo mnogo te se ovi razbegoše na sve strane a naročito u Hrvatsku, Dalmaciju i na Balkan. Zapis je ostao samo o onima koji su pobegli na Balkan; oni su se zvali Gorazd, Kliment, Naum, Anglear i Sava.
 


 
NAPOMENA:

  1. Iz toga perioda imamo dve azbuke, jedna je glagoljica a druga ćirilica. Dugo se vodila polemika oko toga koja je od njih pre postala. Sada je opšte priznato da je starija glagoljica. Kako su stvarno i stariji spomenici pisani glagoljicom, to je neosporno da su Ćirilo i Metodije izmislili glagoljicu i njome se služili u Moravskoj. Kad su se pak njegovi učenici razbežali te jedni otišli u Hrvatsku i Dalmaciju. a drugi na Balkan, odneli su sobom i knjige pisane glagoljicom, te otuda imamo dve glagoljice: ohridsku i hrvatsku, koje se međusobno vrlo malo razlikuju.
    Ćirilica (današnja) izgleda da je ponikla jednovremeno ili možda i ranije. Ona predstavlja u stvari grčko unicijalno (kurzivno) pismo doterano prema slovenskom jeziku sa dodatkom glasova kojih nema u grčkom jeziku. Njome su se jamačno služili Sloveni trgovci i vlastela ranije. U X veku na Balkanu gospodarila je u crkvi glagoljica, ali naporedno sa njom nađeni su i spomenici ćirilicom (potpis Zografskom igumana Makarija – 980. i natpis nad nadgrobnoj ploči oca cara Samuilova, nađenoj kod Prespanskog jezera). Od XI veka preotima maha ćirilica i glagoljica u XII veku potpuno iščezava.
  2. Ko zna kakve teškoće predstavlja prevođenje crkvenih knjiga na nov jezik kao i stvaranje terminologije, taj mora biti načisto da se: jevanđelje, apostol, službenik, oktoih, mineji (pa makar samo opšti), triodi (oba), časlovac, psaltir nisu mogli prevesti za godinu i dve dana. To nas navodi na misao da je za Slovene u Vizantiji morao u to vreme već postojati bar prevod jevanđelja i apostola kao i da je izrađena bila crkvena terminologija. To su mogli učiniti oni mnogobrojni Sloveni – kaluđeri koji od početka VIII veka tako rado odlažahu u manastir.
  3. Papa i patrijarh Fotije razilazili su se u nekim tačkama učenja te je papa hteo da vidi ima li fotijanstva u njihovom učenju.
  4. On se pred smrt povukao u neki grčki manastir, gde se pokaluđerio i gde je umro.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *