ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ

 

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ
 

 
Ћирило и Методије
 
То су два брата, рођена у Солуну, синови војног старешине Лава, који су по свој прилици још у детињству, у Солуну, научили били словенски језик. Они су васпитани у Цариграду, по некима чак и на двору цара Михајла III и нарочито Константин, у монаштву Кирил, важио је као веома научен и спреман радник. Од 856 до 860. године он је слат од стране грчке владе на полуострво Крим ради ширења хришћанства међу Хазарима, једном туркменском племену. Методије био је старешина једне словенске области Војнићи, (Војунитит), али му се тај живот није допао, покалуђери се и живео је ка монах у једном манастиру у Витинији на брду Олимпу у Малој Азији.
Изгледа да њима позив патријарха Фотија и цара Михајла необично поласка те прилегоше веома вредно на посао око састављања азбуке[1] и превођења књига тако да су већ 864. били готови и кренули у лето на пут у Моравску.[2]
Моравски кнез Растислав као и панонски кнез Коцељ и словачки Светопук изишли су им на сусрет и ови отпочеше свој рад отворивши прво школе, где су спремали проповеднике. Њихов рад имао је необичног успеха. На глас да постоји служба и на словенском језику, пређоше у хришћанство сви Словени незнабошци, но сем њих и сви они Словени које римски мисионари већ беху обратили у хришћанство, јер су и они волели словенску службу. Зато што је словенска служба била по грчком обреду салцбуршки епископ оптужи папи Николи I (858-867) Кирила и Методија као грчке монахе који су дошли чак из Цариграда да завађају верне који већ беху примили латинску службу са латинским обредом, као и што служе на непознатом језику. Папа Никола позива оптужене на оправдање.[3] Они се одазваше позиву и одоше у Рим. Но деси се да баш у то време умре папа Никола I и на његово место би изабран Адријан II (867-872). Оптужени Кирил и Методије успели су да се оправдају пред папом али Кирило се разболе и умре у Риму 14. фебруара 869. године.[4]
Кад се Методије вратио у Моравску његов главни заштитник, кнез Растислав, био је у рату са Немачком, због тога он се заустави код кнеза Коцеља а на Блатном језеру. За време бављења код Коцеља породи се код њих жеља да се обнови некадања сремска митрополија с тим да Методије буде архиепископ. Са том кнежевом жељом Методије оде опет у Рим где га папа Адријан посвети за архиепископа (870). Под његову црквену власт потпадао је сада не само Срем, већ цела Панонија и Моравска.
У рату са Немачком словачки кнез Светопук изда Растислава и овај допадне ропства, где је био ослепљен, те ускоро и умре. Методије буде изведен пред црквени суд неких немачких бискупа и опата који му порекоше архиепископско достојанство, те га затворише у неком манастиру где је тамновао око две године дана. Нови папа Јован VIII (872-882) чим дознаде шта се збило са Методијем посла нарочитог изасланика (Павла из Анконе) те буде ослобођен (873) и враћен као архиепископ у Моравску код Светопука (870-894). Панонију пак преузе понова страсбуршки надбискуп, јер је она раније била под његовом влашћу.
Светопук је био под врховном влашћу Немаца (Лудвика), те уместо да издејствује самосталну цркву са словенским језиком, он се потчини немачком утицају и у црквеном погледу. Он дозволи да се шири и латинско-немачки и словенски језик. Како су Немци били јачи и утицајнији то Методија почињу оптуживати код папе и кнеза, и јереси (аријанству). Кнез се обрати папи (преко свештеника Ивана Млечанина) да се то питање расправи. Папа поводом тога позове Методија у Рим (879).
Методије успе и овога пута да се оправда, али да би се задовољили и Немци поставише му за суфрагана (викара) Вихинга, Немца, с тим да се јеванђеље мора читати прво на латинском па после на словенском језику.
Методије је после тога мало живео и умре 885. а Вихинг успе да убеди Светопука да је Вјерују без филиокве погрешно, те Светопук после смрти Методијеве прогна његове ученике.
Њих је било свакојако врло много те се ови разбегоше на све стране а нарочито у Хрватску, Далмацију и на Балкан. Запис је остао само о онима који су побегли на Балкан; они су се звали Горазд, Климент, Наум, Англеар и Сава.
 


 
НАПОМЕНА:

  1. Из тога периода имамо две азбуке, једна је глагољица а друга ћирилица. Дуго се водила полемика око тога која је од њих пре постала. Сада је опште признато да је старија глагољица. Како су стварно и старији споменици писани глагољицом, то је неоспорно да су Ћирило и Методије измислили глагољицу и њоме се служили у Моравској. Кад су се пак његови ученици разбежали те једни отишли у Хрватску и Далмацију. а други на Балкан, однели су собом и књиге писане глагољицом, те отуда имамо две глагољице: охридску и хрватску, које се међусобно врло мало разликују.
    Ћирилица (данашња) изгледа да је поникла једновремено или можда и раније. Она представља у ствари грчко уницијално (курзивно) писмо дотерано према словенском језику са додатком гласова којих нема у грчком језику. Њоме су се јамачно служили Словени трговци и властела раније. У X веку на Балкану господарила је у цркви глагољица, али напоредно са њом нађени су и споменици ћирилицом (потпис Зографском игумана Макарија – 980. и натпис над надгробној плочи оца цара Самуилова, нађеној код Преспанског језера). Од XI века преотима маха ћирилица и глагољица у XII веку потпуно ишчезава.
  2. Ко зна какве тешкоће представља превођење црквених књига на нов језик као и стварање терминологије, тај мора бити начисто да се: јеванђеље, апостол, службеник, октоих, минеји (па макар само општи), триоди (оба), часловац, псалтир нису могли превести за годину и две дана. То нас наводи на мисао да је за Словене у Византији морао у то време већ постојати бар превод јеванђеља и апостола као и да је израђена била црквена терминологија. То су могли учинити они многобројни Словени – калуђери који од почетка VIII века тако радо одлажаху у манастир.
  3. Папа и патријарх Фотије разилазили су се у неким тачкама учења те је папа хтео да види има ли фотијанства у њиховом учењу.
  4. Он се пред смрт повукао у неки грчки манастир, где се покалуђерио и где је умро.

One Comment

  1. Стеван Драшковић

    Добар дан,
    Може ли се ово књига купити и где ?
    Поздрав
    Стеван Драшковић