ИСТОРИЈА СПЦ У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ и ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ
И ЈУЖНОЈ АФРИЦИ
 

 
ПАРОХИЈА И ЦРКВЕНО-ШКОЛСКА ОПШТИНА СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА, ВОДОНГА, ВИКТОРИЈА
54 High Street, Wodonga, VIC
 
Већ почетком 50-тих година, у Водонги се оформила мала српска заједница. Разговори о оснивању Српске православне црквене општине су вођени током 1952. године, када је и настала идеја да се она посвети св. апостолима Петру и Павлу. Епископ Дионисије је послао упутства за њено оснивање.
Једну од првих Литургија у Водонги, крајем 1952. године, служио је свештеник Миленко Стефановић, у дворишту породице Крстић. Олтар је импровизован на веранди, а народ је стајао на травњаку.
Током 1953. је одржана оснивачка скупштина у кући Драге Пиљића у Камп улици, Водонга (Camp Street Wodonga) на којој је изабрана прва управа Српке православне црквеношколске општине Св. Петар и Павле, на челу са председником Љубомиром Спасојевићем. Почетком 1954. године они су успели да купе земљиште на коме је одмах направљена мала шупа у којој су одржавана повремена богослужења и скупови. Земљиште је отплаћено маја 1956. године, а потом је донета одлука да се на њему изгради црквени дом или сала. Сала је имала преградни зид на склапање, иза кога је био постављен олтар.
Током педесетих година у Водонги је било мало Српкиња. Ипак, решено је да се оснује Удружење православних жена (Orthodox Women’s Association), чији је први састанак одржан 28. јуна 1959. године. Прва председница је била Душанка (Мица) Матејић.[1] Удружење је потом постало Коло српских сестара под именом Краљица Мајка Марија. Своју славу, Св. Параскеву, Коло је почело да слави 1975. године, у време председнице Наде Рупар.
Црквена општина је регистрована 1960. године. Исте године, 19. септембра, ову малу српску заједницу на граници држава Викторије и Новог Јужног Велса, посетио је краљ Петар ИИ.
При црквеној општини је постојала фоклорна група Равна Гора. Учитељица допунске школе за српски и веронауку била је Драгослава Вилијамс, која је, између осталог, научила известан број деце да читају Апостол и одговарају за певницом на Литургији. Осим тога, деца су рецитовала о већим празницима на српском и енглеском језику.
У црквеном дому су се одржавала и богослужења. Али, када се 1961. године указала прилика, парохијани и чланови црквено-школске општине у Водонги, купили су једну стару презвитеријанску цркву и прилагодили је за православно богослужење. Дозиђивање олтара са апсидом на купљеном храму започето је 1963. године. Међутим, радови су успорени и заустављени догађајима из 1963. године. У то време, парох ове цркве је био Славко Нићетин, који је саветовао парохијане да се ставе под јурисдикцију епископа Дионисија. Тако је ова црквено-школска општина била једна од првих које су поднеле молбу епископу Дионисију за пријем у јурисдикцију Америчко-канадске епархије. Касније, 1979. године, чланови који се нису слагали са овом одлуком, основаће своју црквену општину. Приликом боравка у Аустралији, епископ Дионисије је посетио ову црквену општину 26. октобра 1964. године и благословио радове на доградњи олтара. Кума цркве је тада била Јелена Мусић.
 

Црква Св. Петра и Павла, Водонга.

Првобитни црквени дом је изгорео у пожару, новембра 1965. године, а уместо њега је подигнут нови и већи, који је освећен 14. јануара 1973. Следеће, 1974. године, поред овог дома су ударени темељи за нову цркву, које је осветио епископ Димитрије (Балаћ) 25. новембра 1974. Нови иконостас је поклоњен 1992/93. године, од стране Руске заграничне цркве, преко свештеника Петра Дамњановића.

Посета Краља Петра II српској заједници у ВОДОНГИ, 19. септембра 1960. године.

Храм је обновљен и преуређен током 1982. године.
Свештеници су, током педесетих година, били ретки, а заједница у Водонги мала, тако да није могла имати сталног пароха. Повремено су службе држали и парохију опслуживали свештеници: Миленко Стефановић, Славко Нићетин, Мирослав Јовановић, отац Јанко, игуман Тома (Казић), Драгомир Шиповац и други.

1. Приватни архив Драгославе Вилијамс из Водонге, Записник Удружења православних жена, 28. јун 1959.