ИСТОРИЈА СПЦ У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ и ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ
И ЈУЖНОЈ АФРИЦИ
 

 
ПАРОХИЈА И ЦРКВЕНО-ШКОЛСКА ОПШТИНА
СВЕТОГ ГЕОРГИЈА У СТ. АЛБАНСУ, ВИКТОРИЈА
6 Kate Street, St. Albans, VIC
 
Током 1949-50. године у државу Викторију се доселило око 1000 српских породица и већина њих се настанила у Мелбурну. Како је земљиште у западним предграђима било јефтино, а у близини је било индустрије и радних места, поједини Срби су почели куповати плацеве у Ст. Албансу и градити своје прве скромне куће, углавном од дрвета и лаког материјала. У то време, у овом мелбурншком предграђу је било свега око 30-так кућа, које је са центром повезивала градска железница.
У почетку, Срби Мелбурна и Ст. Албанса, са својим свештеником Будимиром Ђукићем, нису имали свој храм, већ су изнајмљивали храмове других цркава или одлазили на службе у православне храмове других јурисдикција. Тако су и православни Срби из Сент Албанса, на Васкрс 1954. године, присуствовали Светој литургији у Руској православној цркви у Колингвуду (Collingwood). У повратку кући, после Васкршње службе, у возу према Сент Албансу се повео разговор о организовању црквеног живота и оснивању црквено-школске општине у Сент Албансу. Разговор, започет у возу, настављен је у кући Симеона Томића. Група од десет људи која је била присутна у кући Томића сакупила је око 95 фунти за трошкове око сазива оснивачке скупштине.
Оснивачка скупштина, којој је присуствовало 13 особа, одржана је 30. маја 1954. године. Сви скупштинари су ушли у први црквени одбор: Миле Момчиловић председник, Илија Колунџија подпредседник, Мирослав Јовановић секретар, Ранко Вујовић благајник, Милан Томић књиговођа. Чланови: Вукосав Пљакић, Миодраг Манић, Душан Аралица, Миливоје Јовановић, и Илија Косановић. Надзорни одбор: Славко Лончар, Дане Миљковић и Петроније Радосављевић.
Пред новоизабраном управом стајали су озбиљни задаци. Половином 1954. године је купљен један плац земље за 155 фунти, на углу улица Кејт и Елизабет у Ст. Албансу. Затим су пронашли успешног архитекту Мићу Радовановића, који се прихватио да за српску колонију у Сент Албансу сачини план за будућу цркву. Архитекта Радовановић је обећао да ће план урадити бесплатно под условом да храм буде подигнут, а уколико одустану од градње да му исплате 50 фунти за план на име трошкова.
Било је страха да ли ће Срби у намераваном подухвату успети, па је било предлога да се позову православни Белоруси, који такође нису имали свој храм, да се придруже Србима у изградњи заједничког храма. Међутим, од овог предлога се потом одустало. Други предлог је био да се удруже црквена општина Светог Саве у Мелбурну и Светог Георгија у Сент Албансу, те да заједничким средствима приступе изградњи једне цркве у Мелбурну и црквене сале у Сент Албансу. И по овом предлогу није дошло до сагласности и споразума. О свему је био обавештаван архијерејски намесник, протојереј Илија Булован.
Срби Сент Албанса су били ношени великим ентузијазмом и веома активни око изградње прве српске цркве у држави Викторија. Освећење камена темељца обављено је 30. јануара 1955. године. Освећење је обавио архиепископ Руске заграничне цркве Сава, уз саслуживање свештеника Теодора Демјањука и још двојице руских свештеника, уз учешће хора Руске цркве Покрова Пресвете Богородице из Мелбурна. У име општинских власти Сент Албанса, присуствовао је одборник Истен (councillor Easten), који је обећао сваку помоћ од стране општине, изразивши радост што ће Сент Албанс добити нови храм.
Отац Теодор Демјањук је пореклом био Рус. Служио је у Српској цркви, у малој парохији у Јалорну и повремено опслуживао српску православну заједницу у Мелбурну и Ст. Албансу. Октобра 1955. године се настанио у Ст. Албансу, где је почео са часовима веронауке у недељној школи ове парохије и црквене општине. Крајем 1956. године, парохију Св. Георгија у Ст. Албансу наизменично са оцем Теодором опслужује и свештеник Славко Нићетин. Њих двојица су иначе, опслуживали и све српске колоније у Викторији.
Са великом љубављу Срби Сент Албанса су градили свој храм. У току градње храма, 24. маја 1957. купљен је плац са малом кућом одмах до цркве, у коју се уселио свештеник Славко Нићетин, који је тек 5. јуна 1962. године, званично постављен, од стране архијерејског намесника Петра Радоша, за пароха ове црквене општине. Будући да је требало обезбедити новац за наставак изградње цркве као и за исплату купљене куће и новог плаца, црквено-школска општина је узела кредит од банке у висини од 2000 фунти. Банка је поставила услов за доделу кредита да она може продати куће жираната уколико се на време не буде отплаћивао дуг.[1] Као жиранти, да ће се новац уредно враћати банци, тапије својих кућа су код банке уложили: Миле Момчиловић, Миле Бањанин, Сима Полић и Мирослав Јовановић.
Храм Светог Георгија у Сент Албансу градио се уз велике жртве парохијана, који су улагали доста свог труда и физичког рада. Средином 1959. године, када су грађевински радови били поприлично одмакли, разболео се архитекта Мића Радовановић, те је по његовој препоруци бригу око изградње храма преузео архитекта Јан Хумел, пореклом Пољак. Мозаик Св. Ђорђа је направио Франце Банко током 1960. године.

Црква Св. Георгија, Сеинт Албанс.

При овом храму је одржан састанак свих свештеника из целе Аустралије, 23-25. априла 1960. Исте године, црквену општину је посетио и краљ Петар II.
На годишњој скупштини одржаној 26. јануара 1964. године, одлучено је да ова црквено-школска општина затражи пријем у јурисдикцију Епархије америчко-канадске.
Иконостас у дуборезу и иконе за њега, направљени су током 1964. године. Иконе је урадила уметница Матјус из Вилијамстауна.[2] Током ове године, 31. октобра, епископ Дионисије је посетио ову црквену општину. Прилоком ове посете, рукоположио је Драгутина Павловића, који је недавно дошао из Југославије, и Мирослава Јовановића, оснивача ове цркве. За пароха је поставио Драгутина Павловића, који је на жалост, не дуго потом, погинуо у саобраћајној несрећи, марта 1965. Стога су, током ове 1965. године, парохију наизменично опслуживали отац Славко Нићетин и Владимир Пиндур, украјински свештеник. Јула месеца исте године, завршени су радови на звонари цркве. Купљено је и постављено звоно, тешко око 500 килограма, које је осветио отац Славко, 28. октобра 1965. У то време је црквена општина издавала билтен под називом Гласник, чији је уредник био Атанасије Новаковић.
Одлука да се гради црквени дом, донета је на састанку одбора у фебруару 1966. Израда планова за њега и добијање потребних грађевинских дозвола су потрајали неколико година, тако да је тек на годишњој скупштини 5. маја 1970. наименован грађевински одбор, на челу са Марком Бањанином. Радови на изградњи дома су почели 21. новембра 1970. Не малу тешкоћу при куповини земљишта и изградњи црквених објеката, представљао је и судски спор са повереницима (трастима), од којих су двојица били у јурисдикцији Српске цркве. Случај је трајао дуго година, тако да су купљени плацеви и касније стечена имовина регистровани на Епархијски траст Слободне српске цркве, Епархије за Аустралију и Нови Зеланд.
Храм је завршен и освећен 14. јануара 1968. године, од стране епископа Димитрија (Балаћа). Кум цркве је био Миодраг Костадиновић.
Парох Славко Нићетин је током 1969. године био премештен за пароха у Кабрамати, а црквену општину у Ст. Албансу је опслуживао свештеник Мирослав Јовановић.
Коло српских сестара Краљица мајка Марија је основано 9. децембра 1973. године. За прву председница је изабрана Наталија Момчиловић.
Темеље за нови црквени дом је 12. септембра 1971. године, осветио епископ Димитрије (Балаћ). Изградња дома са великом салом, бином, кухињом и помоћним просторијама, трајала је нешто више од три године. Осветио га је 12. јануара 1975. године, епископ Димитрије.
На седници од 10. децембра 1974. године, решено је да се купи кућа одмах до цркве. У то време је у Ст. Албанс дошао нови парох Владимир Дејановић из Карлтона, а на његово место је прешао свештеник Мирослав Јовановић. Кућа је намењена за свештеника, али је издавана, пошто је парох имао стан.
При овој цркви је 7. децембра 1975. године основан Српски омладински клуб.
Радови на поправци и уређењу црквених објеката и имања, настављени су током 1977-78.
На редовној годишњој скупштини 25. фебруара 1979. године, парох Владимир Дејановић је поднео оставку. Црквену општину је потом, поново опслуживао свештеник Мирослав Јовановић.
Принц Андреј Карађорђевић је посетио ову црквену општину 24. децембра 1979. године.
Током 1980. године, црква је опремљена са потребним утварима, а 5. децембра исте године, за пароха је епископ Петар (Банкеровић) поставио свештеника Драгомира Шиповца. По његовом доласку, настављено је са издавањем парохијског билтена Гласник.
На седници управног одбора 15. марта 1981. године, основана је фолклорна група Морава, на челу са Ружом Костадиновић. Исте године је основана и драмска секција Цар Лазар.
Ова мала црква на периферији Мелбурна, израсла је временом у својеврсни православни центар, у коме је активан и већи број млађих Срба, рођених у Аустралији.
 

1. Споменица Слободне српске православне цркве Светог великомученика Георгија, Сент Албанс, 1954-1983, стр. 35.
2. Исто, стр. 50.