ИСТОРИЈА СПЦ У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ и ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

 

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ
И ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

 

 
ПАРОХИЈА И ЦРКВЕНОШКОЛСКА ОПШТИНА СВ. ТРОЈИЦА, МАУНТ ЛОУЛИ, ЗАПАДНА АУСТРАЛИЈА
Marlborough Street, Mt. Lawley, WA
 
Извештавајући о парохији и црквеној општини Св. Саве у Перту, архијерејски намесник прота Илија Булован, марта 1958, пише: “Ова општина подељена је доцније на два дела, и то 14. јула 1953. године, услед конфликта између црквене управе и парохијског свештеника Петра Радоша. Обе носе исто име, али су две засебне управе. Настојања да се обједине до данас нису успела.”[1]
Након бројних покушаја измирења закључено је да заједничког рада нема. Општина је регистрована код департмана за послове корпорација (Corporate Affairs 4. септембра 1953. Потом су купљена два плаца у улици Марлборо, на око 400 м удаљености од имања на коме је друга група решила да гради цркву. Одлучено је да се у улици Марлборо изгради дом за окупљања и богослужења, јер је постојала нада да ће се духови временом смирити и да не треба журити са још једном црквом и још једним домом.
Камен темељац за дом освећетио је 8. јануара 1955. године руски свештеник протојереј Сергије. Помоћу добровољних прилога и добијеног зајма од банке, дом је изграђен а осветио га је 1. јула 1956. јеромонах Георгије (Ђонлић). Чланова је у то време било 72. Пошто нису имали свештеника, за своје духовне потребе обраћали се пароху Петру Радошу и одлазили у цркву друге црквене општине.
Када је 1963. године у Америци избио раскол, јаз између две групе се повећао. Чланови ове црквене општине су донели резолуцију да чврсто стану уз епископа Дионисија и затраже пријем у његову јурисдикцију. Тако је, приликом боравка у Аустралији, епископ Дионисије, у пратњи архимандрита Димитрија (Балаћа) и прот. Славка Нићетина, посетио Перт. Стигао је 9. новембра 1964. Али, поред дочека добродошлице на аеродрому, “при доласку у Перт било је противу њега демонстрација,”[2] које су изазвале неред и непријатности.

Црква Св. Тројице, Перт.

Дужност свештеника у овој парохији и црквеној општини, од 14. јануара 1965. године, обављао је Драгољуб Петковић кога је, приликом свог боравка у Аустралији, рукоположио епископ Дионисије. У почетку, богослужења су обављана у дому. Касније, заузимањем свештеника Петковића, саграђена је нова црква, коју је осветио 26. фебруара 1967. године епископ Димитрије (Балаћ). Касније, иконостас у храму Свете Тројице је, 1973. године, такође осветио епископ Димитрије. Пошто је новосаграђени храм посвећен Светој Тројици и црквена општина Св. Сава променила је име у Св. Тројица. Трудом и залагањем свештеника, тада је почео нормалан парохијски живот.
Нови парох, Растко Нинковић, постављен је 22. марта 1968. године. Он је остао до 30. септембра 1979. године, када је поднео оставку. У међувремену, женско удружење Краљица Марија, при овој црквено-школској општини, расформирано је 1. августа 1971. године, и основано Коло српских сестара Краљица Марија.
Одласком свештеника Нинковића црква је остала без пароха. Украјински свештеник Валентин је повремено служио и обављао потребне свештенорадње. Осим тога, епископ Петар (Банкеровић) је долазио у канонску посету, охрабрујући и духовно инспиришући верне Србе, међу којима је био и заслужни, доживотни потпредседник ове црквене општине, Михаило Рајаковић.[3]
Благословом епископа Петра, 7. фебруара 1982. године постављен је млади свештеник, Србин из Румуније, Милорад Соактар, који се на овој парохији налази до данас.
Осим епископа Петра, ову парохију су посећивали и митрополит Иринеј (Ковачевић) јануара 1987. године, и архимандрит Сава (Јурић) марта 1989, који су пружали духовно освежење и охрабрење члановима и парохијанима ове цркве.
Током 1982. године покренут је месечни парохијски лист Млади српски соколи, са уредником Костом Мијатовићем.
У време председника Косте Мијатовића, 1987. године, црквена општина је купила кућу у непосредној близини дома. Потом је нова управа, на челу са Ђуром Ристићем, купила и другу кућу у близини храма. На њеном месту су потом, 2000. године, изграђене три засебне куће на спрат.
Недељна школа при овој цркви је започела са радом 1985. године. Учитељи су били: Дана Поповић, Вера Стојановић, Димитрије Стојановић, Жана и Радмила Мијатовић. Исте године основана је и фолклорна група, на челу са кореографом Вером Зимоњић.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Летопис… књ. 1, стр. 5
  2. Летопис…књ. друга, стр. 99; The West Australian Nov. 11, 1964.
  3. Преминуо 9. септембра 1982. Опело извршио еп. Петар у Перту.

2 Comments

  1. Да ли се зна нешто више о животу Тома Марића , првог српског исељеника на тло Аустралије?

  2. Sapo0njic (Шапоњић

    Pomaжe Bog,
    Припремамо састанак браства Шапоњића па би Вам били врло захвални ако знате негог са тим презименом у
    Аустралији да нам помогнете да успоставимо контак.
    У књизи Лазе Костића “Срби и Јевреји” спомиње се неки В. Шапонјић из Аустралије.
    У напред најлепша хвала
    Владимир