ИСТОРИЈА СПЦ У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ и ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

 

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
У АУСТРАЛИЈИ, НОВОМ ЗЕЛАНДУ
И ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

 

 
ПАРОХИЈА И ЦРКВЕНО-ШКОЛСКА ОПШТИНА
СВЕТИ САВА, ХАЈГЕЈТ, ЗАПАДНА АУСТРАЛИЈА
31 Smith Street, Highgate, WA
 
Након скупштине у капели St. George’s Terrace, јуна 1953. године, на којој је изабран нови црквени одбор на челу са председником Николом Павасовићем, одбор је наставио рад на даљој организацији парохије, плановима за изградњу цркве и регистрацији црквене општине Св. Сава у Перту.
Свештеник Петар Радош је одмах приступио припреми за подизање храма. Како је било више покушаја да се две групе измире, постојала је и нада да ће их зидање храма зближити. Тако се парох Петар Радош 19. јула 1953. године, обратио вернима апелом, у коме је нагласио: “Дивни су примери кроз историју о подизању задужбина у спомен Васкрслог Спаситеља и његових угодника. Задужбина значи за душу нешто приготовити… Наш храм ће нас достојно репрезентовати пред Аустралијанцима и пред осталим нацијама. Он ће бити још један доказ нашег јединства и решености да, где год ми живимо – ту храм Господу подижемо.”[1] Овај апел је био разаслат свим Србима Западне Аустралије, али до жељеног јединства ипак није дошло.
 

Црква Св. Саве, Перт.

Камен темељац новог храма у Перту, положен је 31. јануара 1954. године, а црква је освећена 1. јануара 1956. године, јерејским освећењем пароха Петра Радоша.
Значајан догађај у животу заједнице представљала је посета краља Петра ИИ Карађорђевића цркви Св. Саве у Перту 3. септембра 1960. године. Краља су одушевљено и веома топло дочекали свештеник и чланови ове парохије и црквене општине.
Коло српских сестара “Краљица Марија” основано је 1962. године као орган цркве Светог Саве у Перту. Прву управу Кола сачињавале су чланице: Невенка Герасимовић председница, Софија Радовић секретарица и Селма Сладојевић благајница. Радећи на темељима старе традиције Коло сестара је посебну бригу испољавало у одржавању недељне школе, о незапосленима, инвалидима, старима и изнемоглима.[2]
Зграда недељне школе Вук Караџић, подигнута је у непосредној близини цркве. Освећена је и отворена на дан Светог Саве 27. јануара 1963. године. Свечаност освећења и отварања школе изазвала је пажњу, не само парохијана, већ и аустралијске јавности града Перта и околине. Тај догађај су пропратили готово сви дневни листови као и телевизија у Перту. Приликом отварања школе двадесет чланова се прихватило да отплаћује дуг за њену изградњу. Међу првим људима који су понели терет њеног утемељења помињу се Невенка Герасимовић, Софија Радовић, протојереј Петар Радош, Миро Вујовић, Стојан Шарковић, Тома Ристић и Милош Саичић.
При овој школи, значајну улогу има и школска библиотека која је пружила могућност Србима да читају српске књиге и негују своје ћирилично писмо и српски језик.
Посета епископа Дионисија другој црквеној општини у Перту, 9. новембра 1964. године, изазвала је бурне реакције парохијана ове црквене општине. На аеродрому, “при доласку у Перт било је противу њега демонстрација. Викало се на енглеском: Доле епископ Дионисије! Иди кући!”[3] Епископ Дионисије је потом “дао изјаву новинарима да су седам свештеника овде, који се нису определили за његову линију, постављени од стране комуниста и да су цркве под управом патријарха Германа комунистичке агентуре.”[4] Због ове изјаве, тадашњи архијерејски намесник и парох, протојереј Петар Радош, је поднео тужбу грађанском суду противу епископа Дионисија, тражећи да му се не дозволи одлазак из Перта док се не одржи суђење. Ипак, епископ Дионисије је напустио Перт два дана пре предвиђеног рока.[5]
Током 1978. године, као прилог Саве Живановића, израђена је у Италији и постављена на звоник цркве, икона Св. Саве и Св. Симеона Мироточивог у мозаику. Осим ове иконе, на истом месту су наручене још три иконе у мозаику, међу којима и икона Св. великомученика и победоносца Георгија.[6] Друга два мозаика су поклонили: Коло српских сестара ове цркве и Организација српских четника из Западне Аустралије, за покој душе Ђенерала Драгољуба Михајловића.[7] Укупно четири мозаика на звонику цркве осветио је парох Петар Радош 13. маја 1989.
Значајну установу при цркви Светог Саве у Перту, представља и зграда са становима за пензионере. Пензионерско насеље од десет једнособних станова подигла је црквена општина, уз помоћ државе, која је доделила две трећине новчаних средстава. У име владе Западне Аустралије насеље је свечано отворио Т. Бурк (Т.Ј. Бурке), а осветио парох Петар Радош 12. априла 1985.
Од 9. септембра 2004. године, на дужност другог пароха ове црквене општине ступа новорукоположени јереј Саша Стојановић, који са протојерејем ставрофором Петром Радошем служи у њој и данас.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Архив Митрополије средњезападноамеричке, Извештај Српске православне црквено-школске општине Светог Саве, Перт, јул 1953.
  2. Гласник Српске православне цркве у Аустралији, година III, бр. 9, јун 1967, стр. 22.
  3. Летопис… књ. 2, стр. 99. The West Australian Nov, 1964.
  4. Летопис… књ. 2, стр. 99. The West Australian Nov. 11, 1964.
  5. Летопис… књ. 2, стр. 99. The West Australian Nov. 11, 1964.
  6. Гласник СПЦ у Аустралији, год. II, бр. 2, јуни 1978, стр. 37.
  7. Парохијски гласник, бр. 1, Перт, 20. дец. 1979, стр. 13.

2 Comments

  1. Да ли се зна нешто више о животу Тома Марића , првог српског исељеника на тло Аустралије?

  2. Sapo0njic (Шапоњић

    Pomaжe Bog,
    Припремамо састанак браства Шапоњића па би Вам били врло захвални ако знате негог са тим презименом у
    Аустралији да нам помогнете да успоставимо контак.
    У књизи Лазе Костића “Срби и Јевреји” спомиње се неки В. Шапонјић из Аустралије.
    У напред најлепша хвала
    Владимир