NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Istorija crkve » Istorija Crkve
Istorija Crkve

Istorija Crkve

KNJIGA ŠESTA

 

XXI glava

O tome kako je episkop Jovan okončao svoj vek u zatočenju

Jovan je umro na putu, i to u Komanu, kod Ponta Evksinskog, 14. septembra. On je kao čovek bio veoma uzdržljiv, ali nekako više bi sklon gnevu nego umiljatosti, to je svagda govorio istinu ne zazirući ni od koga. Ali veoma me čudi kako se nije mogao uzdržavati u svojim besedama kada je bio tako uzdržljiv u životu. Tako je, na saboru episkopa, bilo odlučeno da se samo jednom prima pokajanje od onih koji su se odrekli vere posle krštenja, a Jovan, ne mareći za to pravilo, ovako je govorio: „Prilazi, pa neka bi se ti kajao i hiljadu puta“ /iz ovih reči se vidi da Sokrat nije odbacio zablude novatijevstva, kao i da nije svagda dobronamerno gledao na ono o čemu je govorio Zlatoust/. Zbog tih reči mnogi su ga osuđivali, pa i oni koji su bili oko njega, a naročito mu je zamerao Sisinije, episkop novatijevaca, koji je zbog toga i napisao knjigu u kojoj napada na Jovana.

 

 

XXII glava

O razgovoru između episkopa Jovana i episkopa Sisinija

Mislim da neće biti pogrešno da kažem nešto i o tom Sisiniju. Kao što sam već naglasio, to je bio veoma darovit čovek, i dobro je poznavao filosofiju, a osobito je bio vešt u dijalektici i umeo je dobro da tumači Sveto Pismo. To je najbolje osetio jeretik Evnomije jer se nije mogao odbraniti kada se, po pravilima dijalektike, prepirao sa Sisinijem. Ali, Sisinije je voleo da se gospodski odeva, i često je odlazio u banje. Jednom ga neko upita zašto dva puta sedmično ide u banje, a Sisinije mu odgovori da je to zbog toga što nema vremena da ide još češće. Drugom prilikom, kada je išao kod episkopa Arsakija, čuo je kako neko upita zašto ovaj nosi belu odeću koja ne priliči episkopu? A tada Sisinije upita: „Reci mi gde je zapisano da episkop treba da nosi crnu rizu?“ A pošto onaj čovek nije znao odgovor, Sisinije nastavi: „Ti, dakle, nisi u stanju da dokažeš da svešteno lice mora da nosi crnu odeždu, a vidiš, na mojoj strani je Solomon, koji kaže: Tvoje rize neka budu bele (Ekl. 9, 8). A po svedočenju Svetog Pisma, ne samo da se Spasitelj javio u belim odeždama (Lk. 9, 29), nego je i svojim apostolima pokazao Sebe i Mojsija i Iliju u belim rizama…“ Ovim, i drugim odgovorima, Sisinije je začudio sve koji su tamo bili. Kada je episkop Leontije oteo crkvu od novatijevaca, došao je u Konstantinopolj i tu je živeo. K njemu dođe Sisinije, pa ga poče moliti da povrati crkvi. Tada mu Leontije ljutito reče: „za vas, novatijevce, nije crkva jer vi odbacujete pokajanje i ljude odvraćate od milosti Božije.“ Sisinije je ćutao, a onda reče: „Ali veruj, niko se tako ne kaje kao ja“. Tada ga Leontije upita zašto se kaje, a ovaj reče da se kaje zbog toga što je došao da ga vidi. Jednom je Sisinija prekoreo episkop Jovan, rekavši mu da ne mogu biti dva episkopa u jednom mestu. „Pa i nema ih dvojica u jednom mestu“ reče Sisinije. Jovanu to beše krivo, pa reče: „Gle ti njega, on želi da samo on bude episkop.“ „Ne kažem ja to, nastavi Sisinije, nego je moja misao ta da ja samo za tebe nisam episkop, dok za druge jesam.“ Tada Jovanu bi još krivlje pa mu zapreti da će mu zabraniti da propoveda, nazvavši ga jeretikom. „Ja ću te nagraditi zbog toga, odgovori Sisinije, ako me oslobodiš tog bremena.“ „Onda ti neću ništa braniti, ako ti je i to teško breme“ reče mu Jovan. Sisinije je bio čuven zbog svog obrazovanja, i poštovali su ga mnogi od episkopa. Pored njih, poštovali su ga i članovi Senata. Postoji mnogo dela koja je on napisao, i to veoma raskošnim stilom, a upotrebljavao je i poetske izraze. No, veću slavu je stekao besedama jer je imao neku ljupkost na licu i u glasu kojim je govorio.

 

 

XXIII glava

O smrti cara Arkadija

Ubrzo nakon Jovana umro je i car Arkadije, čovek miran i krotak, koji je pred smrt stekao ime „bogoljubazni“ i to na sledeći način: u Konstantinopolju ima jedna velika zgrada koja se zove Karija. Ovaj naziv dobila je zbog jednog drveta u dvorištu o koje je, po predanju, obešen mučenik Akakije. To je dalo povoda da blizu tog mesta bude podignuta crkva. Car Arkadije poželi da vidi taj mali hram. Dođe i u crkvi se pomoli Bogu. Svi koji su stanovali u blizini, sakupe se da vide cara. Jedni su stajali pred kućom a drugi staše duž ulice da bi što bolje videli. Neki su ušli i u crkvu. A onda, odjednom poče da se ruši ona zgrada, ali niko od okupljenog naroda ne beše ni ogreban. Svi koji su to videli, kazuju daje to careva molitva sačuvala mnoge od pogibelji.

Car je imao sina Teodosije, koji je napunio osam godina kada mu je otac umro. To je bilo 1. maja, druge godine 297. olimpijade, u vreme konzula Vasa i Filipa. Vladao je zajedno sa svojim ocem Teodosijem 13 godina, a 14 godina nakon smrti oca.

Živeo je svega trideset i jednu godinu.

 

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *