Isti zakoni za sveštenstvo i narod

Pitanje:
Gospodo sveštenici, Obzirom na koncepciju vašeg sajta ne očekujem da ću dobiti odgovor koji bi bio javno izložen na listi „pitanje pastiru“, ali se isto tako nadam da ćete me udostojiti odgovora na pitanje koje me već dugo muči. Naime, ako naša crkva i vera govore o praštanju, hrišćanskoj ljubavi, sudu i uči nas da budemo bolji nego što jesmo da bi time ušli u carstvo nebesko. Vi sami znate najbolje o čemu pričam jer ja sam laik po tim pitanjima, s tim da se zaista trudim da budem bolji čovek samim tim i bolji hrišćanin (ili obratno, šta god da je bitnije) . Ako neko tako propoveda zar ne bi trebao i sam čvrsto da veruje u sve ono što kaže, posebno ako taj neko drži krst u ruci i govori pred carskim dverima? Jesu li drugačiji arsini za nas obične laike i za sveštena lica, posebno vladike? Moj razum mi govori, a valjda tako i vera nalaže da ko više zna veći odgovor treba da da na strašnom Hristovom sudu. Nalazimo se u velikom postu pred najveći hrišćanski prazik Uskrs. Crkva u kojoj se godinama molim Bogu je zatvorena već godinu dana i čisto sumnjam (mada verujem u čuda) da će se nešto desiti da bude službe za Uskrs. Vladika je samo jednim svojim potpisom zabranio našem svešteniku da služi i time zaustavio naš duhovni život u maloj zajednici kakva je Nijagara. Vernici nisu ekeltrični aparat da neko samo stisne jedno dugme i da na taj način prekine dotok energije koja napaja motor da bi radio. Šta će biti sa dušama onih koji nemaju mogućnosti da se ispovede, pričeste, šta će biti sa onima kojima je nekakvim aktom i potpisom vladike Georgija zabranjeno da budu opojani? Nas niko nije stavio na crkveni sud, a praktično smo osuđeni i odbačeni od Crkve. Zato vas naiskrenije molim da mi date odgovor na pitanje koje me dugo muči, da li su isti zakoni pred Bogom nama laicima i vladikama koji se tako olako poigravaju sa našim dušama? Ponavljam da ne se ne nadam da ćete ovo moje pitanje objaviti, ali bi mi bilo iskreno drago da to uradite jer će se možda desiti da neki od vladika pročita ove redove i zauvek zaboravi da kažnjava svoj narod na ovako surov način.
Jelena


Odgovor:
Draga Jelena, Hvala na pitanju i na brizi o Crkvi Božijoj, koju zajedno čini sveštenstvo i verni narod.
Mogu odmah da odgovorim, onako kako su me još u bogosloviji učili, da je isti zakon za sve: i sveštenstvo i narod. „Kome je mnogo dano, mnogo će se i tražiti” (Lk. 12, 48.) „Jer, ako ko misli da je nešto, a nije ništa, vara samoga sebe. A svako neka ispita delo svoje i tada će sam u sebi imati pohvalu, a ne u drugome, jer će svako svoje breme nositi.” (Gal. 6, 3-5.) Ovo su me učili da važi za sve Hrišćane, kako sveštenstvo i vladike, tako i za verne.
Pitaš, šta će biti sa dušama onih koji nemaju mogućnosti da se ispovede i pričeste? To nije teško pitanje: oni koji zaista i objektivno nisu mogli, neće biti ništa krivi. A oni koji su mogli, ali im je bilo teško, ili daleko, ili nezgodno, daće odgovor za sebe. Takođe, za sebe će dati odgovor i oni, kojima su ti ljudi poverili svoje duše na duhovno staranje. Kakav će njihov odgovor biti, da li dobar ili ne, verovatno da razumeš da ti ja to ne mogu reći.
Što se tiče konkretno vaše male zajednice i zabrane služenja svešteniku, ja ne znam detalje zbog čega je stanje kod vas takvo kakvo jeste. Koliko znam, ni jedan vladika to ne čini tek tako, iz čistog mira, bez ikakvog razloga i povoda. Pa čak i da to znam, ja ne mogu da sudim drugima, jesu li dobro učinili ili ne. Kao sveštenik, dužan sam da se trudim da živim po Jevanđelju, da svedočim istinu pred onima koje to interesuje i da pomognem onima koji mi se obraćaju, u onome što znam i što mogu. Više od toga nije moja odgovornost. A istina je da mene niko nije postavio za sudiju Srpskoj crkvi i narodu.
Ja nikada nisam čuo da je „nekakvim aktom i potpisom vladike zabranjeno ljudima da budu opojani”! ? ! Da li je to baš tako? Čudi me da u regionu Nijagare nema još nekog sveštenika? Zar nisu tamo oci Dejan Obradović i Vasilije Tomić? Ono što je dužnost svakoga od nas, jeste da se brine o svom spasenju i o spasenju onih koji od njega traže pomoć i savet. Sećajmo se reči sv. apostola Pavla: „Nosite bremena jedan drugoga i tako ispunite zakon Hristov! .” (Gal. 6, 2.) Mislim da to važi za sve Hrišćane, kako laike, tako i klirike. Klirici (sveštenstvo) treba da nosi breme, ali i verni treba da nose breme, ne samo laika već i sveštenika, ukoliko im je to moguće. Ukoliko ne, neće biti krivi.
Mislim da ovde dobro ide i navod iz prethodnog pitanja: Nama Hrišćanima je takođe, zapoveđeno i to: „Ne sudite da vam se ne sudi! ” (Mt. 7, 1.) I „ne gledajte ko je ko… saslušajte i malog i velikog, ne bojte se nikoga, jer je sud Božiji. A stvar koja bi vam bila teška, iznesite pred mene da je čujem” – govori Gospod. (5. Mojs. 1, 17.) Pozdravlja te, o. Srba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *