Исповест у току Литургије

Питање:
Помаже Бог! Опростите, имам једно питање које ме много мучи. Пошто сам млад надам се да ми неħете замјерити чак и ако поставим глупо питање. Наиме, примјетио сам у неким светињама у које сам долазио да се причестим, да Свету Тајну исповјести нисам обавио како треба. На једном мјесту сам се чак причестио без исповјести, а када је једна жена питала: „Зар се неħемо исповједати“, свештеник је љутито одговорио да нема времена јер жури. Тако смо се ми огријешили или нисмо? Да ли је то из познатог дјела Деде Владике: „Свештеници вјером ослабили“. Како се треба понашати у таквим приликама? Ми смо тада пошли на Причешħе у манастир који је удаљен тридесетак километара. Знам да је тада сигурно свештеник имао важне обавезе, али зар му није главна обавеза служење Богу и народу? Опростите.
Н.Н


Одговор:
Бог Вам помогао! Драги у Христу Господу брате, није ништа страшно то што сте се причестили без исповијести. Света Тајна исповијести није строго везана за Свето Причешће. Дакле није обавезно исповиједање прије сваког приступања Причешћу. Човјек треба да се исповиједа када осјећа да има шта да каже и када се двоуми да ли би требао да се причести, јер на себи осјећа терет неких гријехова. Дакле исповијест је Света Тајна, али не обавеза пред свако Причешћивање. Да се разумијемо, ја не желим да кажем како је Света Тајна исповијести неважна, итекако је важна и неизоставна, али наглашавам да не мора претходити сваком приступању Светињи, а поготово сам противник вршења ове Свете Тајне за вријеме Литургије, тј. непосредно пред Причешћивање, што је нажалост код нас Срба раширена пракса. Мислим да је свештеник поступио по здравом расуђивању, јер боље је сачекати па се исповиједити како треба, него то радити на Литургији. По мом мишљењу пракса исповиједања за вријеме литургијског богослужења је катастрофална. срдачно о. Страхиња

Comments are closed.