Питање:
Pomaze BOG, zelio bi da znam ako se neko ispoveda pred rukopolozenje da li treba da ispoveda grehove koje je vec ispovedao.
radul
Одговор:
Драги брате, исповест пред рукоположење је иста као и свака друга потпуна исповест. Ако си се у свом досадашњем животу исповедао потпуно и искрено, пред твојим свештеником, ако за исповеђене грехове више немаш прекоре савести, ако си их потпуно окајао и више их не понављаш, нема потребе да их исповедаш пред рукоположење. То ти је као пребољена болест, па и операција, која више не угрожава твоје здравље. Не треба поново да се лечиш од пребољене болести, поготово ако она нема неких трајних последица на твоје укупно здравствено стање. Међутим, ако постоји и трун сумње да ти грех није опроштен, а то се показује и несвесним помислима на њега или пак ако постоје још увек његове последице, било на тебе или неког од ближњих, треба те грехове поново, пред духовником, исповедити. Ипак, за разлику од уобичајене исповести пред Свето причешће или у неким посебним случајевима, исповест пред рукоположење је веома битна за будућег свештенослужитеља. Духовник, кога надлежни епископ специјално поставља кандидату за рукоположење, мора јавно у цркви, пре рукоположења и својим потписом да гарантује за нареченог кандидата, да је достојан узвишене свештеничке службе. То значи да потпуност и искреност кандидата при исповедању својих грехова и правилно вођење исповести од стране духовника, треба да докажу епископу, свештенству и верном народу, да је кандидат спреман и морално одговоран за примање свештеничког чина. Зато је кандидат за рукоположење посебно дужан да следи духовникову поуку: “… Ево и икона је Његова пред нама, а ја сам само сведок да посведочим пред Њим све што ми будеш рекао. Сакријеш ли што – чиниш двоструки грех. Дошао си у лечелиште, немој отићи неизлечен”. Молитва свих нас и благослов Божји за достојно примање свештеничког чина, призива на нареченог кандидата о. Душан
