Исповест код свештеника, кућног пријатеља

Питање:
Помаже Бог Верујем у Бога али за себе кажем да сам највећа гресница на свету.
Као прво почела сам да постим цели пост тек у 50.ој години живота. Мада сам доста измене унела у свој живот ипак нисам престала са свим да правим грехе. Наиме исповедала сам пар пута крађу и заветовала се да више нећу да крадем па опет, и тако све док за мало да ме ухвате у крађи. Тада сам се молила Богу да ме само још овај пут спаси и да ако икада више било шта украдем да ме одмах баци у пакао у огањ живи. И заиста Човекољубиви Господ наш Исус Христос ме спасио.
Драги оче молим вас посаветујте ме, да ли да се исповедим Свештенику са којим смо још и кућни пријатељи или да идем у манастир и тамо да се исповедим духовнику. Унапред вам захваљујем на савету Највећа грешница
Љубинка


Одговор:
Бог ти помогао, Драга сестро немој да кушаш Господа, те ако си се заветовала нечини то више. Сама знаш да је то грех и да те је Господ погледао да негрешиш више.Сигурно да треба да се исповедиш и покајеш за учињене грехе своје. А то што ти је свештеник пријатељ не мења ситуацију. Слободно се исповеди и код њега јер и ти треба да осетиш срамоту за свој грех. Размисли сестро, када наши греси више не буду тајни него јавни, пред Свесветом Тројицом, Пресветом Богородицом, светитељима, мученицима итд. и сваки неисповеђени грех као ехо оџвањао небесима, каква ће тек онда да буде наша срамота? Још једном кај се и не чини више. о.Милан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *