Питање:
Помаже Бог, Имам 17 година. Без обзира што сам млада и што многи кажу: “Како ти тако млада мозеш да правиш неке велике грехе? ” Искрено, ја знам да сам их правила. Бојим се својих грехова, јер се бојим Божијег суда (не мислим на Страшни, него уопште, мада и Страшног се бојим) . Имам свештеника коме сам се једно време исповедала, али је наш однос постао мало дубљи тако да ја више немам слободу а му се исповедам, јер се знам да ће као свештеник разумети и посаветовати како треба, али као човек…. не знам да ли ћу опасти у његовим очима. А то ја заиста не желим. Дао ми је благослов да се исповедим неком другом. Имам велику потребу да неком свештенику испричам све. Да ли је паметно да одем у суседно место и пронађем свештеника коме бих све испричала?
Н.Н
Одговор:
Радујсја, драга сестро! Немојте се чудити што сте, тако млада, починили “велике грехе”. Сви ми правимо “велике грехе” – и дечица и старци. Грех је грех, и сваки је велик (а највећи по опасности су они “мали” греси које починимо тако често да нам се више не чине да су греси, на пример, оговарање, љутња, осуђивње других, себичне мисли и дела, итд.) , јер нас сваки грех одваја од Господа и Његове љубави и спасења. Кажете да је Ваш однос са свештеником постао “мало дубљи”, те Вам је сада незгодно исповедати се код њега. Пазите, драга сесто, јер сте нешто погрешно схватили. Свештеник је увек свештеник. Не само док је у олтару, не само док носи одежде; него увек. Благодат коју је примио на Светој Тајни Рукоположења стално обитава у њему, па иако је и муж, и отац, и син, и брат, и пријатељ, и друг, и ортак, у каквом год да је односу, он је и даље прво свестеник! Дакле, какав год да је Ваш однос са њим, он је прво и прво свештеник, а не постоји дубљег односа него однос свештеника и његове духовне деце, јер он своју духовну децу зна у души, и даје све од себе да упути ту своју духовну децу ка Господу нашем Исусу Христу и вечном животу. Да ли постоји нешто дубље и узвишеније од тога? Наравно да Вам је, по Вашој молби, дао благослов да одете код другог свештеника на исповест, јер не би било ни пристојно ни Православно да Вас силом задржи код себе. Сам Господ Христос неће да нас силом тера да Га волимо, да живимо духовно, да тражимо спасење – Он чека да ми то радимо својевољно. Зато нам је и дао слободну вољу, јер све што чинимо има истинске вредности пред Богом само када то радимо као израз наше слободне воље, а не присилно, из користи, или због бољег угледа у друштву. Свети Оци нам упозоравају на грех “човекоугађање”; ако гледамо да угодимо људима а не Богу, то је доказ да већ постоји грех гордости у нама, и пашћемо у још више грехе ако га не искоренимо. Исто тако се каже у 52. Псалму – “…јер Господ расу кости оних који хоће људима да се свиде; постидеше се, зато што их Бог ни мало не цени.” Ваша брига не треба да буде да ли ћете опасти у очима свог свештеника, него, да ли ћете опасти у очима Бога, јер нама суди Бог, а не свештеник. А сваки је свештеник свестан тога да није његово да суди, јер би тиме и сам пао у грех. А важно је знати, драга сестро, Ваш свестеник већ и зна за Ваше грехе, јер, нема нових грехова; семе сваке врсте греха постоји у свим нама и сви ми се морамо борити против њих. А сад, да ли је баш паметно (или духовно здраво) отићи код другог свештеника на исповест? Ту нам Свети Оци лепо дају савет кад кажу – паметно је тражити пуно савета, а не и пуно саветника! Када бисте разболели од неке телесне болести, да ли бисте отишили код свог лекара који Вас добро познаје, који зна како ваше тело реагује на разне болести, разне лекове, или бисте отишли код неког новог лекара који Вас и не познаје, те мора да троши драгоцено време да упозна Ваш организам док болест и даље хара? Наравно, драга сестро, и ово треба да буде избор Ваше слободе воље, али бојим се да је Ваша одлука да одете код другог свештеника плод гордости, те место да се духовно излечите код свог духовног лекара, додаћете још један грех на већ постојеће, те ћете само погоршати духовну болест и прљавштину. А на крају крајева, Ваш свештеник је ту да Вас води ка Спасењу, да Вас лечи и саветује, а не да осуђује, те нема разлога да Вам буде незгодно да се исповедите код њега, који од свих других највише брине за Вас и Ваше спасење. Нека Вас милостиви Бог води ка истинском покајању и очишћењу, дарујући Вам веру и мудрост да донесете одлуку која ће Вас водити ка спасењу и која ће угодити Богу, а не, као плод гордости, човеку. Ваш у Христу, о. Раде
