Исповест без Причешћа

Питање:
Помаже Бог Хтела би да знам дали може исповест и без Причешћа? Кад је бијо Богородичин пост ја нисасм могла да идем Недељом у црку на Причешће зато сам хтела бар да се исповедим. Учинила сам грех који ме јако мучи, ал ми свекрва рекла ако се исповедам и не идем на Причешће ништа нисам урадила. Постим све постове и читам кад год могу из молитвеника. Нарочито један дан покајни канон Господа Исуса Христа а сваки други дан покајни канон пресветој Богородици. Ишла би да се исповедам ал не знам да ли може иако није пост Унапред захвална
Н.Н


Одговор:
Радујсја, драга сестро! Свакако приступите Св. Исповести! Свете Тајне Исповести и Причешћа су посебне, неповезане (нису повезане на тај начин како Вам је рекла свекрва) ствари. Чељаде се може, па и треба, да исповеди и очисти од својих грехова што чешће, а то може у свако време; а по савету пароха, може да се припреми постом и посебним молитвама ако он то сматра потребним у датом случају. Може да се исповеди а да се не причести, (ма да је свакако боље и причестити се ако Вам тако налаже парох-духовник) јер Света Тајна Исповести није увек само услов за Св. Причешће, него је посебна Тајна у којој чељаде искреним покајањем и дејством Светога Духа у овој Светој Тајни, лечи и очисти своју душу и срце од болести и мрља грехова. Међутим, то не важи и за Св. Тајну Причешћа: мора се припремити за ову Св. Тајну, наравно свакодневним духовним животом, а и постом, молитвом и Исповешћу (да понављам, у овоме ће Вас најбоље упутити Ваш парох) . Једини је изузетак када се редовно исповедите и саветујете са својим парохом, и Вам он каже друкчије, јер он зна Ваше духовно стање и најбоље може да Вас упути и саветује тако да Вам Св. Причешће буде на здравље и спасење а не на пропаст. Нажалост, под утицајем нечастивога, код многих је ова Света Тајна постала само формалност, а у истини, она је наше Свето Лечилиште. Некада је и код нас живела пракса (која још увек постоји код Грка и Руса) у народу да се што чешће исповеди и саветује код свог духовника како би се лечило и одржавало здраво стање душе и срца. Покајање се не ради једном за увек, него је то свакодневни процес који траје целог живота. Како кажу Свети Оци, покајање је слачно томе када узмете да чистите главицу лука; скинете један слој, те испод постоји још један, скините и њега, те испод још један…! Дакле, често нећемо ни видети те друге дубље слојеве ако не скинемо претходне! Читамо у једној од молитава пре спавања, од Светог Јована Златоуста: „Господе, дај ми помисао за исповедање грехова мојих.“ Међутим, данас се сматра модерно и паметно ићи код психијатра или психолога, очекукући да ће они помоћи, а можда и могу привремено, али без дејства Светога Духа у Светој Тајни Исповести, нема суштинског лечења, нема правог, спасоносног оздрављења. Када би се данас људи редовно исповедали, мислим да би психијатри па можда и психолози остали без посла, јер, када је човек духовно здрав, онда је и душевно здрав. Тако, драга сестро, слободно приступите Светој Тајни Исповести што пре; излечите душу и срце. А ово урадите што чешће кад год осећате потребу, или још боље, по савету пароха. Нека Вас милостиви Бог увек чува и води путем покајања и спасења! о. Раде

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *